leptokarija

15. januar, još jedan, reklo bi se, običan zimski dan. Tako je i bilo sve do negdje naveče kada nailazim na gomilu objava kako je zemljotres pogodio Atinu. Ne znam zašto, ali prisjećam se mnogo toga vezanog za Grčku. Prvo svih dragih osoba, tako da se onima koji žive uViše…

Za mene je Grčka oduvek bila zemlja peščanih plaža i toplog mora, drevne vaskolike istorije i nama bliskih ljudi. Posle dva letovanja u Grčkoj (oba za pamćenje), poželela sam da opet odem ali nekako se nije dalo. Pre više od godinu dana, igrom slučaja, upoznala sam moju Heli, Grkinju izViše…

tasos

Tasos verovatno nije najsavršenije i najlepše grčko ostrvo, ali je svakako ostrvo sa posebnim šarmom, sa čudnovatim umećem da se uvuče pod kožu, da se istinski zavoli, da stalno mami da mu se iznova i iznova vraćamo i da nam fali kad god odlučimo da otputujemo na neku drugu morskuViše…

Doktorka u Atini, naša a uspešna? Natašino ime se među nama, pripadnicama lepšeg pola u Atini, nekako prenosi od jedne do druge. Jer, kada treba govoriti o zdravstvenim problemima, jednostavno prekontrolisati da li sve funkcioniše, ili voditi trudnoću u stranoj zemlji, verujtne nam na reč, mnoooogo je lakše na maternjemViše…

Prođe leto, a Boga mi i jesen jos malo… Pade i kiša iznenada i ničim izazvana u sred novembra, pričalo se Bo’me i po srpskoj čarsiji o tome… ali nekako mene sve to manje tangira… Ja sam mislima i dalje u julu, nisam baš siguran u kom, da li uViše…