Aristotel Onazis – retki su oni koji nisu čuli za ovog kontraverznog Grka. Jedan od najbogatijih i najintrigantnijih ljudi svog vremena, pored svog bogatstva, ostao je upamćen i kao veliki miljenik žena. Njegovom šarmu (a bogami i bogatstvu) nisu odolele ni neke od najvećih svetskih lepotica.
Aristotelovo detinjstvo
Rođen u Smirni (današnji Izmir u Turskoj) 15. januara, sada već daleke 1906. godine, bio je drugo dete u porodici Sokratisa Onazisa i Pinelope Dologlu. U to vreme njegov otac je bio jedan od najbogatijih trgovaca duvana u Smirni. Kako mu je majka umrla jako rano, u 33. godini života, otac se ponovo oženio pa Aristotel, pored starije sestre Artemide, dobija još dve sestre, Melopi i Kaliroi.
Onazisova baka je bila jako pobožna žena, kao i većina Grka koji su živeli na tlu današnje Turske. Tako je maštala da njen unuk, Aristotel Onazis, postane sveštenik. Odrastajući u takvom okruženju, mali Onazis je voleo da glumi sveštenika i često je pojao psalme.
Međutim, iako je pohađao najbolje škole, bio je nedisciplinovan i loš đak. Već od malih nogu koristio je očevo bogatstvo i ugled kako bi dobio sve što je želeo. Podmićivao je zaposlene u školi, kupovao cigarete koje je delio sa drugarima, uvek bio prvi kada je kavga u pitanju. Pored svega toga ipak je bio omiljen, što zbog svog veselog duha, što zbog novca. Bio je čest gost javnih kuća, a svoje prvo seksualno iskustvo imao je sa svojom profesorskom francuskog.
Maloazijska katastrofa i izbeglištvo
Kada je grčka zajednica brutalno proterana iz Male Azije 1922. godine i kada mu je otac završio u zatvoru, a sva imovina i biznis prešla u ruke Turaka, Aristotel je bo primoran da napusti Smirnu.
Neki izvori kažu da je podmitio zvaničnike da im obezbede siguran prelaz na teritoriju Grčke. Njegov ujak, Aleksandros, bio je obešen od strane Turaka, a Onazis je kasnije iz velike ljubavi prema njemu svom sinu dao njegovo ime, ne sledeći tradiciju Grka da se detetu daju imena po dedi ili babi.
Kao šesnaestogodišnjak obreo se prvi put u Grčkoj. Jedno vreme je živeo u kampu na otvorenom, a kasnije u jednoj sobi blizu luke. Siromašan, kao i većina njegovih sunarodnika izbeglih iz Smirne, maštao je o boljem životu pa je tako u Pireju kupio brodsku kartu treće klase i krenuo u Argentinu.
U džepu je imao samo 250 dolara i Nansen pasoš, legitimaciju koja se u to vreme izdavala svim izbeglicama kao dokument za putovanje u druge zemlje.
Došavši u Buenos Aires prao je sudove po restoranima kako bi obezbedio sebi novac za osnovne potrebe, zatim je radio kao noćni čuvar, kasnije u vešernici… Sve dok se nije zaposlio u jednoj telefonskoj kompaniji, čiji je vlasnik bio engleski oficir koji je za vreme Balkanskih ratova služio u Solunu. Želeći da ga pridobije, Onazis je slagao da je rođen u Solunu. Direktor se obradovao i čuvši da zna dosta stranih jezika, odmah ga je zaposlio. Noćne smene je koristio za učenje jezika, ali i za prisluškivanje razgovora.
Prvi biznis i vrtoglavi uspeh
Kao ozbiljan biznismen prve korake je napravio osnivajući svoju malu kompaniju za proizvodnju duvana, što je bila i poslovna aktivnost njegove porodice u Smirni odakle je izbegao.
Otac mu je iz Turske, često ilegalno, slao duvan. Onazis je povećao upotrebu duvana sa istoka u Argentini i tako stvorio svoju marku cigareta. Vrlo brzo lansira i cigarete za dame koje su imale ružičastu liniju kako bi se razlikovale od klasičnih. Sa 25 godina, Aristotel Onazis je ponovo povratio veru u sebe i zaradio svoj prvi milion.
U međuvremenu se vraća u Grčku gde upoznaje ministra Andreasa Mihalakopolosa. Zahvaljujući njemu vratio se u Buenos Aires sa novim grčkim pasošem i titulom zamenika konzula. Nakon smrti oca, 1932. godine, i pada uvoza duvana u Argentinu, Onazis donosi poslovnu odluku koja je, kako se na kraju ispostavilo, obeležila ceo njegov život. Kupuje svoj prvi tanker od 7000 tona koji je bio u stanju raspada i ubrzo potonuo u vodama Montevidea. No, to ga nije obeshrabrilo. Ubrzo kupuje još 4 kanadska broda. Ponosno diže na njih grčku zastavu i prva dva broda svoje flote naziva Pinelope Onazis i Sokratis Onazis, u čast svojih roditelja. Iako nije znao ništa o brodogradnji, ali kao i kod svakog Grka bila mu je u krvi, vreme je provodio u Londonu učeći marljivo sve o istoj.
Mladi Onazis ubrzo počinje da shvata veliku svetsku potražnju za naftom. Vođen svojim nepogrešivim instinktom, okreće se proizvodnji tankera. Iako su inženjeri i brodograditelji pokušali da ga obeshrabre, govoreći da je to ludost, nije ih slušao. U Švedskoj gradi svoj prvi tanker, Ariston, najveći tanker toga vremena i prvi koji je imao bazen. Za vreme Drugog Svetskog rata napušta London i odlazi u Njujork.
U Njujorku upoznaje sedamnaestogodišnju ćerku grčkog brodovlasnika Stavrosa Livanosa, Tinu. Iako dosta stariji od nje, venčali su se krajem 1946. i preselili u Pariz. Dobijaju dvoje dece, Aleksandrosa i Hristinu.
Njegovo bogatstvo vrtoglavo raste, pa je tako 1957. godine, ohrabren od tadašnjeg grčkog premijera Konstantina Karamanlisa, kupio malu aviokompaniju i osnovao, svima nam poznati, Olympic Airways. Za kratko vreme je Olympic postao jedna od pet vodećih avio-kompanija na svetu, a Onazis postaje drugi privatnik na svetu sa sopstvenom avio-kompanijom (drugi je bio američki biznismen Howard Hudges).
U njegovom vlasništvu ubrzo se našlo i grčko ostrvo Skorpios koje je za kratko vreme postalo centar svetske elite.
Aristotel Onazis i njegova slabost prema ženama
Zbog svog ugleda i bogatstva, Onazis je bio miljenik mnogih slavnih dama. Kroz njegov život prošle su mnoge slavne ličnosti kao što su Merlin Monro, Greta Garbo, Evita Peron…
Međutim, susret sa operskom divom Marijom Kalas, njegovom sunarodnicom, jedna je od najvećih ljubavnih priča tog vremena.
Posle deset godina braka sa Tinom, Onazis se razvodi, kao i Kalasova. Međutim, svoju strastvenu ljubav sa grčkom operskom divom ne kruniše brakom, kao što je ona očekivala.
Onazis se ženi po drugi put. I to ni manje ni više nego udovicom američkog predsenika Kenedija, Džeki. Neki izvori kažu da je Džeki bila očarana Onazisom, pa je sama inicirala njihovo poznanstvo. Organizovala je svečanu večeru u svojoj kući sa biznismenima gde je bila jedino žensko. Kažu da je Onazis oženio Džeki iz čistog hira kako bi “napakostio” Amerikancima.
Iako u braku sa Džeki, Onazis nije mogao bez Marije. Već posle mesec dana braka sa američkom udovicom našao se kod Kalasove u Parizu.
Krah velikog tajkuna
Vrtoglavi uspeh i bogatstvo Onazisa, počelo je da se ruši 1973. godine. U avionskoj nesreći, na atinskom aerodromu Eliniko, smrtno je povređen njegov sin Aleksandar. Najteža odluka koju je ovaj grčki tajkun morao da donese u životu bila je isključenje aparata koji su održavali njegovog sina u životu. Kako nije mogao da se pomiri sa činjenicom da je to bio nesrećan slučaj, ponudio je čak milion dolara onome ko bi mu dao informacije o tome da je nesreća nameštena. Smrt sina bila je težak udarac za Onazisa od koga se nikada nje oporavio.
Aristotel Onazis umro je 1975. godine u Parizu od upale pluća. Sahranjen je na ostrvu Skorpiosu gde takođe počivaju njegov sin i sestra, ostavši upamćen kao najbogatiji čovek na svetu svog vremena.