PARGA – TVRĐAVE, MASLINE I MORE

by Tijana
0 Komentari

pargaAko planirate da provedete godišnji odmor u Grčkoj, obavezno uplatite septembarski aranžman. Autobuske ture pred sam kraj sezone pohodi ubedljivo najluđa ekipa. Nikad nisam video toliko različitih ljudi na jednom mestu. Od momka i devojke koji su se upoznali preko interneta nekoliko meseci ranije, a danas već žive zajedno i planiraju svadbu, do dve starije gospođe koje su za 10 dana letovanja popile brat bratu 5 litara rakije, i prepustile se čarima noćnog života jonske obale. Svi sa koferima i portabl frižiderima u rukama, u potrazi za  suncem, morem, odmorom i niskim cenama.



Naše odredište je Parga. Mesto sa dve i po hiljade stalnih stanovnika i skoro isto toliko vila. Tih 10 dana živeli smo u vili na samom kraju sela. Što se ispostavilo kao najbolja lokacija. Nepregledni maslinjaci počinju samo nekoliko metara od našeg prozora. Odatle kreće i staza koja kroz šumu maslina vodi do ušuškanog raja po imenu Lihnos.

parga

Sami na plaži …

Lepota Lihnosa je u njegovoj usamljenosti. U bistroj vodi, kamenčićima i suncu uživaju samo gosti obližnjeg kampa i po koji avanturista koji ovde zaluta već pomenutom stazom. Naravno, Grci svaki raj umeju da pretvore u luksuznu turističku destinaciju. Ipak, turisti sa dubljim džepom su gotovo neprimetni. Po ceo dan ispijaju koktele i bleje pod baldahinima ispred svojih apartmana, do plaže siđu tek da pokvase noge.



Na ovu plažu smo dolazili rano ujutru, a odlazili u suton, kako nas ne bi zatekao mrak u maslinjaku. Staza tokom zalaska sunca dobije nestvarne boje. Na pola puta je i montažna baraka, ispred koje žena sa odličnim smislom za biznis služi kafu i kolače i zove vas da predahnete i uživate u igri sunčeve svetlosti i maslinovog lišća. Tu je i stara kamena crkvica, jer je opšte poznata stvar da nema lepog mesta u Grčkoj na kom se neko nije setio da sagradi crkvu.

Vodič tvrdi da Prefektura Preveza ima najviše stabala maslina, posle Krfa. Prerada maslina je bio grčki biznis broj jedan, još od antičkih vremena. Danas maslinarstvo potiskuje turizam, a namesto maslinjaka grade se hoteli i luksuzna odmarališta. Parga je uspela da pronađe idealan spoj između ove dve privredne grane.

Grčki ugostitelji

To se najbolje vidi u obližnjem restoranu, koji smo dugo zaobilazili iz krajnje banalnih razloga. Restoran je pun engleskih turista, i svaki put kad idemo do marketa ili se vraćamo sa plaže gledamo osoblje kako ih krajnje ljubazno dočekuje i ispraća. Za nas to je moglo da znači samo jedno… Unutra deru kožu s’ leđa. Prvo vas uljuljkaju osmesima, vrućom jagnjetinom i besplatnim uzom. Dok uživate tako debeli, srećni i bezbrižni stiže Mortal Kombat Fatality u vidu paprenog računa. Znamo mi te fore, nismo od juče.

parga

Ipak, jednog lepo popodneva smo odlučili da stisnemo zube i novčanik i zavirimo i u ovaj restoran. Naravno, prvo smo proverili cene na tabli ispred i ostali zabezeknuti… Cene su iste kao novosadske. Gosti iz obližnjih vila nisu bili toliko hrabri, što je primetio i konobar.

-Srbi ne vole da jedu u restoranu?

-Odakle vam ta ideja?

-U ovom delu ima najviše vila sa srpskim turistima, a niko od njih ne dolazi kod nas. Jedu samo girose.

-Znate, u pitanju je specijalna dijeta …

Masline, svedoci istorije

Restoran i okolne maslinjake drži jedna češka porodica. Bave se i proizvodnjom i prodajom ulja, pa smo se tu snabdeli kanisterčićem od tri litre. Masline na jonskoj obali su pravi gorostasi. Dok gledate njihova stabla, razmišljate koliko im je vremena trebalo da izrastu. Vraćate se u neko prošlo vreme, kad turizma nije bilo ni u naznakama i kad glavni zulumćari nisu bile birokrate iz Brisela, već Mleci, Englezi i naravno Turci.

Ovi poslednji imali su najlošiju reputaciju, pa se stanovništvo prefekture često udruživalo sa Mlecima ne bi li njihove kamene kuće, plaže i masline ostale van domašaja Sultana i lokalnih turskih moćnika. Jedan od njih bio je i nadaleko poznati i za Prevežane (valjda se tako kaže) zloglasni Ali Paša Tepeleni. Njegovo ime nosi i zamak u brdima iznad Parge, pa vam je valjda jasno kako se taj otpor završio.

Tvrđava na vrhu brda




Ipak to nije jedina tvrđava u Pargi. Na omanjem brdu koje se izdiže iznad rive stoji stara utvrda koju su stanovnici sela napravili ne bi li se zaštitili od pirata. U pohodima Hajrudina Barbarose, turskog gusara koji je bio strah i trepet istočnog Mediterana, ova tvrđava je nekoliko puta rušena. Posle toga je obnavljaju Mleci i aktivno koriste skoro 300 godina.

Put do nje vodi kroz glavnu trgovačku zonu. U ovoj ulici je mletačkim mornarima nekad prodavana suva riba, sveže pečen hleb i voće, a danas su ovom asortimanu pridodate i antičke vaze, suveniri u obliku penisa svih boja i veličina i kozmetički salon gde turisti umaču svoje noge u akvarijum pun ’krvožednih’ ribica. Fish spa, anyone?



Tvrđava je poprilično zapuštena, što je čini autentičnom i zanimljivom. Zidine su obrasle bršljanom i trnjem a ako pažljivo pogledate kamenje koje leži okolo možda nađete i kakav latinski natpis ili urezani grafit koji je ostavio neki smoreni mletački stražar. „ 4. X 1632. – sitnooo!!!“.

Ostrvo

U Pargi postoji još jedna tvrđava. Ona dosta manja, ali ništa lakša za osvojiti. Nalazi se na malom ostrvu, 50-ak metara od glavne plaže. Do nje morate plivati, a najkraći put je od bedema ispod rive, gde je tokom našeg boravka u Pargi, svaki dan uporno pecao jedan srpski turista. Verujem da je i danas tamo i želim mu bistro more i mnogo ribe.

Na ostrvu se pored tvrđave nalazi i crkvica, u kojoj se baš tokom našeg boravka održala i jedna svadba. Mladenci i gosti su na ostrvo pristali čamcem. Za razliku od srpskih svadbi, ceo događaj se odigrao u suton, valjda da se uhvati zalazak sunca, kad odsjaj umiruće zvezde more oboji u narandžasto. Posle obreda verovatno se pristupilo celo večernjoj lumperajci po kojoj su Grci nadaleko poznati, još od devedesetih i blockbuster-aMy Big Fat Greek Wedding.

Komšija

Parga je veoma dinamično mesto. Turisti dolaze i odlaze, masline rastu, otvaraju se nove vile i restorani, ali postoji jedna konstanta koja se ne menja. To je čiča koji živi preko puta naše vile. Mala bela kuća, novija gradnja, ali sa nezaobilaznim antičkim ornamentima. U dvorištu ima nekoliko stabala kojekakvog voća, a iza ograde se baškare kokoške, patke, ćurke i poneka koza. 

Čiča rano ustaje. U vreme kad krećemo na Lihnos, on se već vraća iz bašte. Sve je obavio i sada ga čeka dug odmor. Sedi čovek po ceo dan u hladovini ispred kuće i ne pomera se. Tu se nađe i raznovrsno meze, grčka salata, poneko vruće pecivo, a kad malo zahladni ume i da popije sa prijateljima koji mu svako veče navraćaju.



Nisu svi Grci kao čiča. Vlasnica naše vile drži i restoran na rivi. Stalno je u žurbi, raznosi namirnice, probija se skuterom kroz masu turista i svaki dan nešto pridikuje sobarici iz Bugarske. Čiča je pogleda, slegne ramenima i nastavi da kontemplira. Ne zanimaju ga ni turisti, ni kriza, ni zahtevi belosvetskih bankara. On je našao svoj raj.

Ovaj fenomenalan tekst poslao nam je jedan od vlasnika CV radionice Branislav Srdanović. Ako vas je inspirisao da i vi napišete vašu grčku priču, pošaljite nam je jer mi jedva čekamo da je objavimo.

 

Napomena: Sve fotografije su vlasništvo i delo Branislava Srdanovića i kao takve podložne su autorskim pravima

 

You may also like

Ostavi komentar

20 + nineteen =

* Korišćenjem ovog obrasca saglasni ste sa čuvanjem i rukovanjem vašim podacima na ovoj veb stranici

Ova veb lokacija koristi kolačiće da poboljša vaše iskustvo. Pretpostavljamo da se slažete sa ovim, ali možete da odustanete ako želite Prihvati

Politika privatnosti i kolačići