Šta je to malo, svuda se provlači, iritira vas do besvesti, ali itekako radi posao? Motor, omiljeno prevozno sredstvo naročito muških stanovnika grčke prestonice, a verujem i cele Grčke.

Grčka je zemlja kontrasta, a to se nekako odražava i na prevozna sredstva. I tu se ide iz krajnosti u krajnost-ogromni džipovi koje ćete često videti na ulicama s jedne strane i motori s druge strane. Jedni stvar prestiža, a drugi da pokažu da je manje bolje, jer itekako završava posao.

ZAŠTO JE GRČKA PRESTONICA RAJ ZA VOZAČE A PAKAO ZA PEŠAKE

Džaba vam sve pare ovoga sveta, najlepši poršei i najbrži jaguari kad vam u njima treba 2 sata da se probijete kroz uobičajenu atinsku gužvu. Džaba sav prestiž i fenseraj kad onaj jadničak pored vas, sa kacigom i vetrom koji mu bije u leđa već stiže do mesta odredišta, dok vi sedite i čekate već peto crveno da prođete prvu raskrsnicu. Reći ćete, ok, bar čeka sa stilom, jer, recimo, ima klimu, dok onaj na skuteru vazda nosi nešto na leđima, ali on već negde pije kafu dok se ovaj drugi smara u kolima.

Zato ćete u Atini, a verujem i u ostatku Grčke videti bezbroj motora. I zato je motor omiljeno prevozno sredstvo, ili ako ne baš omiljeno onda visoko na lestvici onih koje bismo rado da imamo. Možda mene izluđuju, ali većina koja ih vozi za to ima nekoliko razloga. Pre svega, vreme u Atini pogodije, pa mogu da se voze tokom čitave godine. Vozači motora ne poštuju nikakve propise, pa se na semaforima provlače između kola, ne bi li bili prvi u redu kada se otvori zeleno. Često se još i ljute ako stanete malo bliže trotoaru pa ne mogu da prođu, ali pomere se vozači i motorciklista na kraju ostvari svoje (iako ovo nervira sve vozače, ali ko nas pita). Ne obaziru se da li će da ogrebu auto pored, bitno se samo da prođu.

Čini mi se da svako ko živi u južnom predgrađu Atine, dakle onom bliže moru, ni ne razmišlja čime će na posao. Odgovor se zna, motor omiljeno prevozno sredsvo je parkiran i verno čeka svakog jutra da ih preveze do odredišta. Često samo motor i imaju jer im auto nije potreban (nit mogu da s njim prođu, nit negde da ga parkiraju). Čak se i oni koji žive na jednom, a rade na drugom kraju grada, koji može da bude udaljen i 30 kilometara, odlučuju za motor. Znaju da će stići mnogo brže i da problem s parkingom neće imati.

KAD SE NA POSLU ČUJE ŽAMOR, VREME JE ZA HRANU!

Sva lepota i lakoća prolaska motorom vidi se leti. Kada do plaže znamo da satima stojimo zaglavljeni u prevozu, a motorista hop- hop, s kafom u ruci, prolazi očas posla kroz nepregledan red automobila. Priznajem,  tada im nekako i zavidimo, iako se kuvaju na 40+ stepeni i pomislimo “ah možda je motor omiljeno prevozno sredstvo zato što stvarno pomaže”.

I za kraj jedna interesantna priča. Jedna poznata firma koja se bavi dostavom hrane i ovde u Grčkoj a i u Srbiji, u većini zemalja gde posluje kao opciju ima dostavu hrane biciklom. Probali su to i ovde, Grci su se danima smejali…Posle te epizode umesto biciklista, dostavu vrše na motorima…