Piše: Aleksandra Blažević

Kada se krene put Svete Gore sa kopnene strane, a iz pravca grčke oblasti Makedonija, prva Svetinja koju ćete ugledati je srpski manastir Hilandar.

Smešten u severnom delu čuvene monaške zajednice, na trećem kraku grčkog poluostrva Halkidiki, manastir Hilandar Sveta Gora je pravi čuvar pravoslavlja. Zvanično se nalazi pod jurisdikcijom Carigradske patrijaršije, a od 1988. godine je uvršten u svetsku kulturnu baštinu i kao takav se našao na listi UNESKO – a.

Sveta Gora – Atos

Na trećem kraku poluostrva Halkidiki, Atosu je smeštena Sveta Gora – zajednica pravoslavnih monaha, a čije prvo pominjanje u istorijskim spisima je zabeleženo još daleke 885. godine. Manastir Hilandar je tek jedan od 20 svetogorskih manastira, a po značaju je na visokom četvrtom mestu. Sinonim za Svetu Goru je i Vrt Presvete Bogorodice, jer se veruje da je ovaj prostor upravo pod Njenom zaštitom. Često se može čuti i legenda o tome… U doba kada je Bogorodica putovala na ostrvo Kipar, njen brod je zadesilo nevreme, pa je pristao baš na Atosu. Predanje dalje veli da je ona bila opčinjena prizorom i da je od svog Sina zatražila da bude Njoj dodeljen. Od tada se smatra Igumanijom Svete Gore, pa se teritorija ovog poluostrva upravo zato i smatra Njenim vrtom.

Osnivanje manastira Velika Lavra, 963. godine se smatra godinom osnivanja same Svete Gore.

METEORI – PRIRODNI I VERSKI FENOMEN GRČKE

Ukupno je 20 manastira u ovoj monaškoj zajednici, a najstariji među njima je manastir Velika Lavra, koji uz još 4 svetogorska manastira i to: Vatoped, Iviron, Hilandar i Dionisijat čini takozvanu Carsku Lavru. Na čelu Svete Gore je Prot, koji može biti samo iz jednog od pomenutih manastira.

Iako se zvanično Sveta Gora nalazi na teritoriji Grčke, ona je isključivo pod jurisdikcijom Carigradske, odnosno Vaseljenske patrijaršije.

U glavnom gradu ove monaške zajednice, Kareji, u kome živi stotinak monaha se nalazi čitava administracija poluostrva, ali i policija i ambulanta, te pošta. Grčki jezik se smatra zvaničnim na Svetoj Gori, ali brojni monasi koji ga naseljavaju se mahom služe i engleskim.

Manastir Hilandar Sveta Gora

Prema predanju, manastir Hilandar je osnovao grčki monah Georgije Helandaros.

Na ruševinama prvobitnog manastira, krajem XII veka, odnosno 1198. godine su monah Rastko Nemanjić, potonji Sveti Sava i njegov otac Stefan Nemanja, u monaštvu nazvan Simeon osnovali Hilandar.

Tokom duge istorije, mnogi srpski vladari, ali i grčki i bugarski monasi, kao i vladari Rusije su se trudili da nadograde ovaj manastir.

U Narodnoj biblioteci Republike Srbije, u Beogradu se do II svetskog rata, dok zgrada nije uništena u bombardovanju, čuvala Povelja o osnivanju manastira Hilandar.

VIDO – NAD PLAVIM ODROM SRPSKIH RATNIKA

Kasnije je ovom manastiru, a nakon delanja monaha Save dodeljena još jedna povelja, koja igra vrlo značajnu ulogu u njegovoj istoriji. Naime, zahvaljujući njoj je upravo manastir Hilandar proglašen jednakim sa drugim manastirima na Svetoj Gori i dodeljen mu je metoh, manastir Zig, smešten takođe na teritoriji Halkidikija.

Riznica manastira je izuzetno bogata i u njoj se čuvaju neki od najznačajnijih originalnih rukopisa, ali i brojne čudotvorne ikone i relikvije.

Hilandar putovanje

Gotovo da ne postoji pravoslavac koji nije poželeo da poseti ovu Svetu zemlju. Ukoliko odlučite da posetite baš manastir Hilandar, putovanje mora da bude pažljivo isplanirano, jer je neophodno pribaviti potrebne dozvole.

Na zvaničnom sajtu ovog manastira je detaljno objašnjeno šta je sve potrebno preduzeti da bi putovanje proteklo u najboljem redu, a mi ćemo ukratko preneti te informacije.

Dakle, najpre morate pogledati web prezentaciju manastira i pročitati informacije o posetama, jer je vrlo važno da saznate da li uopšte ima mesta u narednom periodu, budući da manastir Hilandar na Svetoj Gori ima ograničene kapacitete za posetioce.

Posebnu pažnju morate obratiti i na pravila, koja se neizostavno moraju poštovati tokom boravka, a o kojima ćete dobiti potrebna obaveštenja, odnosno koja ćete moći da pročitate kada dobijete dozvolu za ulazak na Svetu Goru, jer je na poleđini tog dokumenta precizno naveden kodeks ponašanja.

Ova fotografija nastala je davne 1896. godine kada je manastir posetio kralj Aleksandar Obrenović

Prvo ćete poslati tražene podatke na mejl adresu pilgrims@hilandar.org (ime i prezime, broj pasoša, datum dolaska u manastir, broj telefona, zanimanje – opciono), a potrebno je da u naslovu poruke navedete BLAGOSLOV ZA POSETU MANASTIRU I REZERVACIJA SMEŠTAJA.

Da biste mogli uopšte da kročite na tle Svete Gore, morate posedovati DIAMONITIRION, odnosno dozvolu za ulazak. Taj dokument isključivo ima pravo da vam izda Sveštena epistasija Svete Gore, a trebalo bi kontaktirati njenu pokloničku kancelariju zarad pribavljanja dokumenta.

NISU SVI GRCI PRAVOSLAVCI

Nakon što dobijete blagoslov, te vam bude rezervisan smeštaj, neophodno je da monasi manastira Hilandar najave vaš dolazak, odnosno da nadležne obaveste o tačnom datumu kada ćete stići.

Naplata nadoknade za izdavanje Dozvole za ulazak na Svetu Goru će biti izvršena prilikom njenog preuzimanja u Pokloničkoj kancelariji Svete epistasije Svete Gore, koja je smeštena u mestu Uranupolis. U slučaju da posetilac ide iz pravca mesta Jerisos, dozvolu će mu doneti ovlašćeno lice te kancelarije, te mu je predati i naplatiti prilikom izlaska sa broda.

Za sada je potrebno odrasli da plate 25 evra za Diamonitirion , dok đaci, studenti do 26 godina starosti, sveštena lica i monasi plaćaju po 10 evra.

Manastir Hilandar – kontakt

Zvanična adresa ovog manastira glasi: I. M. Hilandariou, 63086 Karyes, Mount Athos (Agion Oros), Greece.

A ukoliko želite da dobijete informacije o putovanju u manastir Hilandar, kontakt možete uspostaviti i sa Fondacijom Zadužbina manastira Hilandar, čije se kancelarije nalaze u Beogradu, u ulici Bulevar vojvode Mišića broj 71.

Brojevi telefona, na koje ih možete kontaktirati su 011 3692 004 i 011 3690 602, a mejl adresa je zaduzbina@hilandar.org

Manastir Hilandar zanimljivosti

• izuzev srpskog manastira Hilandara, bugarskog Zografa, ruskog Svetog Pantelejmona i gruzijskog Ivirona, svi ostali manastiri su grčki
• najstarija crkva na teritoriji cele Svete Gore je Saborna crkva Uspenja Presvete Bogorodice i u njoj se, pored mnogih drugih relikvija nalazi i čuvena ikona Hrista Spasitelja, kao i ikona Majke Božije Dostojno Jest, za koje se veruje da su čudotvorne
• kada je u pitanju manastir Hilandar, grožđe Svetog Simeuna je sigurno prva zanimljivost koja mnogima pada napamet… Naime, na mestu gde se on upokojio 13. februara 1200. godine je nikla loza koja i dalje rađa, a veruje se da posebno pomaže kod neplodnosti
• takozvani AVATON, a što se slobodno prevodi kao “ne kročiti” važi na teritoriji čitave Svete Gore i podrazumeva zabranu ulaska ženama na njeno tle; uz to što je zabranjen ulaz ženama, AVATON se primenjuje i kada neko bez potrebne dozvole kroči na tlo ove Svete zemlje, a za pripadnike ostalih veroispovesti koji žele da posete neki manastir se zahtevaju specijalne dozvole
• u doba vladavine cara Dušana, koji je sebe proglasio carem svih Srba i Grka je manastir Hilandar doživeo najveći procvat; istovremeno je zanimljivo što postoji tvrdnja da razlog za njegovo neproglašenje za sveca leži u činjenici da je njegova supruga prekršila prethodno navedeno pravilo o zabrani ulaska žena na tlo Svete Gore, ali je to i dalje predmet polemike
• Hilandarsko lekarsko društvo je nedavno osnovano (pred kraj 2015. godine)

Obnavljanje manastira posle požara

Manastir Hilandar požar 2004

Na početku meseca marta 2004. godine je u ovoj Svetinji izbio požar, koji je uspeo preko noći da uništi veliki deo manastirskog kompleksa.

Vrlo brzo posle gašenja se čitav pravoslavni narod Grčke, Srbije i Rusije, uz pomoć pojedinaca i organizacija, ali i Vlada tih država potrudio da obnovi manastir Hilandar. Do danas je blizu 65 procenata celokupnog kompleksa obnovljeno, a i dalje traju radovi.