Marija Kalas, grčka operska diva. Žena sa četiri domovine, Grčka po poreklu, Sjedinjene Američke Države po rođenju, Italija gde je proživela najuspešnije godine svoje karijere i Francuska, gde je provela poslednje godine svog života. Raskošnog glasa i ekplozivnog temperamenta, zasigurno je jedna od žena koje su obeležile XX vek.
Marija Kalas – Rođenje i detinjstvo operske dive
Marija Sofija Ana Sesilija Kalogeropulu, bilo je puno ime dive koja je promenila operu. Rođena je u Njujorku, 2. decembra 1923. godine kao treće dete u porodici. Kao i većina Grka tog doba, njeni roditelji, Jorgos i Evangelija došli su u Ameriku u potrazi za boljim životom.
Par meseci pre Marijinog rođenja nastanili su se u Long Ajlandu sa dvoje starije dece, Džeki (Jakinti) i Vasilisom, koji sa nepune tri godine umire od tifusa. Smrt sina je duboko potresla porodicu i Marijina majka, saznavši da je rodila devojčicu odbija da je vidi. Prošlo je puno dana do momenta kada su roditelji odlučili da prihvate novorođenu devojčicu, ni ne sanjajući da će ista obeležiti jednu muzičku epohu. Šest godina kasnije Marijin otac menja prezime i cela porodica postaje Kalas.
Kao devetogodišnja devojčica kreće na časove klavira. Njena sestra Džeki, miljenica porodice, već je uveliko pohađala časove klavira i pevanja, ali bez nekog naročitog uspeha. Kada je shvatila da mala Marija poseduje neobičan glas, majka je počela da joj posvećuje pažnju. Sa 11 godina, buduća primadona, osvaja prvu nagradu na dečijem muzičkom festivalu.
MELINA MERKURI – PONOSNA GRKINJA I HOLIVUDSKA ZVEZDA
Posle razvoda roditelja, 1937. godine, sa majkom i sestrom se seli u prestonicu grčke Atinu, gde počinje njeno ozbiljno muzičko obrazovanje.
Život u Grčkoj i školovanje
Došavši u Grčku gde posle par godina izbija Drugi svetski rat, školuje se na Nacionalnom konzervatorijumu u Atini, gde je preuzima čuvena operska diva tog vremena, Elvira de Idalgo.
Iskusna Španjolka joj govori da će njen glas ostati upamćen u istoriji opere i savetuje je da sreću potraži u inostranstvu jer Grčka nije bila mesto gde bi njen raskošan talenat bio zapažen.
Povratak u Ameriku i internacionalna karijera
Septembra 1945. godine, Marija se vraća u Ameriku kod oca i menja svoje prezime u Kalas. Bezuspešno pokušava da nađe posao, ali je to nije pokolebalo da odustane.
Direktor Metropolitan opere, Edvard Džonson, nudi joj uloge u operama Fidelio i Madam Baterflaj koje ona odbija uz obrazloženje da ne želi da peva Fidelija na engleskom.
Poznanstvo sa umetničkim direktorom Arene u Veroni vodi je u Italiju gde se 3. Avgusta 1947. pojavila u Ponkijelijevoj operi “Đokonda”. Iste godine se pojavljuje u Veneciji kao Izolda u operi “Tristan i Izolda” pod dirigentskom palicom čuvenog Tulija Serafina. Očaran njenim glasom postaje njen mentor.
Tokom pedesetih godina njena glavna scena bila je Milanska skala u kojoj je prvi put nastupila 1951 godine u operi “Sicilijansko večernje” Đuzepea Verdija.
U svojoj dvadesetčetvrtoj godini udala se za italijanskog industrijalca i obožavaoca opere Đovanija Batistu Meneginija, koji je bio stariji od nje čitavih 30 godina. Kao pravoslavka nije htela da se odrekne svoje vere i pređe u katoličanstvo pa je venčanju sa italijanskim industrijalcem prisustvovala samo njegova majka. Kako navode tadašnji mediji, razlog venčanja sa Meneginijem je traženje očinske figure koju nije imala odrastajući pored sebe.
Đovani je obožavao Mariju. I kao umetnika i kao ženu. Bio je njena bezrezervna podrška i pomoć u karijeri. Od punačke Grkinje pretvorila se u zavodnicu izgubivši preko 30 kilograma. Svet nije obožavao samo njen božanski glas, već i njenu pojavu. Međutim, iako je obožavao svoju suprugu, Đovani ju je (prema tvrdnjama njenih tadašnjih prijatelja) držao podalje od spoljnog sveta.
Prekretnica u privatnom životu i emotivni krah
Na zabavi kod prijateljice Elze Maksvel 1957. godine, Marija Kalas upoznaje čuvenog Aristotela Onazisa. Tada tridesetpetogodišnjakinja, javno govori kako obožava svog supruga i kako ne bi mogla da živi bez njega.
-Ja sam glas, on je duša- izjavila je tada Marija Kalas.
Kao da je tom izjavom izazvala Onazisa, nadaleko poznatom po raskošnom životu i dobijanju svega što poželi. Na koncertu u Parizu, Onazis je obasipa cvećem i javno joj daje do znanja da je želi pored sebe.
Dve godine kasnije, na poziv grčkog brodovlasnika, operska diva i njen trideset godina stariji suprug odlaze na krstarenje. Čak ni prisustvo Onazisove tadašnje supruge Tine Livanu, nije omelo Onazisa da se udvara Mariji Kalas. Kako se ispostavilo na kraju, petodnevno uživanje na brodu “Hristina” promenilo je život i Mariji i Onazisu.
GRČKI HOLIVUD: GLUMCI KOJI VODE POREKLO IZ ZEMLJE MASLINE
Nedugo posle krstarenja, Marija Kalas priznaje suprugu da je zaljubljena u drugog i da želi razvod. Nadala se da će se udati za Onazisa. Iako se on u međuvremenu razveo od Tine i nastavio vezu sa Kalasovom, nije bilo braka na pomolu. Punili su tabloide gde god da se pojave i dok je za nju Onazis bio ceo svet, on je i dalje bio posvećen više poslu, pa je često ostajala sama.
Šansu za venčanje sa čovekom koga je jedino volela u svom životu, videla je u neplaniranoj trudnoći. Međutim, Onazis je jasno stavio do znanja da ima dovoljno dece i da ne želi više. Razočarana ali i dalje slepo zaljubljena nije prekidala vezu sa njim. Rodila je muško dete koje je živelo samo nekoliko sati. Gubitak deteta ostavio je posledice na psihu operske dive.
Strastveno zaljubljena u Onazisa, odriče se američkog državljanstva i uzima grčko, a sve u nadi da će time privoleti Arisa (kako ga je zvala) da joj stavi prsten na ruku. Proredila je svoje nastupe i vreme provodila čekajući ga. Dok je ona maštala o braku sa njim, on je već sebi zacrtao drugi cilj. Udovicu američkog predsednika, Džeki Kenedi.
Bez ikakve najave, Onazis se 1968. godine ženi sa Džeki na ostrvu Skorpios. Saznavši za ovo venčanje, Marija Kalas pada u depresiju. Zatvara se u kuću, retko nastupa i svo vreme provodi u patnji za neostvarenom željom, udajom za ljubav svog života. Čak je 1970. godine pokušala da izvrši samoubistvo. Trudila se da na javnim nastupima bude prisebna.
Iako se oženio najpoželjnijom udovicom, Onazis je povremeno posećivao Mariju. Kada je shvatila da nije prestao da je voli željno je iščekivala svaku njegovu posetu. Ostala mu je verna sve do poslednjeg dana. U Parizu, 15. marta 1975. godine, Onazis umire u bolnici. Na samrtnoj postelji kraj njega je Marija Kalas kojoj je uputio poslednje reči “Voleo sam te kako sam umeo. Možda nije bilo najbolje, ali… voleo sam te”.
Onazisova smrt je totalno dotukla divu. Zatvorila se u stanu u Parizu tugujući za izgubljenom ljubavi. Umrla je sama, 16. septembra 1977. godine. Za sobom je ostavila milione obožavalaca i jednu tužnu ljubavnu priču.
–