MORSKI DRUGARI

morski drugariJoš dok sam bio dete najviše sam voleo da uživam u scenama američkih filmova kada glavni junak sa svojim društvom ode na savršeni godišnji odmor. Žurke do kasnih jutarnjih sati, lepe devojke svuda, svi veseli, srećni, itd. Mislio sam da tako nešto postoji samo u filmovima, ali sam pogrešio.

Pre skoro deceniju sa svoja četiri drugara krenuo sam put Halkidikija. Početak avgusta je u Grčkoj najlepši. Ni slutio nisam da če to letovanje biti najbolje u mom životu i da ću se osećati kao glavni junak holivudskog filma.

Volim Grčku, ali ovo ne opraštam

Isti dan kada smo stigli, na plaži smo upoznali tri momka, Beograđani baš kao i mi. Odmah smo se svi uklopili kao da se znamo ceo život. Uveče smo krenuli u potragu za dobrim provodom i našli smo ga, ni manje ni više, nego kod Pevca koji kukuriče (svako ko je bio u Pefkohoriju znaće o čemu pričam, iako to nije ime kafića). Tu smo upoznali još dve devojke iz prestonice, ali i tri Novosađanke. I ne, nemojte misliti da smo se muvali, jer nismo, mi smo samo zajedno uživali u godišnjem odmoru, veselili se i družili. Posle su se pojavili i drugi naši, mislim Srbi i Srpkinje, ali  prva postava koju sam vam nabrojao, su moji večni morski drugari.

Svi smo tada doživljavali neki holivudski tin film ili seriju. Ludovali smo svaki dan i noć. Pili kao da ćemo sutra nestati, iako nas je svako piće papreno koštalo. Ali jednom se živi! Kada smo kod tih cena,  onda da kažem da devojke (kao što je uglavnom u Grčkoj) nisu uopšte plaćale pića, što je u neku ruku i  pošteno. Nije što su naše, ali su zaista bile ukras tog lokala. I kada kažem ukras, ne mislim da su izgledale kao ove sadašnje koje kao da izlaze iz iste fabrike sa sve istim obrvama, nosićima, grudima, itd. One su prirodno lepe i nasmejane devojke, koje zrače svojom dobrotom. Te iste devojke su uvek prošvercovale po koje svoje besplatno piće bratu Srbinu, jer znaju da svakodnevne izlaske u Grčkoj jedna prosečna srpska plata ne može da isprati.

Hvala na pitanju, dobro sam

Bilo je to dve nedelje opuštanja svake ćelije našeg organizma i to sve uz prave ljude oko nas. Poslednje veče u našem Pevcu sve je bilo puno emocija, jer smo znali da sutra kada pređemo granicu, više ništa neće biti kao pre. Svakog od nas su čekale obaveze i svakodnevnica koja nas često proždire. Međutim, bez obzira na sve, ja sam i tada znao da sam upoznao morske drugare za ceo život.

Desi se nekada da se čujemo uz pomoć društvenih mreža i tri puta nedeljno, nekada prođu i meseci i godine. Neke godine se vidimo više puta, a neke nijednom. Ali nema veze. Znam da kada bi sutra nazvao nekog od njih i rekao ‘ajmo na piće – odazvali bi se. I ne bi tada jedne druge mučili svakodnevnim životnim problemima, jer oni nisu drugari koje znate ceo život, oni su morski drugari koji čak i kada niste na moru su tu da vas oraspolože kao da se sunčate ispod palme na Bahamima. Uvek se sa njima vode teme o uživanju, muzici, možda ponekad o ljubavnim mukama, ali nikada o politici. Jednostavno, ne želimo da davimo jedni druge svakodnevnicom, jer smo jedni drugima lek od iste.

I na kraju, morski moji, samo da vam kažem da vas sve i dalje podjedanko volim, iako se dugo videli nismo. Hvala vam što ste mi ispunili dečački san i bili deo mog savršenog odmora.

Ono što najviše volim vezano za Grčku

Ovu priču poslao nam je Marko iz Beograda. Ako ste i vi doživeli nešto slično ili različito u zemlji masline, mi jedva čekao da čujemo vaše utiske. Pišite nam svoje grčke priče!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *