UPOKOJIO SE U GOSPODU NEKTARIJE VITALIS

Nektarije VitalisTužna vest jutros je odjeknula Atikom, a potom se proširila i po drugim delovima Grčke. Upokojio se u Gospodu čudotvorac Nekatarije Vitalis.

Otac Nektarije Vitalis – čudvotorac koji se molio za Srbe

Gotovo da nema Srbina koji živi na Atici, a i u drugim delovima Grčke, koji nije bar jednom posetio velikog čudotvorca Nektarija Vitalisa. Priča kaže da je za starca Nektarija veliki broj Srba čuo posle njegovog susreta sa našim nekadašnjim košarkaškim asom. Nije strano da je Dejan Tomašević veliki vernik. Naime, dok je još bio u jeku svoje slave i branio boje tadašnjeg grčkog šampiona, čuo je za starca koji se kao mlad zamonašio i čini velika čuda. Dejan je rešio da ga poseti, a sve ostalo je već svim vernicima dobro znana istorija.

Hram u Kamarizi
Hram u Kamarizi

Za one koji ne znaju tu priču, ispričaćemo vam je ponovo. Naime kada je naš košarkaš poljubio ruku velikog čudotvorca on je počeo da peva na srpskom, a potom je kazao: “Davno sam vam rekao da sam pola Grk, pola Srbin.” Potom je starac Nektarije preneo preko Dejana Srbima blagoslov Svetog Nektarija. Čvrsto verujemo da je na Dejana taj susret ostavio isti trag, kao i na sve nas ostale, koji smo imali čast da upoznamo Nektarija Vitalisa.

Otac Nektarije Vitalis – zašto se zamonašio?

Rođen je kao Vasilije davne 1930. godine u luci Pirej kao 15 – o od 17 – oro dece. Otac mu je bio rimokatolik, a majka mu je vernica Grčke pravoslavne crkve.

Šezdesetih godina prošlog veka dok je radio kao šegret kod jednog berberina, njegov gazda je bio veliki vernik, pa ga je jednom poveo na ostrvo Egina, ne bi li se zajedno pomolili Svetom Nektariju Eginskom, čije mošti leže tamo. Tokom molitve, mladom Vasiliju se javio veliki Svetitelj rečima: “Bićeš sveštenik i nosićeš moje ime”. Istog meseca se zamonašio i uzeo ime Nektarije.

Kamariza Grčka

Kamariza je varošica iznad grada Lavrija, na istočnom delu Atike. Uzdiže se nad ostalim naseljima u okolini, pa lokalni meštani često vole da kažu da su bliži Carstvu nebeskom od ostalih mesta u okolini. Baš u toj malenoj varošici, tada tridesetpetogodišnji otac Nektarije postaje starešina tamošnjeg hrama. Nekoliko meseci potom u molitvi mu se opet javio veliki Svetitelj Nektarije Eginski, koji mu je rekao da počne da gradi hram koji će nositi njegovo ime u Kamarizi i da ne brine ništa, jer će mu On pomoći.

Danas je taj hram na ponos cele Atike. Mnoštvo ljudi ga je posećivalo svaki dan, ne bi li tražili oprost ili blagoslov od velikog čudotvorca, kroz kojeg je pričao Svetitelj Nektarije Eginski.

Nektarije Vitalis – čovek koji je pobedio bolest uz božiji blagoslov

Negde posle podizanja pomenutog hrama, otac Nektarije Vitalis se razboleo. Opaka bolest je zahvatila njegovo telo, a doktoru mi nisu davala obećavajuće prognoze. Priča meštana i onih koji su negovali čudotvorca se poklapaju. Naime, širom Atike možete čuti sledeće:

“Jednoga dana u hram je ušetao čovek sede kose i brade, mršavije građe i uputio se pravo u sobu gde je ležao bolesni Nektarije Vitalis. Taj čovek je rekao ocu da ne brine pošto će uskoro ozdraviti, jer je sva ta bolest iskušenje njegove duše i tela.”

I zaista tako je i bilo. Sledeći put kada je otac Nektarije Vitalis otišao na kontrolu, njegov doktor nije mogao da veruje da je njegov pacijent ozdravio. Iako je dr Papakonstantinu veliki stručnjak u svom poslu, ovu pobedu je ipak prepisao moćnijima – Svetom Nektariju Eginskom.

Svi oni koji su do tada bili neverne Tome prema ovom božijem čoveku, počeli su da posećuju Kamarizu i da saginju glave pred ocem Nektarijem Vitalisem.

Nektarije Vitalis i naša priča

Teško je rečima opisati te osećaje koji naviru kada se nađete u blizini jednog takvog Božijeg čoveka. Preplave vas spokoj i blagostanje. Svi oni koji su imali čast da upoznaju ili budu u blizini našeg nekadašnjeg Patrijarha Gospodina Pavla, znaju taj osećaj.

Izlazak iz kućice u kojoj je ležao Nektarije Vitalis

Došavši u sobu gde je tada ležao Nektarije Vitalis osećali smo moć neke veće sile, Božanske sile. Emocije su se mešale, a mi nismo znali zašto plačemo. Poljubivši njegovu ruku i došavši u dodir s njegovom energijom, naša tela preplavio je spokoj.

Nasmejani starac, kako su ga iz milošte zvali meštani i vernici, uputi svakome par lepih reči dok im daruje ikonu, najčešće Svetog Nektarija Eginskog, a iznad njegove glave stoji slika našeg blaženopičivšeg Patrijarha Pavla…

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *