Jedna je od najveličanstvenijih Grkinja ikada. Bila je član Helenskog parlamenta i prva žena koja je sela u “ministarsku fotelju” zaduženu za kulturu. Zbog odlične glume i jedinstvenog šarma u Holivudu su je smatrali divom. Nikad nije zaboravila svoje korene i do kraja se borila za svoju otadžbinu. Njeno ime je Melina Merkuri.
Svako od vas ko je posetio Atinu i uputio se ka Akropolju metroom nije mogao da ne primeti ogroman poster pomenutog drevnog lokaliteta na stanici koja se nalazi u podnožju istog. Pored lokaliteta na posteru se nalazi i po mnogima “poslednja grčka Boginja” iliti Melina Merkuri koja je rođena 1920. godine u Atini. Svojim osmehom, dok maše svakom turisti koji je krenuo da vidi najveće blago Grčke, pruža nadu da će jednog dana sve ono što je iz zemlje masline odneto po raznim svetskim muzejima, biti vraćeno gde pripada.
U Holivudu je ostala upamćena po odličnoj glumi u filmu Nikad nedeljom, za koju je uostalom bila nominovana i za prestižnu nagradu Oskar 1960. godine. Bila je udata za poznatog režisera Džulsa Dasina. Nije mogla da ima dece, pa je u šali često govorila da se sa svakom njenom ulogom rodila nova osoba. Stajala je rame uz rame sa svojim savremenicima Sofijom Loren, Brižid Bardo, Bobijem Kenedijem, Marlonom Brandonom, Salvadorom Dalijem, Čarli Čaplinom… Ostavila je dubok trag i u Brodveju, ali je napoznatija po svojoj borbi protiv vojne hunte (1967-1974) koja je vladala nama dragom Grčkom.
GRČKI HOLIVUD: GLUMCI KOJI VODE POREKLO IZ ZEMLJE MASLINE
U politiku je ušla pre svega zahvaljujući svom dedi Spirosu (Spiridonu), koji je bio gradonačelnik Atine više od trideset godina, i ljubavi prema rodnoj zemlji. Godine 1967. proglašena je državnim neprijateljem u voljenoj Grčkoj od strane Vojne hunte, pa joj je shodno tome oduzeto državljansto i zabranjen joj je dolazak u otadžbinu. Imovina joj je konfiskovana. Sve to je još više u njoj probudilo brobeni duh, pa je čvrsto rešila da se bori da vrati demokratiju u zemlji u kojoj je demokratija i rođena. Uopšte se nije plašila da uđe u tu borbu samo zato što je slabijeg pola. Smatrala je da i žene treba da se bore ravnopravno sa muškarcima. Svoju popularnost je iskoristila i da utče na politiku SAD prema diktaturi pukovnika u Grčkoj. Svim silama se borila protiv te ozloglašene vlasti.
Godine 1974. pala je ozloglašena hunta, a Melina Merkuri se vratila pobednički u Grčku. Sedam godina potom sela je u fotelju ministra kulture i tako ušla u istoriju kao prvi ženski ministar u zemlji masline. Dok je sedela u pomenutoj fotelji, Atina je 1985. godine proglašena prvom Kulturnom prestavnicom Evrope. Strastveno se borila tokom celog života da se iz engleskog muzeja vrati sve što je odneto iz Grčke. “Nadam se da ću doživeti povratak eksponata, ako ne doživim – rodiću se ponovo”, rekla je Melina Merkuri.
Preminula je u Njujorku 1994. godine od raka pluća. Sahranjena je u voljenoj Atini, a na njenoj sahrani bilo je više od 300.000 duša. Divili su joj se svi, pa čak i politički protivnici.
Za sve one koji žele da saznaju nešto više o ovoj veličanstvenoj ženi, predlažemo da pročitate knjigu Rođena kao Grkinja.