Nemoguće je ovde nemati inspiraciju, kada si Bogu pod nogu! Na nadmorskoj visini od skoro 400 metara, koja je najnormalnija za let ptica, osecam se kao boginja! Ko nije čuo za Santorini i nije negde ulovio slike jednog od najlepših zalazaka sunca na svetu, sa čarobne Kaldere, onda je možda promašio suštinu življenja! I još biti u situaciji da upoređuješ dešavanja na ostrvu posle 16 godina odsustvovanja, velika privilegija koju imam.
Mislila sam da se sasvim slučajno nalazim za ovim stočićem, koji je u najprometnijoj šetačkoj stazi Imeroviglija, dela Kaldere, u vremenu zalaska sunca. Ali, nekako počinjem da verujem, da nista nije slučajnost. Inspiracija koju imam od trenutka mog dolaska, koji je bio pre 4 dana, pa do danas, jer , evo počela sam da pišem, je nezadrživa u meni.
ŠAROLIKOST SANTORINIJA
Sve se promenilo.Na ostrvu su se izgradili hoteli, restorani i šta sve već ne , a najuspešniji su oni, koji su odavde, a već su imali biznis i pre 16 godina. Teško je ovde biti uspešan i dugovečan u bilo čemu , jer se sve brzo menja. Kosmičke sile vulkana, koji je i atrakcija Santorinija, utiču na svakodnevna dešavanja. Neke stvari koje se ovde podrazumevaju, nisu uobičajene na drugim mestima, tako ja to shvatam. Samo promišljeni i dovoljno uporni žive i rade dugi niz godina, kako sam to zaključila. Menjaju se vlasnici hotela, restorana i barova svake godine u velikom broju. Turisti su nešto što je stalno i u velikom broju! Svake godine u sve većem broju!
Po priči barba Artemija, koji je 96 godina star, sve su to bile napuštene kuće i rupe u Kalderi, posle zemljotresa 1956. godine, koji je poslednji jaći koji se pamti! Onda je ulaskom u Evropsku zajednicu 1981. godine, Grčka drzava davala kredite svima koji su želeli da se bave turizmom. I bogat i siromah je, sa dobrim obrazloženjem, dobijao dugoročne zajmove za izgradnju ili, već neki biznis širom države. Tada je krenuo razvoj turizma na ostrvu, bez obzira sto je vulkan tu bio od pamtiveka. Malo je onih koji su od tada opstali, pa i oni koji su lokalci, nisu znali najbolje da se snađu u tom razvoju, koji se eruptivnom brzinom dešavao na Santoriniju.
PUN MESEC NAD SANTORINIJEM
Svi , kod kojih sam nekad radila, se ubrajaju u uspešnije! Svi su ovde i dalje. Najuspešniji, njih dvojica koje ja znam, su rođeni, žive i imaju mnogobrojno potomstvo, koje je poraslo i nastavilo da se bavi porodičnim poslom. Ostali, koji su iz raznih gradova Grčke, iznamljuju iste kuće već godinama, promenili su objekte u kojima rade, ali i dalje od sezone izdržavaju porodice u zimskim mesecima, uz veliko zadovoljstvo koje provode u Volosu, Solunu, Kardici, Atini… Sve u svemu, moj utisak, nakon puno godina je da živeti i raditi na Santoriniju, ostrvu boga Ifestosa, je privilegija i promućurnost ljudi koji vole nesvakidašnje, a dive se moćima prirode.
BELO-PLAVA GRČKA NASELJA
I ovu priču o prelepom Santoriniju poslala nam je Suzana Spasic-Stamatelatos. Ako vas je inspirisala na vašu grčku priču, napišite nam je i pošaljite – jer mi jedva čekamo da je pročitamo i objavimo.