Na Atici pored velelepnog Partenona Atinskog Akropolja postoje jos dva veoma bitna hrama iz drevnih vremena. Jedan je svima znan Posejdonov hram u Suniu, dok je drugi manje poznat – Artemidin hram. Ovaj post je posvećen upravo tom drugom hramu koji veći broj turista nikad ne obiđe.
Kada mit postane stvarnost – kako je Atina dobila ime
Artemida je pre svega grčka boginja lova i divljači koja je bila jedna od omiljenih bogova sa visokog Olimpa kod starih Grka. Iz poštovanja prema ovom božanstvu drevni Grci su još u III veku pre hrista digli hram čiji su delovi i danas vidljivi.
Muzej u Vravroni, Artemida
Efigenija je bila jedna od najznačajnijih sveštenica u Artemidinom hramu. Mit koji duboko živi na Atici je da je Efigenija bila kćer od Tezeja i Helene koju su oni morali da žrtvuju boginji Artemidi ne bi li joj smanjili ljutnju koje je stanovništvo drevne Atike prouzrokovalo svojim ponašanjem. U trenutku kada su nesrećni roditelji krenuli da žrtvuju lepu kćer pojavila se lično boginja Artemida i spasila je. Potom ju je napravila najvećom sveštenicom svoga hrama. Posle smrti Efigenija je u očima stanovništva Atike doživljavana kao veliki heroj i mala boginja.
Zato što pričamo sad o hramovima Atike mi ćemo ipak da verujemo u ovaj mit, a ne onaj da je ona kći Agamemnona, koji možete pročitati OVDE.
Ovi vojnici su ponos i simbol Grčke
Prvi put je ovaj lepi hram bio totalno uništen od strane Persijanaca. Većina današnjih ostataka hrama je iz V veka pre nove ere. Inače, kroz teritoriju na kojoj se nalazi hram je u drevnim vremenima proticala reka, čiji će tok Grci obnoviti u par narednih godina. Hram je veoma dobro očuvan ako uzmete u obzir da je reka proticala kroz njega.
Pored Artemide ovde su se nalazili i manji hramovi Efigenije, Lete, Apolona i Dionisisa. Na osnovu statua i predmeta koji su iskopani na lokalitetu istoričari i arheolozi su došli do zaključka da je hram dignut pre svega Artemidi kao zaštitnici prirode, čuvaru male dece i malih životinja. Ovde treba napomenuti da u drevnim vremenima svaki hram dignut nekom božanstvu nije bio dignut za svaku delatnost tog božanstva.
Grčka himna – najduža himna na svetu
U doba kada je Antička Grčka cvetala svakih pet godina je održavana parada povodom dana Vravronia. Parada je počinjala sa Akropolja i završavala se u Hramu Artemide u Vravroni, na Atici. Tokom ovog festivala bilo je obavezno žrtvovanje životinja, ali i takmičanje u atletici i muzici.
Da posetite ovaj zanimljivi hram i muzej koji se nalazi odmah pored lokaliteta, u današnjoj Vravroni, trebate da izdvojite 6 evra po osobi tokom sezone ili pola od ove cene tokom zimskih dana. Radno vreme je od 08:00-15:00 svakim danom osim ponedeljkom kada je zatvoren. U blizini se nalazi i plaža Hamolja, ali i više divljih plažica koje nećete videti dok se vozite, ali kada se parkirate negde na nekom od ponudjenih parkinga i krenete put obale možete naleteti na pravi raj od plaže.