MIKONOS ZA OBIČNE SMRTNIKE – ŠLAG ZA KRAJ

Evo i trećeg, poslednjeg dela naše priče o Mikonosu. Plaže, izlasci, Grci vs stranci i sve ono što Mikonos čini jednim od najpoznatijih grčkih ostrva, ostavili smo za kraj. Ukoliko niste do sada, prethodna dva dela našeg vodiča za obične smrtnike, možete pročitati ovde i ovde.

mikonos principote
Principote

Princeza i restoran bez struje

Sutradan smo rešili da – spavamo. Poznato je da se na Mikonosu ništa ne otvara pre 10h, a barovi na plaži pre 14h, tako da nista nismo propustali ako se probudimo ranije. Iskreno, san nam je itekako bio potreban jer smo rešili da se dolaskom na Mikonos malo i odmorimo, ali muž nikako nije mogao da u krevetu ostane posle 9h. Otišao je na doručak i bazen, a ja sam odspavala do dobrih 12h. Spremila sam se i sa kartom u rukama sišla na bazen da napravim plan za današnji dan. Rešili smo da posetimo plaže na severnoj strani ostrva kojih nema mnogo, ali su nam bile privlačne.

Prva stanica plaža Panormos, kažu jedna od poznatijih na ostrvu Mikonos. Kako se stvari na Mikonosu često menjaju, očekivali smo jedno, a sačekalo nas je drugo. Na fotografijama je još uvek stajao jedan lep bar sa velikim jastucima ali od ove godine njegovo mesto zauzelo je novo mesto – Principote. Ogroman parking na ulazu, a zatim se prolazi kroz prelepo uređeni deo bara, naravno dekorisanog i osmišljenog do najmanjeg detalja. Interesantna stvar na Mikonosu je da je svaki bar na plaži svoja priča. Ne postoje dva ista, svaki je tematski drugačiji i kao da se utrkuju koji će biti bolje sređen i akraktivniji za turiste. To je polako prestalo da nam bude čudno, jer smo videli da na Mikonosu ništa manje ne treba da očekujete.

Interesantni suncobrani i peškiri koji se bele na luksuznim ležaljkama slika je koja ostavlja utisak. Peškir dobijate kada iznajmite ležaljke, pa nije ni čudo što je cena paprena. Ovde je par lezaljki u prvom redu bio 80e ali na našu sreću nije bilo mesta 🙂 jer je u julu mahom sve rezervisano za strane turiste i domaći džet set koji žele da vide sve čari Mikonosa (a ovi drugi i da budu viđeni). Kako je ovo bila jedna od popularnijih plaža, objasnili su nam da rezervacije za goste uglavnom rade hoteli jedan dan napred, pa je zato u sezoni teško naći ležaljku. Na sreću, jer odmor za obične smrtnike ne obuhvata skupe ležaljke, pa smo mogli da se vadimo da smo hteli, ali da nije bilo mesta :).

Ljubazna hostesa nas je otpratila do.plaže koja je bila velika pa smo mogli da biramo mesto na kome ćemo da postavimo peškir. Ova plaža mi se jako dopala baš zbog toga što nije kao većina ostalih pretrpana ležaljkama, već postoji veliki prazan prostor gde se može zaista uživati, čak i osamiti. Dok tako leškarimo, kupamo se, pričamo, gledamo razmišljamo o ovom ostrvu i svemu što smo o njemu čuli. Osim što je poznato ostrvo, Mikonos je jako lep jer ima odlične plaže, što je nekako u svim tim pričama o bogatima i poznatima malo skrajnuto, pa ga veliki broj običnih ljudi kao mi izbegava.

Naravno, hladna voda, naša saputnica, i podnošljivi vetar nisu nas zaobišli ni na ovoj plazi, a pošto je plan bio da vidimo još 2 plaže istog dana, nismo se predugo zadržavali. Ipak, odvažila sam se i ušla u vodu, pa je (konačno) palo i prvo kupanje na Mikonosu.

Mikonos agios sotis
Pogled na prelepu plažu Agios Sotis

Sledeća destinacija bila je plaža Ag. Sostis – plaža na kojoj ležaljke i fenseraj ne postoje. Nema poznatih, obezbeđenja, barova – samo jedna lepa, velika, tiha plaža. Da, postoji i to na Mikonosu. Parkirali smo auto i uživali i prelepom pogledu pre nego što smo se spustili na plažu. Prostrli smo peškire i čitali knjige, uživali u letu, poglednu, moru, šumu talasa… Razumeće nas oni koji su roditelji, jer je nekad sve što vam treba da uživate sami sa sobom i radite ono što vam prija bez kockica, kamiončića i “mamaaaaaa hoću tooooo”. Ko kaže da odmor na Mikonosu mora da bude skup i bučan? Postoje i ovakva mesta, gde ćete moći da uživate u društvu s kojim ste krenuli na odmor bez i jednog potrošenog evra, da se osamite i opustite i sve to na jednom od najpoznatijih ostrva Grčke.

Među prijateljima i poznanicima poznata je moja odluka da već godinama unazad za letovanje biram destinacije gde neću čuti naš jezik. Ne znam, nekako me to čavrljanje na našem jeziku na odmoru umara. Ali naših uvek ima, pa makar to bio i jedan par, koji sam čula baš na ovoj plaži.

Nakon uživanja i odmaranja koje nismo očekivali da ćemo tako lako naći na ostrvu Mikonos, uputili smo se ka restoranu Kiki’s poznatom po tome što nema – struje. Sve se sprema na tradicionalan način, nema muzike i sve izgleda onako slatko i tradicionalno. Rezervacija nema, ispred restorana je red, ali za čekaoce postoje klupe, stolice, voda i vino koje mogu da piju besplatno dok čekaju. Jedno predivno iskustvo, odličan pogled, onako turističko i neočekivano za Mikonos u kome sve šljašti, što mu daje posebnu draž.

Na treću plažu koju smo imali u planu da obiđemo, Ftelia, na žalost nismo stigli. Put nije vodio odande odakle sam to ja mislila, pa smo nakon kraćeg istraživanja odustali. Plan B bila je poseta glavnom gradu Hori dok je još dan, kako bismo se malo slikali i naravno obišli je onako na tenane.

Na povratku u hotel, kako to obično biva, malo smo zalutali, ali tada se nekako naiđe na najbolje stvari. Videli smo gužvu, zaustavili auto – bio je to jedan vidikovac sa koga se videla luka i veliki kruzeri koji svakodnevno pristaju na ostrvo. Magični pogled na Mikonos i opet uživanje u prelepim trenucima na ostrvu.

Pogled na luku

Mikonos – noćni život i prelepa Hora

Od hotela do nazovimo ga centralnog dela Hore trebalo nam je nepunih 10 minuta pešaka. Međutim šetnja nije ni malo bila prijatna jer je vodila preuskim trotoarom pored velike ulice, gde automobili jure i neprestano prolaze. Drugi problem predstavljale su sandale na štiklu koje jesu udobne ali nikako nisu predstavljale dobro rešenje za šetnju po kaldrmi, pa sam se odmah pokajala što sam ih obula.

Vetrenjače su zaštitni znak Mikonosa

Iznenadili smo se jer nismo očekivali da je Hora tako velika. Male uličice pružale su se na sve strane, pa smo onako bez plana pokušali da obiđemo one koje su nam se svidele. Kao što i svi kažu, najbolje je kada se po takvim uličicama “izgubite” jer tada uvek pronađete nešto lepo i interesantno za videti. Nismo se baš puno zadržavali, jer smo žuriri da vidimo Malu Veneciju i slikamo vetrenjače, dok se sve još vidi. Istu ideju imala je i većina turista, pa su aparati samo škljocali u pravcu kafica načičkanih u Maloj Veneciji. Pelikana, maskotu ostrva, na žalost nismo videli iako amo pokušali da pitamo u okolnim radnjicama kada obično dolazi.

Zbog vetra koji duva pravi je izazov bilo napraviti normalnu fotografiju jer je moja kosa konstantno letela na sve strane (ponekad se pitam otkud našim dragim muževima strpljenja s nama kada želimo da napravimo savršenu fotografiju). Nakom obilaska vetrenjača od kojih je jedna nekoliko sati dnevno otvorena za posetioce, uputili smo se na večeru. Odabrali smo italijanski resroran Casa di Giorgio u blizini Male Venecije, gde nas je dočekala hostesa koja nije znala grčki već samo engleski. Ovu pojavu smo zapazili nekoliko puta, što znači da je i mlađanim strancima ovo atraktivna destinacija za zaradu tokom letnjih meseci.

Mikonos
Mala Venecija

Cene su malo više nego u Atini, pa je najjeftinija pica bila 9 evra, makarone 16-23 evra, salata 9-14 evra, kolači 6-8 evra. Porcije su bile obilne, usluga odlična. Do nas je sedela poveća grupa Kineza, koje inače nismo videli u velikom broju (očigledno im je interesantniji Santorini :)) koji su nas nasmejali poznavanjem engleskog jezika. We want to check out, rekla je Kineskinja konobaru koji je tečno govorio 4 jezika ali ne i kineski, misleći pritom na to da želi da joj donese račun.

Nakon večere uputili smo se u šetnju glavnim gradom. Osim Hore na Mikonosu postoji još jedano mesto Ano Mera, ali ga nismo posetili.

Prvo iznenađenje bila je čistoća grada. Na ulicicama nema ni jednog papirića, iako na hiljade ljudi šeta uličicama ovog mesta. Sve je sveže okrečeno i zaista daje odličan utisak. Ostrvo koje zaista treba da se ponosi načinom na koji prezentuje Grčku i grčki turizam. 

Centralna ulica ujedno je bila i najprometnija. Kao i svuda i u njoj su se sa obe strane pružale prelepo dekorisane radnjice i ateljei koje daju poseban šarm ovom mestu ali i ostrvu Mikonos uopšte. Nakon šetnje, rešili smo da popijemo piće u nekom od barova, a izbor je po poruci pao na Interni. Pravi letnji enterijer, odlična muzika i puno veselih ljudi garantovalo je dobar provod. Cena koktela je oko 13e, a konobari nisu postizali da usluže sve goste. Mi smo zauzeli mesto pored bara i uživali. Svako malo neko je slavio rođendan, što je bilo nešto što smo videli u skoro svakom kafiću. Čak se u pojedinim barovima čula i pesma “srećan rođendan” na jezicima zemalja iz koje su bili turisti koji slave, iza koje je sledila jedna poznata pesma na tom jeziku. Ih šta ti je dobra priprema, svašta ovi Grci znaju. U Inetrniju smo, recimo, prepoznali pesmu Tarkana i ukapirali da je veselo društvo u kome se slavio rođendan iz Turske.

mikonos interni
Interni

U Interniju smo bili do negde 2h a zatim otisli u Malu Veneciju, do zatvorenih barova gde se ostaje do ujutro. Bilo je dupke puno, pa smo odlučili da sednemo napolju ispred čuvenog Caprice-a. Uživali smo u lepoj večeri i pošto smo videli da nema šanse da uđemo, nakon sat vremena vratili smo se nazad u hotel.

Šampanjac od 12.000 evra i prženi krompirići  

Dan 3 je opet počeo lenjo. Muž je ovoga puta propustio doručak, pa smo krenuli u obilazak nekoliko plaža za taj dan, sa završetkom na čuvenoj plaži Psarou gde se nalazi najpoznatije mesto za provod i ujedno i najskuplje na Mikonosu – čuveni Nammos.

Prva stanica tog dana bila je plaža Ornos. Prava porodična, sa mnogo ljudi, životinja na naduvavanje, ležaljki bukvalno načičkanih kao sardine u konzervi, hrane koja miriše od svuda. Ne hvala. Sledeća stanica plaža Agia Anna na koju smo bacili pogled samo iz auta i nismo se zadržavali, jer nam se nije dopala. Nastavili smo pešice na plažu Platis Gialos koja takođe nije nešto posebno, zbog mnogobrojnih ležaljki koje kvare utisak.

Platis Gialos plaža

Ovde su se lepo dosetili, pa su celu plažu pokrili ležaljkama, što ne ostavlja prostor da prođete za dž. Imali smo dve opcije: da se vratimo u uvalicu koju smo prošli na putu za Platis Gialos, na kojoj nema ležaljki i koja je bila puna ili da platimo ležaljke. Cena seta bila je 20 evra pa smo se odlučili za tu opciju, jer hajde na Mikonosu smo. Cena frapea je 4 evra, ostalih kafa od 5-6 evra. Tost je koštao 4 evra i to su od prilike cene koje sam zapamtila. Na plaži nije bilo gužve, što je dosta dobro jer bi inače sa sve ležaljkama zaista bila pretrpana. Vetra nije bilo, voda je čista (kao i na svakoj plaži na Mikonosu koju smo obišli, voda je zaista svuda bila bistra i čista), sa sitnim zlatnim peskom. U okolini plaže nalazi se priličan broj hotela. Plaža nije velika, ali je strana sa koje smo mi došli bila daleko bolja nego druga, gde je bilo i malo pristanišae za brodove. Pristaništa ima na svim poznatijim plažama, jer oni koji dolaze velikim jahtama u skupe restorane, ne treba da zaboga pokvase svoje toalete.

Platis Gialos plaža

Na ručak smo otišli u tavernu koju su nam preporučili iz hotela, za koji uglavnom znaju domaći-Andreas kai Maria nalazio se na putu od Platis Gialos ka Hori. Ovde možete da nađete domaća grčka kuvana jela i meso sa roštilja po pristupačnim cenama, a ljubazni domaćini i ukusna jela su za svaku preporuku.

Psarou plaža Mikonos – džet set koji uživa u svakom trenutku

Već je bilo oko 17h kada smo se uputili na čuvenu plažu Psarou i Nammos. To je ono mesto na ostrvu Mikonos gde set od dve ležaljke košta kao prosečna srpska plata, a od cene šampanjca vam se zavrti u glavi. Poslednjih godina Nammos je mesto gde popularni grčki pevač Adonis Remos ima koncerte na koje vole da odu i naši poznati, a cena rezervacije stola je 3000 evra. Tradicija se nastavila i u julu ove, 2017. godine, na kome je Remosov gost bio Eros Ramazotti, što smo i sami videli na plakatima u klubu.

Naravno, što se nas ticalo rezervacija ležaljki nije dolazila u obzir, a kada smo u hotelu rekli da želimo da posetimo ovo mesto i plažu (jer kako da posetimo Mikonos a da ne vidimo ovo kultno mesto), rekli su nam da se tik do Namossa nalazi restoran Despina, koji takođe ima ležaljke za koje misle da su besplatne. Pa kažu eto, naručite porciju krompirića, zauzmete ležaljku i neće vas koštati skoro ništa. Ista plaža, isto sve, čujete muziku, vidite ljude. Iako smo se slatko nasmejali, to nam je bio rezervni plan.

Plaža Psarou je u maloj uvali i tu kažu da najmanje duva vetar. Spuštali smo se do same plaže jednom strmom ulicom i naravno parkinga nema ni u najavi. Sva velika kola parkirana su na nekoliko slobodnih mesta okolo, a garaža tržnog centra za koji nismo znali ni da postoji i u sklopu je celog kompleksa, bila je jedino mesto za parkiranje. Cena 15 evra. Ok šta je tu je, nema  nazad.

Kola nam uzimaju momci koji rade na parkingu, dok mi gledamo u staklenu zgradu sa ogromnim skulturama i još uvek ne možemo da tačno shvatimo šta je. Kada su nam rekli da je tržni centar, prošetali smo i zaista ceo dekor izgleda fantastično. Okolo su ogromne vile sa telohraniteljima ispred, koje verovatno koštaju pravo bogatstvo. Mi smo se uputili ka plaži i spremili se da nas neće pustiti. Ipak smo mi sitna boranija za ovo što smo videli. Međutim opet ista ljubaznost od strane zaposlenih – niko nas ništa nije ni pitao, sa osmehom su nam poželeli dobrodošlicu. Na plaži su već svi bili na nogama – žurka je očigledno uveliko počela, uz odličan izbor muzike.

I opet ista slika koja nas je prijatno iznenadila na svim mestima gde dolaze bogati i poznati: svi su veseli, raspoloženi, čini se kao da se na jednom mestu okupio ceo svet. I mlađi i stariji, u paru ili velikom društvu, u kupaćem kostimu ili svečanim košuljama, koji ne piju ništa ili čuveni šampanjac id 12.000 evra. Niko nikog ne gleda čudno i svako je došao da se lepo provede. Seli smo na jednu od ležaljki jer je tu provod bio najbolji i malo sam počela da je razgledam. Pitala sam se šta ima ležaljka čije iznajmljivanje toliko košta. Da, znam, reći ćete to je lokacija i samo mesto koje koštaju, ali da nekom naplatite nešto tako skupo mora i da vredi. I zaista, imala je neki premium fazon jastuk koji samo da vidis i već kapiraš da je verovatno najudobnija stvar na kojoj možes da ležiš a i sama ležaljka iako drvena i svedena nekako je odavala skupoću.

Nammos

 

I ova ljubazna konobarica opet se obradovala kada je čula da dolazimo iz Atine, jer je kažu tog dana bilo baš malo Grka. Koktel smo platili 16 evra, to je dakle najveća cena koktela koju smo platili na Mikonosu. Iz radoznalosti smo uzeli cenovnik i videli da je to ništa naspram silnih nula. O da, ima ljudi koji i to piju, verujte. To čudo od šampanjca od 6 litara sa sve ledom i ogromnom posudom u kojoj se nosi, do stola donose 2 jača konobara. I svako malo to rade. Ono što ja često volim da kažem je da se na pravim bogatim ljudima često ne vidi da su imućni. Kada biste videli te ljude koji su pili najskuplji šampanjac, ne biste ih razlikovali od prosečnog društva koje vidite u večernjem izlasku u Beogradu. Oni nemaju onaj (seljački) fazon sa majcama sa lavovima i zlatnim slovima, ključevima od kola na stolu, velikog sata na ruci koji kao košta i mobilnog telefona najnovije generacije. Dakle, običan šorts i majica, papuče koje ne odskaču i to je to.

Iako smo isprva samo gledali, posle smo se i mi prepustili muzici i zaigrali. Zaista smo se lepo proveli do 22h do kad je bar otvoren. Nakon toga se sve smiruje. U sklopu kompleksa je restoran gde pojedini nakon toga odlaze ili idu u Horu na nastavak večernjeg provoda. Mi smo malo prošetali po plaži. Sve je čisto i zaista osoblje vodi računa o svemu. Papirić se odmah odnosi, kao i čaše i flaše kako se ne bi polomile. I kada se nezgoda desi, sve se rešava i suplja u tren oka.

Kada su se ljudi malo razišli, primećujemo da posle Namossa zaista nalazi i restoran Despina, čije su ležaljke bile bukvalno prazne i nikog nema, dok su na drugom kraju luksuzni bungalovi za odmor, za koje se plaća 5000 evra za celodnevni boravak na plaži.

Krecemo ka izlazu i još jednom bacamo pogled na tržni centar koji jednako impresivno izgleda i noću, sa prelepim osvetljenjem.

Papreno skupa večera i grčki pozeraj

Već smo se ludo proveli ali naravno na Mikonosu smo, zabava se tu ne završava. Vraćamo se u hotel, ja naravno obuvam ravne sandale 🙂 i odlazimo u Horu. Subota je uveče i polagano se šetamo i probijamo kroz gužvu. Na nekim mestima gde se nalaze i poznati kafići Queen, Astra i Bobonjera, prolazi se sporo, a kako vreme prolazi postaje sve punije. Odlučujemo da večeramo u restoranu koje su nam opet preporučili u hotelu Uno Con Carne, ali su nam rekli da prethodno pogledamo jelovnik jer je prilično skup. Nismo poslušali i platili smo ohoho… Restoran zaista izgleda svetski, kao i većina na Mikonosu. Zavučen je tako da ga nije baš lako pronaći i naravno pun. Pošto nas je dvoje, nekako su na jedvite jade našli slobodan sto. Uzimamo meni u ruke i imamo šta da vidimo. Grčka salata 12 evra, najjeftinije glavno jelo je suvlaki od 22 evra, zatim sledi burger od 29 evra i neka svinjetina od 36 evra. Progutasmo knedlu i naručismo. Na Mikonosu smo, ništa nas ne može iznenaditi.

Usluga je na nivou, salata savršeno servirana, do najsitnijih detalja, burger malo pregoreo. Konobari uigrani i nema ništa da fali. Društvo okolo na nivou (što bi reko Žika u Žikinoj dinastiji) sa tompusima, skupim i besprekornim odevnim kombinacijama. Osim što vam se čini da konobari žele da se što pre otarase jednih i smeste druge goste, jer što ih se više smeni to je veća zarada… Naravno, rodjendani, torte i “happy b-day” na svim jezicima se čuje i ovde, kao i veseli razgovori i dobro raspoloženje.

mionos ling ling
Ling Ling

Nakon šetnje po prelepim uličicama, odlučili smo da posetimo novo mesto Ling Ling i dostignemo rekord i potrošnji novca za jedno veče na odmorima ikad. Ovaj poznati lanac restorana postoji u nekoliko najpoznatijih svetskih metropola i Mikonos je uspeo da ga dobije. Mesto izgleda simpatično, ali je nakako zatvoreno i meni se ne lično nije dopalo. Kad smo već ušli, odlučili smo da ipak popijemo piće, koktel je bio 12 evra. Smestili smo se za barski sto, a kako je bilo polumračno od nekud se čula muzika za koju smo odmah shvatili da je uživo. Pevač je toliko falširao da smo počeli da se smejuckamo i pitamo ko je taj čovek. Na našu sreću, njegov blok se baš tada završavao pa je DJ pustio muziku – kakav odmor za uši!  Ipak, pevač se nakon pauze vratio, i oprostite ako zvučim kao rasista jer mi to nije namera, ali bio je crn u crnom odelu da se maltete jedva video! Kada je počeo da se penje po stolicama, ceo koncept me podsetio na beogradaki restoran “Little Bay” koji je takođe imao operskog pevača koji je pevao, skakao i peo se svuda po restoranu. I pored užasnog pevanja, uspeo je da podigne raju na noge, sve vreme pogrešno izgovarajući ime para koji je očigledno slavio godišnjicu braka. Očigledno sa američkog govornog područja, izgovaranje grčkih imena mu je jako slabo išlo, ali je zato svako malo pozdravljao veselo društvo iz Sidneja koje ga je nagrađivalo aplauzima. Iako smo se muž i ja siti ismejali celom doživljaju, ipak smo shvatili da mi tako ne zamišljamo provod i ubrzo otišli.

Kako da prepoznate mesto na ostrvu Mikonos gde uveče većinom izlaze Grci? Odgovor je jednostavan: tamo gde se niko ne smeje i ne pomera. Atmosfera je, što bi moje drugarice rekle, kao na sahrani, pod patrolom “svi se gledamo i kao super provodimo”. Tako je izgledala zabava u kafićima Astra i Bonbonniere gde uglavnom izlazi grčki džet set. Nama se više dopala Astra, pa.smo odlučili da je posetimo ali pošto je bila subota plaćao se ulaz što nam se nikako nije dopalo i odustali smo. Bonbonniere nam se nije dopala ni spolja – to vam je jedna bašta sa konceprom kao klub na otvorenom sa igračicama. Na rubu bašte nakačili su zavese i navukli da se ne bi s prolaza valjda videlo ko je tu i kako se gosti provode. Kada kažem provode, mislim na sedenje, stajanje i gledanje. Ipak su nam privlačniji bili stranci i njihova veselost i raspoloženje, pa smo odlučili da je za subotu uveče dosta i da je vreme da idemo nazad u hotel.

Nostalgični muž i magični pogled na grad za kraj

Ostao je još jedan dan i tako mnogo plaža :). Ipak i pored sve želje da obiđemo nekoliko za dan, odlučili smo da dan ipak provedemo mirno i uživamo. Izbor je pao na plažu Kalo Livadi i tu smo ostali ceo dan. Na plaži se nalaze 3 beach bara ali ima dovoljno mesta i za one koji bi da sede na peškirima. Bar Solymar omiljeno je mesto grčkih poznatih faca i tu je bila i najveća gužva. Mi smo se ipak odlučili za novi Naos jer je lepše izgledao i nije bilo toliko ljudi. Ležaljke su svuda imale istu cenu – dve ležaljke i suncobran u prvom redu 50 evra, u ostalim 30 evra. Odabrali smo mesto, ljubazne hostese su nam donele peškire i flašu negazirane vode. Plaža je velika, karakteristične zlatne boje peska. Duvao je prilicno jak vetar, pa je ispod suncobrana na momente znalo da bude i prohladno. Plaža ima veliki parking koji se ne plaća i restoran. Bio je to jedan prijatan dan uz knjigu i kafu, uživanje u pogledu i kupanju, kakav i inače na moru i odmoru zna da bude.

Paradise beach

U povratku je muž želeo da se podseti na stare dane, koje je u mladosti provodio na čuvenoj Paradise i Super Paradise plaži na ostrvu Mikonos, pa je rešio da se podseti. Plaža Paradise ima veliki parking koji se ne plaća a zatim se ulazi i deo koji čine kućice koje se iznajmljuju za odmor. Kućice izgledaju poput malih limenih kutija i u trenutku kada smo mi dolazili sve je bilo mirno, jer je većina verovatno bila na plaži. Plaža je velika i većim delom prekrivena ležaljkama. Na njoj se nalaze 3 bara (ako sam dobro izbrojala). Prvi sa bazenom izgleda onako kao VIP deo plaže, sa ekranima sa kojih se vrte poznati svetski hitovi. U bazenu se nalaze naduvani flamingosi, hit leta koji barovima u Grčkoj  daju dodatan šarm. Ovde je bilo svih generacija jer postoji i restoran sa veoma pristupačnim cenama (nismo probali ali su nam pokazali katalog).

Paradise beach

Srednji bar imao je tematsku zabavu “Toga party” gde su veseli tinejdžeri odeveni u toge skakali u ritmu muzike. Togu su besplatno pravile 2 devojke za svakoga ko naruči koktel. Ako vam kažem da se 2 litra koktela dobije po ceni od 30 evra onda shvatite da je ovo jedno od boljih mesta za jeftin provod na Mikonosu. Nakon kraće šetnje do trećeg bara videli smo i kao restoranski deo, poput onih koje viđamo u tržnim centrima. Tu ima svega od pice do suvlakija po takodje veoma povoljnim cenama. Treći bar Tropicana bio je i najpuniji, a provod je bas onakav kakvog se i moj muž seća iz mlađih dana. Tinejdžeri iz celog sveta su na stolovima, pije se i igra i izgleda kao da se svi lepo provode. U jednom delu nalaze se i flase koje su tog dana popijene, što nas je samo nasmejalo i podsetilo na vreme kada smo se i mi tako provodili.

Al se pije :).

Na našu žalost, to je bio i kraj našeg odmora na ostrvu Mikonos. Poslednje trenutke ostavili smo za bar s najboljim pogledom na Mikonosu – 180 degrees sunset bar i tu smo bili do polaska aviona.

180 degrees sunset bar
Pogled na Mikonos

Ono što nam je bilo jasno je da Mikonos svakako treba videti jer je po mnogo čemu jedinstveno ostrvo u Grčkoj.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *