KOLOS SA RODOSA – JEDNO OD SEDAM ANTIČKIH ČUDA

kolos sa rodosa

Kolosa sa Rodosa je u drevnim vremenima bilo jedno od sedam svetskih čuda, dok je danas od njega ostala priča koja se prenosi s koleno na koleno. Gotovo da nema turiste koji kada se nađe u luci Madraki, poznata mnogim turistima po brodovima za jednodnevne izlete, ne počne da mašta kako je luka izgledala kada je tu stajala ta ogromna statua.

Čudo iz III veka pre nove ere, Kolos sa Rodosa iliti džinovski kip boga Sunca Heliosa, bilo je visoko oko 33 m. Na mermernoj podlozi stajala je ta divna statua od bronze. Kip je ima raširene noge, tako da su brodovi kroz njih ulazili i izlazili iz luke. U podignutoj ruci držao je baklju i tako je statua služila kao svetionik.

Kako je došlo da pravljenja ovog vajarskog čuda?

Naime, nekada, baš kao na većoj teritoriji današnje Grčke, postojali su tzv. gradovi države (polisi). Tako je na Rodosu postojale tri ovakve države: Lalisos, Kamiros i Lindos. Međutim, ova tri polisa su uvidila da će postati jači ekonomski i vojno ako se ujedine, pa su to i učinili 408. godine pre nove ere. Ubrzo je jedinstveni polis sklopio snažno savezništvo sa Ptolomejem I koji je tada vladao starim Egiptom.

Jedan vek posle ujedinjena tri polisa, Antagonidi iz Makedonije su napali jedinstveni Rodos. To su učinili pre svega da bi slomili njihov savez sa Egiptom koji je bio njihov glavni rival. Međutim, nisu uspeli da uđu u grad i nanesu veću štetu ujedinjenom Rodosu, pa su se povuklu, a čak su iza sebe ostavili ogromne količine ratne opreme.

Celokupno stanovništvo Rodosa se složilo da proda svu tu ratnu opremu od neprijatelja, a dobijeni novac su iskoristili ne bi li se zahvalili bogu sunca Heliosu, tako što će mu dići statu i njome će ovekovečiti svoje jedinstvo.

kolos sa rodosa

Kolos sa Rodosa – Čije je delo i kako je napravljena?

Ovo veličanstveno delo osmislio je vajar Ares iz Lindosa iliti meštanin Rodosa. Njena izgradnja je trajala čak 12 godina i završena je 282. godine pre nove ere. Da bi statua stabilnije stajala njena osnova je bila od mermera. Najpre su postavljena stopala i članici i onda se postepeno gradila prema gore. Svaki bronzani deo bio je učvršćen gvozdenim i kamenim ojačanjima. Tokom gradnje postojala je i visoka rampa oko statue.

Kako je „nestala“?

Naime, tačno 56 godina od postavljanja ovog čuda ostrvo je zadesio snažan zemljotres. Pored gradskih objekata i privatnih kuća, zemlotres je udario i na „boga sunca“. Naime, od jačine zemljotresa prvo su napukla kolena statue da bi se potom i slomile, a onda je i cela pala.

Ptolemeja III je ponudio da plati troškove resturacije veličanstvene statue, ali je odbijen. Pitate se zašto? Naime, u to vreme bilo je normalno da se vrhovnici polisa za svaki veći korak konsultuju sa prorocima, pa je tako bilo i ovaj put. Proroci su rekli da će doneti zlo i oni su odbili velokodušnu ponudu.

Kolos sa Rodosa je tako razbijen ležao na „svom“ ostrvu oko jednog milenijuma dok Arapi nisu napali Rodos. Oni su uzeli ostatke „čuda“ i u delovima ga transportovali kroz pustinju, na čak oko 900 kamila, do Sirije. Tu su ga prodali Jevrejima.

kolos sa rodosa

Danas na mestu nekadašnjeg čuda?

Danas se na istom mestu gde su nekada stajala stopala statue boga Heliosa nalaze na dva stuba. Na jednoj je jelen, a na drugom košuta. Ujedno, ovo je i simbol današnjeg Rodosa.

Još nešto

  • Plinije Stariji o statui: “Kada je statua polomljena i pala na zemlju, grupa od 5-6 ljudi ispruženih ruku jedva je mogla da opaše prst ruke Kolosa”
  • Inspiracija Kip slobode u Njujorku je proistekla baš iz Kolosa sa Rodosa
  • Kako je zaista izgledala statua ne zna se
  • Čuveni italijanski filmski reditelj Serđo Leone je 1961. godine napravio i film o ovom čudu iz antičkog doba – „Kolos sa Rodosa“
  • Postoje glasine širom zemlje masline da će Grci napraviti repliku statue, koja će biti još viša, ali ruku na srce ovo je Balkan, pa je pitanje da li ćemo mi to doživeti (Znate i sami koliko se kod nas prave deonice auto-puta, a kamoli da se napravi ovakvo jedno čudo na Balkanu). Ako se zaista pokrene ovaj projekat, mi ćemo vas prvi obavestiti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.