PRVI BOŽIĆ U GRČKOJ IZ UGLA ROĐENE ŠUMADINKE

Božić u Grčkoj? Sa temperaturom od oko 20 stepeni, sunčanim ulicama i palmama? Za rođenu Šumadinku, gde sneg tih prazničnih dana zna da napada poprilično, to je bila slika koju sam prvo zapazila po dolasku u Atinu.

Priča o mom prvom Božiću u Atini počinje u novembru pre 8 godina. Sve, ali bukvalno sve je već bilo dekorisano, a Deda Mrazovi u svim oblicima i veličinama se već krajem oktobra stidljivo pojavljuju u rafovima supermarketa. Da ne spominjem Jumbo i slične prodavnice, gde novogodišnja dekoracija u novembru već zauzima više od pola prostora. Grci imaju i posebne “seasons” prodavnice čija se namena menja u zavisnosti od perioda godine. Za Novu godinu tema su naravno ukrasi i dekoracija, a prve jelke i najrazličitije osvetnjenje su u novembru sasvim obična pojava.

Jelku smo okitili prvog dana decembra a grad je bio okićen mnogo ranije. Priznajem, sve mi je to bilo malo čudno...Naš Božić je dve nedelje kasnije od grčkog, što svu tu euforiju pomera za mnogo kasnije, pa mi to rano ukrašavanje nekako nije bilo normalno. Sa sve jesenjom tankom jaknicom i bez čarapa u laganoj šetnji pored mora, sa obaveznim naočarima za sunce.

ZAŠTO TREBA DA POSETITE ATINU ZA NOVU GODINU

Na pomen ukrasa i dekoracije, pomislila sam "Čekaj bre, pa ovde se ljudi maltene još kupaju, kakvi praznici" ali ubrzo sam primetila da sve šljasti. Grci generalno vole da sve bude megalomansko, pa u čiji god stan da sam ušla činilo mi se da je u toku takmičenje "ko ima najveću jelku". Sve te megalomanske jelke koje dopiru do plafona, tri put šire od mene, bile su ukrašene gomilom raznobijnih ukrasa. Onda se vratim kuci, pa mi se ona moja, viša od mene i vitka čini nekako malom i sirotom.

Ajd nekako da razumem ljubav prema jelci kakva god i kolika god da je, ali ljubav prema dekorisanju enterijera u bukvalno svakoj kući bila mi je nepoznata i skroz neobična. Sveće sa Deda Mrazovima, stolnjaci sa ukrasima, nadstolnjaci sa štrasom, iz svakog kutka viri po neki Sneško... Pa anđeli, anđelčići, činijice, tanjirići, čarape, irvasi u svim veličinama...Na stolu, na podu, na ulaznim vratima, na terasi...Gde god da pogledate iskače po nešto novogodišnje. Sve do čokoladica na stolu umotanih u novogodišnje papire u naravno specijalno ukrašenim činijicama. A kako drugačije.

Božić u Grčkoj donosi i druga iznenađenja. Posebno iznenadjenje za mene bila je dekoracija terasa i dvorišta. Kada padne mrak, sa većine zgrada i terasa svetle raznobojni lampioni, zvezde, Deda Mrazovi koji se penju merdevinama.

Možda je do mene, priznajem da nemam tu žensku notu i dar za ukrašavanjem i kupovinom stvari za kuću generalno, ali nekako mi je sve izgledalo kao preterivanje. Koje, moram da priznam, lepo izgleda. Ali, ko će to da postavlja i rasklanja i gde drže sve te ćipurije tokom godine? Pa samo za novogodišnju dekoraciju treba im poseban podrum, pomislila sam!

DA LI JE BOŽIĆ U GRČKOJ POSEBAN?

Grci imaju jedan lep običaj da ukućanima i članovima porodice za Božić kupuju poklone. Prodavci trljaju ruke a gužva je tolika da je kod mene spontano stvorila kletvu. "Ne daj Bože da treba da ideš u kupovinu u decembru, posebno vikendom". U decembru ima i nekoliko imendana, pa sam se te prve godine, iz neznanja, prevarila i polovinom decembra krenula u tržni centar u subotu. Samo na ulazak u garažu čekalo se 45 minuta! Više takvu grešku ne pravim. Još uvek mi nije jasno zašto ljudi lepo ne sačekaju januar i sniženja. Pa niko neće crći za tih nekoliko nedelja a cene će bili znatno povoljnije. Razmišljanja jedne Srpkinje navikle da uvek i na svemu štedi, očigledno se ne uklapa u grcku priču, pa se moji predlozi o naknadnoj kupovini poklona sve ove godine u staru odbijaju. Evo recimo ove godine, nekoliko dana pred Božić, silom prilika kupovali smo knjige u nekoj knjižari. Na kasi, na moje iznenađenje, nije bilo gužve (valjda su se dobro organizovali), ali sam videla ogroman red u sred prodavnice. sigurno 50 ljudi stvorilo je prilično veliku gužvu ispred jednog kao štanda. "Ma sigurno neki poznati pisac potpisuje knjigu", promomentarisala sa. "Ne, ne, mi čekamo red da nam se pokloni upakuju", objasnio mi je jedan par.

Kako da sigurno znate da u Grčkoj dolazi Božić? Iz izloga svake pekare i poslastičarnice, na stolu u svakoj kući omamiće vas miris omiljenih grčkih kolača melomakarona i kurabijedes. Bez ovih kolača Grci jednostavno ne slave Božić. Iskreno, ne znam zašto i od kada datira ova tradicija, ali bez ovih slatkiša grčki Božić ne bi bio to što jeste. Kao prava grčka snajka, trudim se da i ja svake godine napravim ove kolače, a dobra stvar je što smo podeljenji - muž obožava melomakarona, a ja jedem samo kurabijedes. Dobra stvar je što se ne svađamo, a loša što ne mogu a da ne napravim oba :).

Ono što me uvek kod Grka oduševljava je tradicija koju čuvaju, koju poštuju, to što je svaki praznik poseban i ima nešto svoje, autentično. Što svoju porodicu ne zaboravljaju ni na praznike, vole da sve protekne lepo i na oko, i za nepce. Zato Božić u Grčkoj, iako na prvu lopru neobičan, za nas strance zna da bude pravo zadovoljstvo (ok, kad se malo naviknemo na sve to). Ne štede na malom zadovoljstvima da praznične dane uvek učine posebnim. Koliko god da je kriza i da se nema, na lepoti i uživanju u prazničnim danima se (još uvek) ne štedi. Jer, nekad je dovoljno samo malo mašte da sve potekne bajkovito!