VIDO I KRF – TRAGOVIMA SRPSKIH JUNAKA

vido

Autor: SmirnofLeary

Vido je ostvo smrti poznato i pod nazivom Srpski Jerusalim. Mnogi od nas su otišli na ova jonska ostrva ne bi li samo dali počast svojim pradedovima. Mnoge naše pesme pričaju priče o Krfu i Vidu, a ujedno su upravo ova dva ostrva i jedni od glavnih “krivca” doživotnog srpsko-grčkog prijateljstva.



Da bi razumeli bolje šta je našim vojnicima značio tada Krf, moraćemo da se podsetimo događaja koji su prethodili dolasku na ovo lepo jonsko ostrvo. Bez pominjnja istorije, tačnije albanske gologote, nije moguće razumeti zašto je svaki srpski vojnik tek tu na Krfu osetio slobodu u pravom smislu te reči.

Vido – Krf

Iz albanske luke Drač je tokom januara i februara 1916. godine više od 150.000 srpskih vojnika brodovima evakuisano na grčko ostrvo Krf. Većina srpskih seljaka koji su bili u vojnim uniformama tada je prvi put videlo more, a mnogi od njih i poslednji. Njihove izmučene duše su napustila tela heroja nakon albanske golgote i domak spasa.

Albanska golgota

Posle prodora Nemaca u Srbiju oktobra 1915. godine i napada Bugara s juga, čime je našoj vojsci presečen put ka Solunu, čuveni srpski vojvoda Radomir Putnik je naredio da se celokupna vojska na čelu sa kraljem Petrom Karađorđevićem, ali i vladom Srbije, uputi na put koji mi danas znamo kao Albanska golgota. Preko Crne Gore i Albanije ka Jadranskom moru su krenuli svi zajedno u nadi da će tamo negde stići pomoć saveznika. Treba da znate da je vojska koja je sačinjena od naših predaka na ovaj put krenula posle borbi, bez imalo odmora i plus gladna. Njihove zalihe hrane su bile svega za četri, eventualno pet dana.

Pored 220.00 vojnika povlači se i oko 200.000 civila koji nisu hteli da dočekaju okrutnog neprijatelja na pragovima svojih domova. Međutim, većina civila će se ipak vratila svojim kućama. Ne znajući kuda idu, vojnike je takodje uhvatio strah, pa je dezertiralo više desetina hiljada njih. Zanimljiv je podatak da je među civilima koji su prošli albansku golgotu bilo i oko 15.000 omladinaca sa svojim profesorima koji su posle svega primljeni u Francusku i tamo su završili fakultete.

Promrzli, gladni, napadani od raznih bandi, punih mesec dana su srpski vojnici prolazili kroz golgotu,  ni neznajući gde idu i da li će im stići toliko željna pomoć. Treba da napomenemo i da je Esad-paša Toptani pokušavao da pomogne Srbima, ali njegov glas se nije čuo planinskim stazama kuda su prolazili naši vojnici. Albanske bande su koristile svaki momenat ne bi li ponizili Srbina tokom golgote. Npr. za parče proje tražili bi mu pušku ili odeću, ako bi uzeli pušku sa istom bi ga posle najverovatnije ubili, a ako bi uzeli odeću, naš vojnik bi se posle smrznuo od hladnoće.

Srpski vojnici su došli do Skadra i mislili da je njihovim mukama došao kraj, ali su se prevarili. Ni preko 500 km pređenih pešice nije ih dovelo do slobode. U Skadru ih je sačekala glad, nije bilo pomoći saveznika, pa nije ni čudo da su mnogi baš tu preminuli – čak oko 5.000 naših vojnika.

Regent Aleksandar će tada moliti ruskog cara Nikolaja Romanova za pomoć. Ruski car je tada zapretio saveznicima, pre svega Englezima i Francuzima, da ako se srpskoj vojsci ne pomogne u hrani i evakucijom, da će napustii savezništvo i izaći iz rata. Tek posle reči Nikolaja Romanova, Italijani i Englezi počinju da šalju hranu srpskim vojnicima.

Pošto luke oko Skadra nisu bile bezbedne da u njih uplove veliki brodovi – što zbog plitkih voda, što zbog podmornica i napada neprijatelja, srpski vojnici su morali da prepešače jos oko 200 km do luke Drač i Valoni ne bi li ih tamo sačekali saveznici.

Dok traje muka vojske pod komandom srpskog kralja, iz pravca Bitolja su krenuli da se povlače srpski regruti, koji su inače bili najslabiji u čitavoj vojsci i plus nisu bili dobro odeveni. Njih oko 33.000 išli su preko albanskih planina ka Tirani… To je ujedno i marš u kojem je naša otadžbina izgubila najveći broj omladine, jer ih je do cilja stiiglo manje od polovine. Treba da znate da je od celokupnog broja ove omladine na Krf stiglo samo oko 5.000, a smrt ih je i na ostrvu spasa kosila.

Vido
Autor: Tasoskessaris

Elefterios Venizelos

Kada je naša zemlja napadnuta Grčka je bila kraljevina na čijem prestolu je sedeo kralj Konstantin, po korenima Nemac. Međutim, Venizelos je čvrsto verovao da Grčka mora biti lojalna saveznicima.

Svi treba da znamo da je upravo zaslugom Elefteriosa Venizelosa srpska vojska prihvaćena na Krfu.  Iako su centralne sile ponudile Grcima teritorijalne ustupke u zamenu da otkažu poslušnost saveznicima, Venizelos je to odbio rečima: “Grčka je suviše mala zemlja da bi učinila tako veliku podlost”.

VIDO – NAD PLAVIM ODOROM SRPSKIH RATNIKA

Evakucija na Krf

Iz Valone i Drača je počela evakucaija srpske vojske na Krf 06.01.1916. godine. Evakucaija je trajala do 19.02.1916. godine, a smatra se da je prebačeno oko 150.000 izmučenih glađu i bolešću srpskih vojnika.

Kao što smo napomenuli, na Krf su došli iscrpljeni i bolesni. Pegavi tifus, glad, upala pluća… su ih “kosili” svakodnevno. U prilog im nije išlo ni lepo vreme, jer je tih dana kiša nije prestajala da pada.

Prvi srpski vojnici su se iskrcali na Krf u zalivu Guvja. Srbi i Krfljani u početku nisu verovali jedni drugima, ali to je trajala kratko. Duša balkanska, protkana istom verom, se brzo spojila, pa je tako rođena i ljubav između ostrovljana sa našim narodom.

Na omanjem ostrvu Lazareto, koje se nalazi između zaliva Guvaji i Vida, nalazila se improvizovana bolnica u kojoj su se lečili srpski vojnici. Teže oboleli slučajevi su slani na Vido, veliki broj poslatnih se nikada više nije vratio…

Poslednja evakucaija je izvršena 05.04.1916. godine, kada je na Krf iz Albanije stigla srpska konjička divizija.

Vido

Vido je jedno od najvećih srpskih svetinja. Još 1918. godine srpski mitropolit Dimitrije je rekao da će Vido postati srpski Jerusalim. Prvi spomnik podignut na Vidu, u obliku belog krsta, je napavila kraljevska mornarica SHS.

Za vreme vlade Milana Stojadinovića, kojem je žena bila s Krfa, napravljen je mauzolej srpskim vojnicima. U njemu su sahranjeni vojnici čija su imena bila poznata, dok se u dve bočne kule nalaze posmrtni ostaci boraca čija imena nisu bila poznata.



Priča kaže, da su vojnici koji su bili živi leševi i nisu se mogli oporaviti od bolesti i gladi, prebacivani na obližnje ostrvo Vido, koje su Grci zvali ostrvo zmija dok su mu naši sunarodnici dali ime ostrvo smrti. U najtežim mukama svakodnevno su na Vidu umirali srpski vojnici… Njih na stotine. Uskoro je zbog nemogućnosti nalaženja grobnog mesta na kamenitom ostrvu, većina posmrtnih ostataka srpskih vojnika stavljano u dubine Jonskog mora ili tzv. Plavu grobnicu.

Plava grobnica

U dubinama velikog plavetnila je svoju večnu kuću našlo preko 10.000 naših junaka… Upravo to je  inspirisalo Milutina Bojica da napise svakom Srbinu dobro znane rodoljubive stihove.

Plava Grobnica – Gde se nalazi?

Mnogi od vas se pitaju gde se tačno nalazi Plava grobnica? Najispravnije je za to smatrati upravo deo mora koji se nalazi između Vida i Krfa. Naravno da tela preminulih naših vojnika nisu uvek spuštana na istom mestu u Jonskom moru, tako da treba na nju gledati kao na širi aspekt.

Braća Grci takođe poštuju ovo sveto mesto… Naime, postoji nepisano pravilo koje nalaže da se ovde ne kupa u znak poštovanja prema svim Srbima koji su tu našli večnu kuću. Pola veka čak ni jedan ribar nije zabacio svoju mrežu u tom delu krfskih voda…

srpska kuća
Srpska kuća

Srpske institucije na Krfu

Krf je postala naša kraljevina u malom. Ne mislimo na celo ostrvo, ono nikada nije bilo pod našom upravo, već mislimo da je dozvoljeno otvaranje državnih institucija državi koja je “izbegla”. Naime, na najpopularnijem jonskom ostrvu su formirane sve državne institucije kraljevine SHS.

Tako je Narodno pozorište ostrva, jedno vreme bio srpski parlament, dok je u hotelu Bela Venecija zasedala srpska vlada. Tu su se donoslile odluke, kako i šta dalje činiti ne bi li se zemlja oslobodila, ali i mnoga druga pitanja. Takođe, su radile i osnovna škola i niža gimnazija za srpsku decu. Koliko je Srba bilo tada na Krfu, najbolje govori činjenica da su se u to vreme na ostrvu štampale i srpske novine i to tiraž od čak 10.000 primeraka. Pored toga štampan je i Zabavnik.

Ostrvo Vido Krf – mapa

U Jonskom moru nazi se sedam ostrva, a jedno od njih je svima nama dobro znan Krf. Slobodno možemo reći da u neku ruku ljubi Jadran, zbog blizine tog mora. Tačnu mapu ostrva možete viditi pritiskom OVDE.

Ostrvo Vido – kako doći?

Sa Krfa mnoštvo naših agencija organizuje fakutativni izlet koje se slobodno može nazvati hodočašće na ostrvo Vido. Tako da ne morate da brinete da li ćete doći do njega, jer sigurno hoćete.

PALEOKASTRICA – LEDENA KRALJICA JONSKOG MORA

Srpska kuća Krf  – radno vreme

Srpsa kuća je muzej posvećen dolasku naših vojnika na ovo jonsko ostrvo i nalazi se u lepoj dovospratnici u samom centru grada Krfa. Tačna adresa je Ulica Mustoksidu 19.

Stogodišnjica jedne od najvećih tragedija srpskog naroda je obeležena i premijerom filma Srbi na Krfu u Srpskoj kući. Takođe, ovde možete videti redovnu postavku koja će vam u najbolje svetlu prikazati pomenute događaje. Čini je veliki broj eksponata – dokumenata, predmeta i fotografija koje su posvećene ovom crnom periodu naše istorije. Zanimljivo je da nijedan predmet ove postavke nije kupljen, već je sve poklon onih čija je “krv” nekada spas našla na Krfu.

Inače, u ovoj kući se nalazi i počasni konzulat Srbije.

Muzej je otvoren za sve turiste od 09:00-14:00 časova.

Još nešto

Godine 1975. je u zalivu Guvija je postavljena spomen ploča našim vojnicima koja je ispisana srpskim, grčkim i francuskim jezikom.

Takođe, kada se krene od Ano Mesongije i srkrene ka Agios Materusu naićićete na tablu koja sve turiste, ali i ostrovljanje, obaveštava da se tu nalazi groblje Drinske divizije. Inače, Grk Janis Janulis je to zemljište darivao Srbima, ne bi li tu sahranili svoje junake. Janis je u svom testamentu svoje potomke zamolio da ne diraju tu zemlju i da je nikako ne obrađuju, iako su tela naših vojnika posle prebačena na drugo groblje. Srbi su mu se odužili dizanjem spomenika na glavnom trgu Agios Mateosa u blizini seoske crkve.

U porti crkve u mestu Dasija, koje je udaljeno oko 12 km od grada Krfa, nalazi se spomenik Moravske Divizije Kralja Mihajla, mnogima poznatije pod nazivom Gvozdeni puk.

Ako vas je ova priča zainteresovala, predlažemo da odete na OVAJ link i saznate kakav je život bio srpskog vojnika na danas jednoj od omiljenih svetskih tursitičkih destinacija.



 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *