Grčko državljanstvo može da se stekne na više načina: preko grčkog roditelja ili porekla, rođenjem pod posebnim uslovima, školovanjem u Grčkoj, usvojenjem ili priznanjem očinstva, kao i naturalizacijom posle određenog broja godina zakonitog boravka.
Za građane Srbije koji nemaju grčko poreklo najčešći put je naturalizacija. To znači da osoba prvo mora zakonito i stvarno da živi u Grčkoj, da ispuni propisane uslove boravka, položi ispit, dokaže ekonomsku i društvenu uključenost, a zatim podnese zahtev nadležnoj službi za državljanstvo.
Brak sa grčkim državljaninom, posedovanje nekretnine ili dugogodišnja boravišna dozvola sami po sebi ne donose automatski grčko državljanstvo.
Grčki zakon predviđa nekoliko različitih osnova:
grčko poreklo ili rođenje od grčkog roditelja
rođenje u Grčkoj pod posebnim zakonskim uslovima
rođenje i školovanje u Grčkoj
višegodišnje školovanje u grčkom obrazovnom sistemu
završena grčka srednja škola i fakultet u Grčkoj
priznanje očinstva od grčkog državljanina
usvojenje maloletnog deteta od grčkog državljanina
naturalizacija posle višegodišnjeg zakonitog boravka
posebna naturalizacija osoba grčkog porekla
izuzetna naturalizacija zbog posebnih zasluga ili interesa države
Pravila, dokumenta, troškovi i trenutak kada se državljanstvo stvarno stiče razlikuju se u zavisnosti od pravnog osnova.
Dete čiji je otac ili majka bio grčki državljanin u trenutku njegovog rođenja stiče grčko državljanstvo rođenjem.
Ako je dete rođeno van Grčke, potrebno je da se rođenje upiše u grčke matične knjige i da se dete evidentira u registru građana, odnosno u porodičnoj evidenciji grčkog roditelja.
To nije klasična naturalizacija. Dete se ne prima naknadno u državljanstvo zato što je određeni broj godina živelo u Grčkoj, već se administrativno utvrđuje i evidentira državljanstvo koje je steklo rođenjem.
Za maloletno dete čiji je najmanje jedan roditelj bio grčki državljanin u trenutku rođenja, upis se obavlja preko opštine u kojoj je grčki roditelj evidentiran ili preko nadležnog grčkog konzulata ako porodica živi u inostranstvu.
Osoba koja ima grčkog roditelja, baku, dedu ili drugog pretka može da pokrene postupak utvrđivanja grčkog državljanstva ako dokumentima može da dokaže neprekinutu porodičnu vezu sa grčkim državljaninom.
Sama činjenica da je predak imao grčko ime, bio pravoslavne vere, rođen na teritoriji koja je kasnije pripala Grčkoj ili se u porodici smatrao Grkom nije dovoljna.
Najvažnije je da se pronađu zvanični podaci o pretku u grčkim registrima i da se dokumentima povežu sve generacije između pretka i podnosioca zahteva.
Obično se prilažu izvodi iz matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih za svaku generaciju, podaci iz grčkog registra građana, pasoši i dokumenti o promenama imena ili prezimena.
Ako podnosilac živi u Srbiji, postupak se najčešće pokreće preko nadležnog grčkog konzulata. Ako zakonito živi u Grčkoj, zahtev se može podneti nadležnoj regionalnoj službi za državljanstvo.
Kod starih porodičnih slučajeva postupak zavisi od godine rođenja pretka i podnosioca, načina na koji je predak stekao ili izgubio državljanstvo, postojanja braka roditelja i propisa koji su važili u vreme rođenja. Zbog toga dva naizgled slična slučaja ne moraju imati isti postupak.
Ne. Grčka ne daje automatski državljanstvo svakom detetu samo zato što je rođeno na njenoj teritoriji.
Dete stranih roditelja može da stekne grčko državljanstvo odmah po rođenju samo u posebnim slučajevima. To je moguće kada je jedan roditelj takođe rođen u Grčkoj i od svog rođenja stalno živi u zemlji, kao i kada dete rođenjem ne može da stekne nijedno drugo državljanstvo ili mu je državljanstvo nepoznato bez krivice roditelja.
Za većinu dece građana Srbije koja su rođena u Grčkoj primenjuje se postupak na osnovu rođenja i školovanja, a ne automatsko sticanje državljanstva samim rođenjem.
Dete stranih roditelja koje je rođeno u Grčkoj može da stekne grčko državljanstvo kada se upiše u prvi razred grčke osnovne škole i nastavi da pohađa grčku školu ili školu koja sprovodi obavezni grčki program.
Pored školovanja deteta, mora da bude ispunjen i uslov boravka roditelja.
Najmanje jedan roditelj mora da je zakonito i neprekidno boravio u Grčkoj najmanje pet godina pre rođenja deteta.
Ako dete bude rođeno pre nego što roditelj navrši tih pet godina, pravo može da se ostvari kada taj roditelj navrši ukupno deset godina neprekidnog zakonitog boravka, pod uslovima koje zakon propisuje.
U trenutku podnošenja zahteva roditelji moraju zakonito da borave u Grčkoj, a najmanje jedan mora da poseduje vrstu boravišne dozvole koju zakon prihvata za ovaj postupak.
Zahtev se podnosi nadležnoj regionalnoj službi za državljanstvo. Uglavnom se prilažu grčki izvod iz matične knjige rođenih deteta, pasoši i boravišne dozvole roditelja, potvrde o njihovom zakonitom boravku, potvrda škole i elektronska taksa od 100 evra.
Zakonski rok za odlučivanje je šest meseci, mada stvarno trajanje postupka može zavisiti od broja predmeta i službe koja vodi zahtev.
Dete ili mlada osoba koja nije rođena u Grčkoj takođe može da stekne grčko državljanstvo na osnovu školovanja.
Uslov je da je uspešno završeno:
devet razreda osnovnog i srednjeg obrazovanja u Grčkoj
ili šest razreda srednjeg obrazovanja u Grčkoj.
Vrtić se ne računa u potreban broj školskih godina.
Osoba mora da živi stalno i zakonito u Grčkoj i da ima važeći konačni dokument o boravku ili potvrdu da je na vreme podnela zahtev za njegovu obnovu.
Ako je propisani broj razreda završen dok je podnosilac bio maloletan, zahtev može da se podnese do navršene 21. godine.
Ako je školovanje završeno nakon punoletstva, ali najkasnije do navršene 23. godine, zahtev mora da se podnese u roku od tri godine od završetka potrebnog broja razreda.
Zahtev podnosi sama osoba koja stiče državljanstvo, čak i kada je maloletna. Administrativna taksa iznosi 100 evra.
Poseban osnov postoji za osobu koja je završila srednju školu u Grčkoj, a zatim diplomirala na grčkom univerzitetu ili nekadašnjem TEI.
Osoba mora stalno i zakonito da živi u Grčkoj, a zahtev mora da podnese u roku od tri godine od diplomiranja.
I kod ovog osnova plaća se taksa od 100 evra.
Ovaj postupak nije isto što i standardna naturalizacija. Ne polaže se ispit za naturalizaciju, jer se znanje jezika i veza sa grčkim društvom dokazuju školovanjem u grčkom obrazovnom sistemu.
Dete rođeno van braka koje grčki državljanin pravno prizna kao svoje može da stekne grčko državljanstvo pod uslovom da je u trenutku priznanja maloletno.
Priznanje mora da bude pravno važeće i da proizvodi punu porodičnopravnu vezu između oca i deteta.
Nije dovoljna samo izjava da je neko otac deteta. Potrebno je odgovarajuće priznanje pred nadležnim organom ili sudska odluka, kao i upis promene u matične evidencije.
Maloletni strani državljanin kojeg usvoji grčki državljanin stiče grčko državljanstvo od trenutka usvojenja.
Posle pravosnažne odluke o usvojenju podnosi se zahtev za upis deteta u porodičnu evidenciju grčkog usvojitelja.
Ako je usvojenje izvršeno u inostranstvu, odluka mora da bude priznata u Grčkoj i dostavljena u zakonom prihvatljivom obliku.
Građanin Srbije koji nema osnov po poreklu, rođenju ili školovanju može da zatraži grčko državljanstvo naturalizacijom.
Za naturalizaciju nije dovoljno samo da osoba određeni broj godina poseduje boravišnu dozvolu. Potrebno je da zakonito i stvarno živi u Grčkoj, da ispunjava formalne uslove, položi ispit ili bude oslobođena od njega, dokaže ekonomsku i društvenu uključenost i ne predstavlja smetnju za javni poredak ili nacionalnu bezbednost.
Osnovno pravilo je najmanje sedam godina neprekidnog zakonitog boravka neposredno pre podnošenja zahteva.
Za pojedine kategorije dovoljne su tri godine zakonitog boravka. Za građane Srbije to se najčešće odnosi na:
supružnika grčkog državljanina koji sa njim ima dete
osobu koja ima roditeljsko pravo nad detetom grčkog državljanstva rođenim u Grčkoj
osobu bez državljanstva.
Za osobu koja je rođena u Grčkoj i od rođenja u njoj neprekidno živi ne traži se obavezno sedam godina boravka, ali i dalje mora da ispuni ostale uslove naturalizacije i da dokaže ekonomsku i društvenu uključenost tokom perioda koji odgovara njenoj kategoriji boravka.
Ako osoba poseduje važeći dokument o boravku koji nije među naslovima izričito prihvaćenim za redovni sedmogodišnji postupak, može biti potrebno 12 godina neprekidnog zakonitog boravka.
Privremene potvrde i dokumenti koji sami po sebi ne predstavljaju konačnu boravišnu dozvolu ne prihvataju se automatski kao odgovarajući osnov za podnošenje zahteva.
Ne. Brak sa Grkom ili Grkinjom ne donosi automatski grčko državljanstvo.
Ako supružnici imaju zajedničko dete, strani supružnik može da podnese zahtev za naturalizaciju nakon tri godine neprekidnog zakonitog boravka u Grčkoj.
Ako supružnici nemaju dete, samo postojanje braka ne skraćuje redovni sedmogodišnji period.
U oba slučaja podnosilac mora da ispuni ostale uslove naturalizacije, uključujući znanje jezika, polaganje ispita kada nije oslobođen, dokazivanje prihoda i društvene uključenosti.
Golden Visa je boravišna dozvola, a ne državljanstvo.
Vlasnik odgovarajuće investicione dozvole može da podnese zahtev za naturalizaciju nakon potrebnog perioda, ali mora stvarno i neprekidno da živi u Grčkoj i da ispuni iste uslove znanja jezika, integracije, prihoda i zakonitog boravka.
Osoba koja poseduje nekretninu i grčku dozvolu, ali najveći deo vremena živi u drugoj zemlji, ne ispunjava samim vlasništvom uslov stvarnog i trajnog centra života u Grčkoj.
Podnosilac mora da bude punoletan u trenutku podnošenja zahteva.
Ne sme da ima pravosnažne presude koje predstavljaju zakonsku prepreku za naturalizaciju. Zakon posebno proverava presude za namerna krivična dela sa određenom visinom kazne, kao i za niz težih krivičnih dela.
Ne sme da bude pod merom proterivanja niti da ima nerešenu pravnu prepreku u vezi sa zakonitim boravkom.
Mora da poseduje važeću vrstu boravišne dozvole koja omogućava podnošenje zahteva ili da ispuni duži period boravka koji se traži za druge važeće kategorije.
Proveravaju se i razlozi javnog poretka i nacionalne bezbednosti.
Pre podnošenja zahteva za naturalizaciju većina kandidata mora da dobije Potvrdu o dovoljnom znanju za naturalizaciju, na grčkom Πιστοποιητικό Επάρκειας Γνώσεων για Πολιτογράφηση, skraćeno PEGP.
Ispit obuhvata:
grčki jezik na nivou približno B1
grčku istoriju
geografiju Grčke
grčku kulturu
državno uređenje i političke institucije.
Proveravaju se razumevanje i pisanje teksta, usmeno izražavanje i znanje iz ostalih oblasti.
Da bi kandidat položio, mora da dostigne propisani ukupni rezultat, uz najmanje 66 odsto bodova iz grčkog jezika i najmanje 50 odsto iz ostalih oblasti.
Prijava se podnosi elektronski preko zvanične platforme Ministarstva unutrašnjih poslova, a polaganje košta 150 evra.
Ispit se održava dva puta godišnje. Na zvaničnoj platformi dostupna je banka pitanja i materijal za pripremu.
Kandidat koji ne položi može ponovo da se prijavi, ali za svako novo polaganje ponovo plaća ispitnu taksu.
Od pribavljanja PEGP potvrde oslobođene su osobe koje su uspešno završile najmanje devet razreda grčkog osnovnog i srednjeg obrazovanja ili šest razreda srednje škole u Grčkoj.
Oslobođene su i osobe koje su završile studije na grčkom jeziku na grčkom univerzitetu, stekle master diplomu na programu na grčkom jeziku ili odbranile doktorsku disertaciju na grčkom jeziku na grčkom univerzitetu.
Osobe starije od 62 godine, osobe sa najmanje 67 odsto potvrđene invalidnosti i kandidati sa zvanično utvrđenim teškoćama u učenju ne oslobađaju se automatski provere znanja, ali se za njih organizuje usmeno ispitivanje pred posebnom komisijom.
Položen ispit nije dovoljan za dobijanje grčkog državljanstva.
Podnosilac mora da dokaže da je ekonomski uključen u život zemlje i da raspolaže prihodima koji mu omogućavaju odgovarajući životni standard bez trajnog oslanjanja na sistem socijalne pomoći.
Prihodi se proveravaju preko poreskih rešenja i prijava za prethodne godine. Potreban iznos zavisi od poreske godine i broja izdržavanih članova porodice.
Kod redovnog sedmogodišnjeg postupka ekonomski uslov u pravilu mora da bude ispunjen u najmanje pet od sedam relevantnih godina.
Kod trogodišnjeg postupka mora da se dokaže ekonomska uključenost tokom sve tri godine.
Kod postupka koji zahteva 12 godina zakonitog boravka, ekonomski uslov mora da bude ispunjen u najmanje sedam godina.
Pored visine prihoda proveravaju se poreske i socijalne obaveze, radni odnos, samostalna delatnost, imovina i drugi zakoniti izvori sredstava.
Nije dovoljno da se neposredno pre podnošenja zahteva na račun uplati veća suma novca. Služba posmatra kontinuitet prihoda i ukupnu ekonomsku aktivnost tokom potrebnog perioda.
Nadležna služba proverava da li je Grčka stvarni i trajni centar života podnosioca.
Kao dokazi mogu da se uzmu u obzir:
Ako služba na osnovu dokumentacije ne može jasno da utvrdi ekonomsku i društvenu uključenost, podnosilac može biti pozvan na razgovor pred nadležnom komisijom.
Neodazivanje na uredno dostavljen poziv bez opravdanog razloga može dovesti do odbijanja zahteva.
Za standardni zahtev obično se pripremaju:
popunjen obrazac zahteva za naturalizaciju
kopija svih stranica važećeg pasoša
važeća boravišna dozvola
PEGP potvrda ili dokaz o oslobađanju od ispita
originalni izvod iz matične knjige rođenih
venčani list za osobe koje su u braku
dokumenti za maloletnu decu
poreska rešenja i prijave za potreban broj godina
potvrda o broju socijalnog osiguranja AMKA
dokazi o prihodima, radu, osiguranju i poreskim obavezama
dokazi o društvenoj uključenosti
potvrda o plaćenoj elektronskoj taksi.
Dokumenti izdati u Srbiji moraju da budu dostavljeni u obliku koji prihvata grčka uprava. U zavisnosti od dokumenta i važećih međunarodnih pravila, može biti potrebna odgovarajuća overa i zvaničan prevod na grčki jezik.
Podaci o imenu, prezimenu, mestu i datumu rođenja moraju da budu usklađeni u svim dokumentima. Razlike u pisanju imena između srpskih, grčkih i latiničnih dokumenata mogu da uspore postupak i zahtevaju dodatne potvrde.
Pre prijave za ispit ili prikupljanja dokumenata treba proveriti da li osoba ima potreban broj godina neprekidnog zakonitog boravka i da li poseduje odgovarajuću vrstu boravišne dozvole.
Važno je proveriti i eventualne prekide između dozvola, duža odsustva iz Grčke i status boravka tokom celog perioda.
Kandidat se prijavljuje za PEGP ispit preko zvanične elektronske platforme.
Nakon uspešnog polaganja dobija potvrdu koja nema ograničen rok važenja.
Osoba koja ispunjava uslove za oslobađanje od ispita priprema odgovarajuće školske ili univerzitetske dokumente.
Prikupljaju se matični dokumenti, pasoš, boravišna dozvola, poreska rešenja, dokaz o AMKA broju, dokumentacija o prihodima i društvenoj uključenosti.
Pre podnošenja treba proveriti da li su strani dokumenti pravilno overeni, prevedeni i usklađeni sa podacima koji se već nalaze u grčkim registrima.
Građanin Srbije koji podnosi prvi standardni zahtev za naturalizaciju plaća elektronsku taksu od 550 evra.
Dokaz o uplati prilaže se uz zahtev.
Zahtev se podnosi Regionalnoj direkciji za državljanstvo koja je nadležna prema mestu stanovanja.
Prema trenutno važećem postupku, zahtev se ne podnosi kao potpuno digitalni zahtev. Može da se preda lično, preko ovlašćenog advokata ili pošalje preporučenom poštom, uz poštovanje pravila o overi kopija.
Služba proverava potpunost dokumentacije, zakonitost boravka, krivične i bezbednosne uslove, prihode i društvenu uključenost.
Grčki izvod iz kaznene evidencije i određene podatke služba pribavlja po službenoj dužnosti.
Ako dokumenti nedostaju ili nisu jasni, podnosilac može da dobije zahtev za dopunu.
Razgovor se ne organizuje obavezno za svakog kandidata.
Poziv se upućuje kada služba ima nedoumice u vezi sa ekonomskom ili društvenom uključenošću, stalnim centrom života ili drugim važnim činjenicama.
Ako su uslovi ispunjeni, donosi se odluka o naturalizaciji, a njen sažetak objavljuje se u grčkom Službenom glasniku.
Samo objavljivanje odluke još ne znači da je postupak u potpunosti završen.
Osoba stiče grčko državljanstvo polaganjem zakletve.
Zakletva mora da se položi u roku od godinu dana od objavljivanja odluke. Ako osoba bez odgovarajućeg razloga ne položi zakletvu u tom roku, odluka o naturalizaciji se povlači.
Nakon zakletve novi grčki državljanin upisuje se u registar građana odgovarajuće opštine.
Tek nakon završetka potrebnih registracija mogu da se izdaju grčka lična karta i pasoš.
Za građanina Srbije koji prolazi kroz standardnu naturalizaciju osnovni državni troškovi su:
| Postupak | Iznos |
|---|---|
| Polaganje PEGP ispita | 150 € |
| Prvi zahtev za naturalizaciju | 550 € |
| Ukupan osnovni državni trošak | 700 € |
| Ponovno polaganje ispita | 150 € po prijavi |
| Ponovni zahtev posle odbijanja | 200 € |
| Zahtev po osnovu rođenja i školovanja | 100 € |
| Zahtev po osnovu školovanja | 100 € |
| Posebna upravna žalba, kada je dozvoljena | 100 € |
U ove iznose nisu uračunati troškovi vađenja dokumenata u Srbiji, prevoda, eventualne overe, slanja pošte i advokata.
Angažovanje advokata nije obavezno u svakom postupku, ali može biti korisno kada postoje prekidi boravka, različito napisana imena, stare matične knjige, prethodna odbijanja ili komplikovan osnov po poreklu.
Za standardnu naturalizaciju zvanični registar upravnih postupaka navodi rok obrade od godinu dana.
Kod državljanstva na osnovu rođenja i školovanja ili višegodišnjeg školovanja zakonski rok je šest meseci.
U praksi postupak može trajati duže, naročito ako služba ima veliki broj predmeta, ako nedostaju dokumenti, postoje neusaglašeni podaci ili je potrebno dodatno proveravanje porodičnih i administrativnih evidencija.
Vreme provedeno u čekanju ne znači da osoba može da dozvoli da joj istekne boravišna dozvola. Do sticanja grčkog državljanstva mora da nastavi da održava zakonit boravišni status.
Kada se roditelj naturalizuje, njegovo maloletno i nevenčano dete može da stekne grčko državljanstvo bez posebne naturalizacije, pod uslovom da u trenutku roditeljeve zakletve stalno živi u Grčkoj.
Zbog toga je važno da roditelj u zahtevu navede tačne podatke o maloletnoj deci i priloži potrebne izvode i dokaze o njihovom boravku.
Punoletno dete ne stiče automatski državljanstvo zajedno sa roditeljem. Ono mora da ima sopstveni zakonski osnov.
Zahtev može biti odbijen ako nije ispunjen potreban period boravka, boravišna dozvola ne odgovara postupku, nisu dokazane potrebne godine prihoda, podnosilac nije dovoljno ekonomski ili društveno uključen, postoji krivična ili bezbednosna prepreka ili dokumentacija nije verodostojna.
Odbijanje može uslediti i kada kandidat ne dostavi traženu dopunu ili se neopravdano ne pojavi na zakazanom razgovoru.
Novi zahtev za standardnu naturalizaciju može da se podnese nakon isteka jedne godine od odbijanja prethodnog zahteva.
Protiv pojedinih odluka moguće je podneti upravnu žalbu ili pokrenuti postupak pred nadležnim upravnim sudom. Vrsta pravnog sredstva zavisi od pravnog osnova i razloga odbijanja.
Osoba koja može da dokaže grčko poreklo, ali ne ispunjava uslove da joj se državljanstvo jednostavno utvrdi preko neprekinutog lanca grčkih državljana, može pripadati kategoriji „omogenis“, odnosno osobe grčkog porekla.
Postoje posebni postupci za osobe grčkog porekla koje žive u Grčkoj, za one koje žive u inostranstvu i za određene istorijske zajednice.
Zahtev osobe koja živi u inostranstvu podnosi se grčkom konzulatu. Proveravaju se dokumenti o poreklu, identitetu, porodičnim vezama i stvarnoj vezi sa grčkim narodom.
U tim postupcima mogu da budu potrebni razgovor pred konzulom, svedoci, crkveni i porodični dokumenti, stare matične knjige i drugi dokazi.
Taksa za pojedine postupke naturalizacije osoba grčkog porekla iznosi 100 evra, ali tačan postupak i trošak zavise od kategorije kojoj podnosilac pripada.
Grčki zakon ostavlja mogućnost da se stranac izuzetno naturalizuje kada je pružio naročite usluge Grčkoj ili kada bi njegovo primanje u državljanstvo bilo u posebnom interesu države.
O tome se ne odlučuje kroz uobičajeni postupak koji građanin sam bira kao lakšu zamenu za redovnu naturalizaciju. Reč je o izuzetnim slučajevima o kojima se odlučuje posebnim državnim aktom.
Ne. Sedam godina je samo jedan od uslova za podnošenje zahteva. Potrebni su odgovarajuća dozvola boravka, ispit ili oslobađanje od ispita, prihodi, društvena uključenost i odsustvo zakonskih prepreka.
Ne automatski. Supružnik koji sa grčkim državljaninom ima dete može da koristi skraćeni period od tri godine zakonitog boravka. Bez zajedničkog deteta primenjuje se redovni period, ako ne postoji drugi povoljniji osnov.
Može da podnese zahtev kada ispuni uslove, ali samo ulaganje nije dovoljno. Mora stvarno da živi u Grčkoj i da dokaže jezik, prihode i uključenost u društvo.
Ne, osim u uskim zakonskim slučajevima. Za većinu dece stranih roditelja potreban je postupak na osnovu rođenja, školovanja i zakonitog boravka roditelja.
Nije. Od PEGP ispita oslobođene su određene osobe koje su završile dovoljan broj razreda grčke škole ili odgovarajuće studije na grčkom jeziku u Grčkoj.
Kod standardne naturalizacije državljanstvo se stiče tek polaganjem zakletve, a ne samim donošenjem odluke.
Da. Podnosilac mora da održava zakonit boravak sve dok stvarno ne stekne grčko državljanstvo.
Sve informacije u ovom tekstu preuzete su i proverene na zvaničnim stranicama grčkog Ministarstva unutrašnjih poslova, državnog portala Gov.gr i Nacionalnog registra upravnih postupaka MITOS:
Generalni sekretarijat za državljanstvo Ministarstva unutrašnjih poslova
Zakonik o grčkom državljanstvu
Uslovi za naturalizaciju, poslednje zvanično ažuriranje iz 2026. godine
Naturalizacija stranih državljana
Sticanje grčkog državljanstva i potrebna dokumentacija
Državljanstvo na osnovu rođenja i školovanja u Grčkoj
Naturalizacija stranih državljana u registru MITOS
Prijava za ispit za dobijanje potvrde o znanju potrebnom za naturalizaciju
