VOĆE KOJE NAS ASOCIRA NA GRČKU, A NIJE GRČKO

pomorandže

Pomorandže su voće koje većinu nas asocira na Grčku. Gotovo da ne postoji osoba koja je bila bar jednom u zemlji sunca i masline, a da nije bar jednom popila  “fisiko himo portokalju” (sok od ceđene pomorandže). Međutim, iako nam je slasno voće asocijacija za nama dragu Eladu ono se na jug Balkana “naselilo” iz drugih krajeva sveta.


Mitska priča

Iz starih vremena ostao nam je zapis, danas poznat širom sveta, koji kaže da je kralj Tiranta Euristej poslao slavnog junaka Herakla (nama svima poznatijeg po rimskom imenu Herkul) u Vrt Hesperida, gde su rasle zlatne jabuke, da mu donese taj sočni plod… Sada se verovatno pitate pa kakve veze imaju jabuke sa pomorandžama? U suštini nikakve, sem da se na grčkom citrusno voće naziva esperidoidi u čast tom slavnom vrtu.

NAR – VOĆE KOJE JE POVEZANO S MNOGIM GRČKIM OBIČAJIMA

Kada smo već kod Starovekovne Grčke treba da napomenemo da se u istorijskim spisima prvo od citrusa spominje limun koji su Grci iz drevnih vremena nazivali “kitrion”, pa se iz tog naziva razvila reč citrus. Inače, na grčkom se žuta boja kaže kitrino. Takođe, rećićemo vam da je još Teofrast pisao o “jabukama” iz Persije za koji mnogi predpostavljaju da su današnje pomorandže.

ZAŠTO ĆETE U GRČKOJ ZAMRZETI LIMUN?

Međutim, nema istorijskih zapisa da su se u drevnom dobu citrusi gajili na tlu nama drage Grčke, već su se uvozili s Istoka.

Kada su pomorandže došle u Grčku?

Zvanično se u Evropi pmorandže došle iz Kine ili Indije. Ovo sočno voće su u Evropu u X veku doneli slavni moreplovci iz Portugala, pa otuda se pomorondža na grčkom kaže “portokali”. Narednih pet vekova širom evropskog mediterana gajenje pomorandži se smatra dobrim poslom.

GRČKA JE PRVA PO PROIZVODNJI I KVALISTETU MASTIKE

Grci su najbolje pomorandže gajili na ostrvu Hios koje je širom sveta poznato po mastiki. Koliko su bile sočne pomorandže sa ovog egejskog ostrva najbolje dokazuje podatak da se baš njima voleo sladiti sultan Otomanske imperije u Konstantinopolju.

pomorandže

Današnja sorta pomorandži 

Pre nešto manje od veka, tačnije 1925. godine, britanski botaničar Sidnej Merlin je na Krf doneo sadnice pomorandži iz SAD, Kalifornije. Ova sorta je ubrzo počela da se gaji širom Grčke, a u čast britanskom botaničaru nazvane su Merlin.

NJEGOVO VELIČANSTVO MASLINOVO ULJE

Najviše drveća pomorandži se danas u Grčkoj nalazi na Peloponezu u regijama Lakoniji i Argolidi, Arta u Epiru i na pomenutom sotrvu Hios. Zanimljivo je da se u Lakoniji mogu probati gurmanski specijaliteti (i slani i slatki) sa ovom voćkom. Pored poznate portokalopite, mermelade i drugihh raznih sltkiša mogu se jesti i kobasice u kojima se nalaze pomorandža, ali i jesti meso preliveno njenim ukusnim sokom (fantastično je!!!)



Godišnje se u najjužnijoj balkanskoj zemlji proizvede 900.000 tona pomorandži, a od toga 350.000 se izveze u Nemačku, Rumuniju, Poljsku, Mađarsku, Bugarsku, Belorusiju, Rusiju i našu Srbiju.

PORTOKALOPITA – KOLAĆ KOJI MIRIŠE NA MORE

Fotografije: Pixabay

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *