Grčki ustanak 1821. godine, epska oslobodilačka borba vekovima porobljenog grčkog naroda, bila je najvažnija prekretnica u istoriji moderne Grčke. Posle devet godina teškog i krvavog rata, grčki ustanak 1821. obeležio je osnivanje Grčke države i njenu konačnu nezavisnost.
Ove godine se obeležava jubilarnih 200 godina od početka oslobodilačke borbe protiv Otomanske vladavine koja je trajala dugih 400 godina. Ne postoji grčki državljanin koji vam neće naveliko pričati o ovom istorijskom događaju, kao i o samim učesnicima istog.
Grčki Ustanak 1821 -kada je tačno počeo?
Iako je zvanični datum početka ustanka 25. Mart 1821., koji je odredio Aleksandros Ipsilantis, veruje se da je borba za oslobođenje počela ranije.
Septembra 1814. godine Atanasios Cakalof, Imanuil Ksantu i Nikolaos Skufas, osnovali su Prijateljsko društvo u Odesi koja je tada pripadala moćnom ruskom carstvu. Kako se navodi u izvorima, društvo je vrlo brzo dobijalo nove članove, a s obzirom da je bilo tako organizovano da se nije lako moglo znati ko stoji iza njega, odavalo je utisak da je u vlasništvu samog ruskog cara. Tri prijatelja su položili “zakletvu” u grčkoj crkvi Svete Trojice, koja i danas postoji u ovom gradu.
Brod natovaren oružjem i proglasima za ustanak isplovio je iz Carigrad za Mani početkom marta i tajno je uplovio u luku Itilos posle dugog putovanja. Nemilosrdni Mani, sa svojim sposobnim i hrabrim ratnicima, bio je idealno mesto za početak revolucije. Tako je u Aeropoliju 17. marta 1821. podignuta bela zastava sa plavim krstom, koja je i danas izložena u Nacionalnom muzeju u Atini.
Grčka zastava – šta simbolizuje
Već 21. marta Grci su podigli ustanak u Kalavriti, sledećeg dana ustanak je podignut i u mestu Egio (tadašnja Vostica), a 23. marta zastava oslobođenja podignuta je i u Patri. Istog dana kada je podignut ustanak u Patri, Teodoros Kolokotronis i Petrobeis (Petros) Mavromihalis zauzeli su Kalamatu.
Kalavrita je postala slobodna 25. marta 1821. i toga dana je, u porti manastira Agia Lavra, Mitropolit Germanos blagoslovio zastavu ustanika, uz slogan Ελευτερία η θάνατος (Sloboda ili smrt). U naredna tri meseca ustanak se rasplamsao na celom Peloponezu. Takođe je zahvatio i dobar deo kontinentalne Grčke, Krit, Kipar i neka egejska ostrva.
Heroji grčkog ustanka
Mnoga imena obeležila su ovaj period grčke istorije. Malo je jedna strana da se pomenu svi oni koji su dali svoj doprinos u oslobođenju od Turaka. Evo onih najpoznatijih.
Teodoros Kolokotronis
Vodeća figura grčke revolucije i jedan od najpoznatijih učesnika oslobodilačkog ustanka je svakako Teodoros Kolokotronis. U Grčkoj poznatiji kao Morijski starac (Γέρος του Μωριά). Rođen je 3. aprila 1770. godine, u selu Ramavuni, ispod drveta. Imao je samo deset godina kada su mu oca hajduka ubili Turci, što je itekako obeležilo njegov život.
Tokom velikog progona hajduka od strane osvajača beži na Zakintos. Tamo se prijavljuje u englesku vojsku u kojoj dostiže čin majora. U Prijateljsko društvo primljen je 1818. godine, a posle nepune tri godine stiže u Mani kako bi učestvovao u borbama.
Učestvovao je u vojnom korpusu pod vodstvom Petrosa Mavromihalisa koji je zauzeo Kalamatu, odmah zatim krenuo je da zauzme Tripolicu, administrativni centar Osmanlija u Moriji. Pobeda Grka u Valteciju (13. maja 1821.) i pad Tripolija (23. septembra 1821.), za koje je zaslužan isključivo Kolokotronis, nametnuli su ga kao vođu revolucionarne vojske Peloponeza. U bici kod Dervenakija (26.-28. Jula 1822), vlada Kunduriotisa postavila ga je za vrhovnog komandanta. Umro je u Atini od posledica moždanog udara 4. februara 1843.
Georgios Karaiskakis
Georgios Karaiskakis nije ništa manje značajan od Kolokotronisa. Rođen je 23. januara 1780. (ili 1782.-nije baš sasvim sigurno) u mestu Mavromati blizu Kardice. Odrastao je sa usvojiteljima jer je bio plod zabranjene veze. Naime, majka mu je bila monahinja koja je, zbog nemogućnosti da se nosi sa posledicama zabranjene veze, umrla kada je Karaiskakis imao samo osam godina.
Januara 1823. godine, Karaiskakis nosi svoju prvu veliku pobedu protiv Turaka u bici kod Sovolakosa. Sredinom 1823. unapređen je u generala, ali se njegovo zdravstveno stanje pogoršalo zbog tuberkuloze. U julu 1826. imenovan je za vrhovnog komandanta Rumelija, početkom avgusta pobeđuje Turke u Haidariju, a 1826. godine beleži veliku pobedu nad Turcima u Arahovi gde pokazuje svoje najbolje sposobnosti.
U bici kod Falira, na svoj imendan 23. aprila 1827., biva smrtno ranjen. Po sopstvenoj želji sahranjen je na ostrvu Salamina, a njegov grob se nalazi u crkvi Svetog Dimitrija na ostrvu.
Papaflesas
Jedan od najvažnijih boraca ustanka bio je i sveštenik Papafelsas. Pravo ime mu je bilo Georgios Dikeos Flesas. Rođen je negde oko 1786. godine (tačna godina nije poznata) u mestu Polani u Mesiniji. Odškolovao se u Dimicani i 1816. godine zamonašio se u manastiru Velanidia u Kalamati gde je dobio ime Grigorije.
Živahan i prkosan, brzo se zavadio sa igumanom i odlazi na posvećenje u manastir Rekica. Odatle biva primoran da pobegne u Carigrad zbog svađe sa turskim Agom oko poseda. U Carigradu se priključuje Prijateljskom društvu gde se svim srcem posvećuje cilju nacionalne pobune.
U Egiju, tadašnjoj Vostici, prisustvuje tajnom sastanku najviših članova Prijateljskog društva. Papaflesas je insistirao da se sa borbama počne odmah. Međutim, to nije naišlo na odobravanje ostalih. Besan, odlazi u Mani i tamo se sastaje sa Kolokotronisom i Mavromihalisom. Baca svešteničku odoru i oblači uniformu. Učestvovao je u svim bitnim bitkama grčkog ustanka.
Poginuo je 20. maja 1825. u Maniakiju, posle osmočasovne borbe sa vojnim snagama Ibrahim Paše.
Odiseas Andrucos
Jedan od najistaknutijih vojskovođa ustanka bio je Odiseas Andrucos. Rođen je na ostrvu Itaka 1788. godine, a svoje ime je dobio u čast Homerovog junaka. Posle smrti oca, koga su Turci ubili odsecanjem glave, biva odveden od strane Ali Paše u Janjinu. Odrastao je na Ali Pašinom dvoru koji je tada bio velika vojna škola. Na dvoru je bio do 1818. godine kada odlazi u mesto Livadia.
Kada je izbio ustanak, našao se na prvoj liniji borbenih redova, obavezujući se da podstakne i ostale Grke da se priključe borbama za nezavisnost. Na obroncima Parnasosa, u mestu Hani 8. maja 1821., sa samo 120 saboraca srušio je moćnu vojsku Omer Paše Vrionisa. Bitka kod Gravije (Hani) jedna je od najznačajnijih u borbi za nezavisnost.
Laskarina Bubulina
Ova dama sa Specesa, rođena je 11. maja 1771. godine u zatvoru Carigrada, u kome se tada nalazio njen otac. Sa 17 godina se udala za kapetana sa Specesa, a već 1796. ostaje mlada udovica sa troje dece. Nadimak Bubulina duguje svom drugom suprugu, brodovlasniku Dimitrisu Bubulisu koji je nedugo zatim poginuo u vodama između Malte i Španije, ostavivši Laskarini pozamašno bogatstvo.
Bubulina je naredila izgradnju broda Agamemnon i na njega potrošila čitavo bogatstvo. Agamemnon je, sa 34 metara dužine i 18 topova, bio najveći ratni brod koji je učestvovao u grčkoj revoluciji. Bubulina je 13. marta 1821. podigla grčku zastavu na Agamemnon, 3. aprila iste godine brod se pridružio ostalim grčkim brodovima u pomorskoj blokadi. Pored spomenutog ratnog broda, Bubulina je finansijski pomagala ustanak na koji je potrošila skoro svo svoje bogatstvo.
Ubijena je u porodičnom obračunu na Specesu 1825., a ni dan danas nije razjašnjeno da li se radilo o ubistvu ili nesrećnom slučaju. Na ostrvu Speces postoji muzej posvećen Bubulini koji je smešten u vili staroj skoro 300 godina (njenog drugog muža), gde i danas žive njeni potomci.
Mando Mavrogenus
Magdalena, kako joj je bilo kršteno ime, rođena je u Trstu oko 1796. godine gde se njen otac bavio trgovinom. Sa početkom revolucije, Mando se sa Tinosa, gde je živela, seli na Mikonos gde predvodi ustanak ostrvljana. Izdvajala je velike sume novca za opremu brodova. Učestvovala je u borbama protiv Turaka u vodama Evije, Pilia i Ftiotide.
Grčki Parlament joj je 1823. godine dodelio čin general-potpukovnika. Strasno je bila zaljubljena u Generala Dimitrisa Ipsilantisa i bila je meta tračeva u okruženju. Pričalo se da joj je Ipsilantis obećao brak, ali da nije ispunio obećanje. Nesrećna ljubav, siromaštvo i nasilno proterivanje iz Nafplija 1826. godine, bili su jaki udarci za Mando. Čak su je i najbliži optužili za rasipanje porodičnog bogatstva. Seli se na Paros i razboljeva se od trbušnog tifusa.
U Julu 1840., u svojoj 44. godini, Mando umire sama i zaboravljena od svih.
Petrobeis (Petros) Mavromihalis
Rođen je 6. avgusta 1773. u gradiću Limeni na Peloponezu. U januaru 1821. započeo je organizovanje priprema i dogovorio se sa plemićima Kalamate o akcijama koje bi dovele do oslobađanja grada. Sa dve hiljade naoružanih ljudi zauzeo je Kalamatu i proterao Turke.
Pored bitke za oslobođenje Kalamate, obreo se i u Mesolongiju sa pet stotina vojnika iz Manija kako bi sprečio pojačane turske snage da zaustave ustanak. Bio je izuzetan ratnik, tvrdog karaktera. I danas se muškarci iz Manija u Grčkoj smatraju jednim od najjačih, najhrabrijih i “najtvrđih” Grka.
Grčku ustanak 1821. – jubilarnih 200 godina
Ove godine obeležava se 200 godina od početka ustanka. Veoma bitan jubilej kako za Grke u domovini, tako i za one raseljene po svetu. Na žalost proslava neće biti organizovana zbog trenutne situacije. Kao što vam je poznato, Grčka je i dalje u karantinu zbog korona virusa.
Međutim, grčke vlasti će organizovati paradu bez publike koju ćemo moći pratiti preko televizijskih ekrana. Prestonica se polako ukrašava plavo-belim zastavama. Atina se sprema da začuje korake potomaka slavnih branilaca domovine koji su pre dvesta godina dali život za slobodu uz prepoznatljiv poklič “ΕΛΕΥΘΕΡΙΑ Η ΘΑΝΑΤΟΣ”!
2 Komentari
Biti slobodan je najsvetije nesto svakom narodu, mi smo iste veroispovesti, braca , prijatelji i dozivljavamo svaku slobodu i pobedu sa radoscu, pa i mi smo 5 vekova pod Turcima bili….
Bas tako!