NATAŠINA ORDINACIJA – MESTO EX-YU OKUPLJANJA U ATINI

doktorka u atini

 

Doktorka u Atini, naša a uspešna? Natašino ime se među nama, pripadnicama lepšeg pola u Atini, nekako prenosi od jedne do druge. Jer, kada treba govoriti o zdravstvenim problemima, jednostavno prekontrolisati da li sve funkcioniše, ili voditi trudnoću u stranoj zemlji, verujtne nam na reč, mnoooogo je lakše na maternjem jeziku.

Natašina priča je jedna od onih koje vam daju samopouzdanje da tamo negde, sa znanjem koje već nosite iz zemlje iz koje ste, ipak možete uspeti u onome u čemu želite da se ostvarite.



Radoznali Grk u porušenom Beograd

Rođena sam u Beogradu gde sam diplomirala na Medicinskom fakultetu 1991. Specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva sam završila na Ginekološkoj klinici u Višegradskoj i položila specijalistički ispit 1996. Istovremeno sa specijalizacijom završila sam i postdiplomske studije iz oblasti reproduktivne endokrinologije uz stipendiju Srpske Akademije nauka i umetnosti i stekla titulu Magistra medicinskih nauka 1995.

Do 2001. sam radila u jednoj od privatnih ginekoloških ordinacija koja se bavi terapijom steriliteta i u domaćoj farmaceutskoj industriji na inovacionom programu lekova.

Sa suprugom Vasilisom sam se upoznala u Beogradu, nekoliko meseci posle bombardovanja. Bio je jedan od onih radoznalih stranaca koji je želeo da vidi “svojim očima“ kako srušen Beograd izgleda. Venčali smo se 2001. i od tada živimo u Atini. Valjda je meni bilo lakše da naučim grčki nego njemu srpski, mada sada imamo i ličnog prevodioca, trinaestogodišnjeg sina Jorgosa koji oba jezika koristi kao maternja (zbog čega je mama vrlo ponosna).

GRCI SU MAMINI SINOVI?

Učenje iz početka

Najteža je bila prva godina boravka u kojoj sam, uz posao u jednoj intrnacionalnoj farmaceutskoj kompaniji, morala da savladam do tada potpuno nepoznat jezik. Ponovo mnogo učenja i ponovo sve ispočetka. Učenje grčkog jezika, a zatim i medicinske teminologije na grčkom. Polaganje ΔΙΚΑΤΣΑ za nostrifikaciju diplome Medicinskog fakulteta 2005. sa odličnim uspehom. Nakon toga godinu dana prakse u ginekološkoj bolnici “Aleksandra” i nostrifikacija specijalističkog ispita 2008. sa odličnim uspehom. Između svega toga trudnoća, beba, a baka koja bi mogla da pomogne i prijatelji daleko, u Beogradu.

Strankinja domaćica – ne nikako!

Za mene je, posle završenih studija i specijalizacije u Beogradu, bilo neprihvatljivo da postanem strankinja-domaćica. Bila sam spremna na sve ispočetka, da postanem doktorka u Atini. Imala sam cilj, dobru volju, a učenje mi nikada nije teško padalo tako da, uz podršku supruga Vasilisa, rezultat nije izostao. Naravno, on je taj koji se borio sa administrativnim poslovima, prevodima, taksama, podnošenjima dokumentacije u hiljadu različitih službi i institucija i prolazio kroz birokratski pakao koji ovde vlada.

Od 2010. imam svoju privatnu praksu kao lekar specijalista ginekolog akušer i sarađujem sa nekoliko velikih bolnica lociranih u severnom delu Atine. Grčki sistem zdravstva je drukčije organizovan nego u Srbiji. Ovde mogu da pratim pacijentkinju od samog početka trudnoće i da je porodim, ili od početne dijagnostike patološkog procesa do operacije. Mogu da sprovedem celokupno ispitivanje i terapiju steriliteta, birajući ustanove i klinike koje meni odgovaraju i smatram adekvatnim za svaki slučaj ponaosob. Omogućen mi je individualan i kompletan pristup svakom pacijentu.



Ono čega više nemam je planiranje privatnog života. Sad telefon zvoni i noću i vikendom i praznikom. Ne može se predvideti koji dan će biti dežurstvo zbog porodjaja.

Ipak, kada bih ponovo počinjala mislim da ne bih ništa menjala. Sve je dolazilo tačno u vreme kad je trebalo da dođe.

doktorka u atini

Žena u (pretežno) muškom zanimanju

Ono što je bilo iznenađenje za mene nakon dolaska je činjenica da u grčkom zdravstvu vladaju kolege muškarci. I najčešće se u toj borbi za mesto ne koriste preterano džentlmenskim sredstvima. Žene doktori su mnogo manje zastupljene nego u Srbiji, i sa mnogo manje uticaja u donošenju rešenja. Vremenom sam se, kao doktorka u Atini, navikla i na te prepreke koje izviru iz mentaliteta naroda ove zemlje. Koliko god da se kaže da smo mi slični narodi, imamo i jako puno razlika koje su posledice istorije i tradicije.

Sa kolegama sam imala različita iskustva, od krajnje korektnih do nacionalistički neprijatnih. Verujem da kroz isto prolaze i stranci u našoj zemlji. Međutim, uvek sam smatrala da je odnos prema kolegi više odraz lične kulture i obrazovanja  nego nacionalne pripadnosti.

KOLIKO KOŠTA POROĐAJ U GRČKOJ?

Ex-Yu u jednoj ordinaciji

Imam dosta srpskih pacijenata, ili tačnije imam pacijente iz cele “stare Jugoslavije”.  Imam i pacijente Engleze i Albance, Bugare, Gruzijce, Ruse, razne. Ovde se svi leče po nečijoj preporuci kod “ovog i onog” doktora. Tako i kod mene mnogi stignu, po preporuci grčkih kolega, srpskih poznanika ili zadovoljnih pacijenata.

Pacijente ne delim prema nacionalnosti već prema kulturi i korektnosti u saradnji i naravno prema dijagnozi. Oni kojima sam zaista potrebna kao lekar ginekolog su mi najčešće na kraju zahvalni i preporuče prijateljici. Retki su pacijenti koji “prostudiraju“ sve na Internetu pa dođu već puni znanja, ali se retko dese i oni koji kod mene zalutaju pa ih uputim kolegama drugih specijalnosti.



Našim ljudima sam uvek spremna da pomognem što se zdravlja tiče i van svoje ginekološke oblasti, posebno ako su novi u Grčkoj i još se ne snalaze u sistemu.

Doktorka u Atini i cene usluga u Grčkoj

Poslovne partnere tj. kolege sa kojima sarađujem imam kako u Srbiji tako i u drugim evropskim zemljama. U Grčkoj se sprovodi savremena medicina u privatnom sektoru, a zbog ekonomske krize trenutno su cene značajno niže za odredjene postupke, posebno u terapiji steriliteta, nego u većini evropskih zemalja. Posebno se interesuju za postupak donacije jajnih ćelija tako da se saradnja uglavnom ostvaruje u toj oblasti.

Ako govorimo i o cenama ginekoloških usluga i uporedjujemo ih sa cenama u privatnom sektoru u Srbiji, postoji vrlo mala razlika.

 

doktorka u atini

Botanoterapija – da se prijateljice „mackaju“

Ono malo slobodnog vremena kojeg imam koristim za botanoterapija i primenu biljaka u prirodnoj kozmetici. Neko u kuhinji provede sate praveći slatkiše i torte, a ja praveći sapune i kreme. Malo nasleđeno od dede, posle rata čuvenog Ćalova, koji je bio narodni samouki ortoped, u svoje vreme vrlo poznat u centralnoj Srbiji, koji je mnogima sa Balkana spojio kosti svojim melemima i nameštanjima. Sve to u kombinaciji sa znanjima moderne medicine i rodio se jedan hobi.

Pravljenje krema je počelo iz ličnih i porodičnih potreba. Tati su se upalile vene na nogama pa je nastao Vascular balzam. Sin Jorgos je polomio nogu pa je nastao Myoskeletal balzam. Onda smo svi u kući dobili grip i rodio se Eucalyptus balzam. Svaki recept ima svoju priču. Posebno poglavlje su pravljenje sapuna i kozmetike. Kad jednom probaš kupanje sa prirodnim sapunom ne vraćaš se višu na komercijalnu kozmetiku.

Materijal kupujem i u Grčkoj i u Srbiji. Ovde je naravno najkvalitetnije maslinovo ulje koje je osnova svih balzama i eukaliptus, ali su naše smilje, kantarion, nana, žal1ja značajno bolji. Sve zavisi od biljke, u kom regionu raste. Neka eterična ulja zbog kvaliteta i kontrole proizvoda uzimam iz Engleske, neka druga iz Južne Afrike. Nekada hobi postane malo skuplji, ali je pravo zadovoljstvo napraviti kremu koja može nekome da pomogne.

ŠAROLIKOST SANTORINIJA

Ono što volim u Grčkoj…

Omiljeno ostrvo vanzemaljski Santorini na kome sam provela “medeni mesec” i na kome je počeo moj život u Grčkoj. I da oba arhipelaga budu ravnomerno zastupljena, Zakinthos na kome je proradio moj akušerski instinkt gledajući bebe kornjače Careta Careta kako se izležu iz jaja i tumaraju prema moru.

Ono što ovde volim je beskrajno plavo more i miris slane vode, puni mi baterije. I sunce, baš onoliko koliko mi je potrebno.

Volim grčka ostrva i krstarenja kad je mirno more, maslinovo ulje ali samo u salati (slatkiše još uvek pravim sa suncokretovim), grčku ležernost u rešavanju svakodnevnih problema, veliki kapućino u baru na plaži, grčku muziku i još mnogo toga.

Ne volim saobraćajne gužve, zemljotrese, administrativne peripetije koje su ovde sastavni deo života. Ne volim što se u školama ne uči malo više ono što je van grčkih granica (geografija, istorija, literatura,…). Takođe, ne volim što gradske ulice samo kiša pere, što ne postoje drvoredi, parkovi i trotoari i što mami sa kolicima ni jedan vozač neće da stane da bi prešla ulicu. Ne volim miris jagnjetine u gradu pred Uskrs pa to koristim kao razlog da svake godine “pobegnem” u Beograd.

Ukoliko zatreba, potražite našu doktorku u Atini, Natašu – pogledajte njen sajt ili Facebook stranicu, kontaktirajte je i osvojiće Vas na prvu loptu. Kao što je njena priča osvojila i nas :).




 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *