Drosulites se priviđaju kod ovog zamka, Fotografija: Olaf Tausch
Ovo je pomalo neobična priča jer govori o ostrvu Krit na malo drugačiji način. Vezane za Krit zanimljivosti ove vrste verovatno nisu baš uobičajene
Paranormalne priče su uvek privlačile ljude. Dok smo deca, uglavnom smo se istih plašili, dok kao odrasli pokušavamo da sagledamo takve pojave kroz naučne činjenice. Sve u svemu, baš kao što je i naša Srbija bogata istim, ni Grčka nije zaostala na tom polju. Svako mesto, varoš ili grad ima bar jednu priču zbog kojih se mlađim generacijama ledi krv u venama, međutim ima i onih koje su svoju “popularnost” stekle i van granica zemlje masline, a jedna od najpoznatijih takvih priča dolazi nam sa lepog Krita.
SPINALONGA – OSTRVO PATNJE
Drosulites – Senke rose
Drosulites, što u prevodu znači “senek rose”, je pranormalna pojava sa sunčanog Krita. Priviđenje se dešava jednom godišnje oko franačkog zamka iz XIV veka , Frangokastelo, u blizini mesta Sfakia. Tu se nekada održala bitka između Grka i Turaka, pa se smatra da se duhovi palih vojnika pojavljuju na godišnjicu bitke ili početkom meseca juna.
Pranormalnu pojavu čine grupa senki koje su ljudskog oblika i obučene su u crno. Te senke hodaju ili jašu dok drže oružje. Duhovi se kreću iz manastira Svetog Haralampija do pomenute tvrđave. Legenda kaže da su to duhovi grčkih junaka koji su poginuli tokom spomenute krvave bitke 17.05.1828. godine.
Hadži Mihalis Dalianis – vođa “duhova“ – Krit zanimljivosti
Tzv. drosulites iliti vojsku duhova vodi čuveni Hadži Mihalis Dalianis, iz mesta Delvinaki u Epiru, je bio vođa grčkih boraca u krvavom obračunu kod Frangokastela.
Protivničke trupe u istoj borbi je predvodio Mustafa Paša Bušatli. Istorija kaže da je godinu dana pre bitke, počela da se stvara ideja o dizanju grčkog naroda protiv Otomanske vlasti na Kritu. Ostrovljani su poslednjih meseci 1827. godine kovali planove za ustanak, a na čelo svoje vojske stavili su pomenutog Hadži Mihalisa, koji je tada imao 52. godine i prethodno je aktivno učestvovao u ustanku u kontinentalnom delu zemlje masline, koji je započet 1821. godine.
Međutim, za pobunjike je ubrzo čuo i pomenuti Mustafa Paša, pa je lukavo poslao svoje oružane snage u mesto Sfakia kako bi pomogao lokalno stanovništvo u odbrani od bandita. Grčki pobunjenici su uspeli da u prvom naletu, koji je bio nekoliko dana pre odlučujuće bitke, ubiju čak 40 protivnika, a to je razljutilo Mustafu Pašu.
Tada je ljuti paša poslao pismo Dalianisu u kojem ga obaveštava da mu daje punih deset dana da napusti njegovo ostrvo. Međutim, Hadži Mihalis nije bio plašljiv čovek, pa mu je samo kratko odgovorio: “Mustafa, došao sam na Krit da se borim protiv Turaka zajedno sa svojim ljudima, a Bog će odlučiti kome će od nas dvojice dati pobedu.”
Lukavi paša je napisao pismo građanima Sfakije u kojem im je obećao da će ih nagraditi ako ostanu neutralni. I zaista Dalianis nije mogao da dopre do stanovništva pomenutog mesta, pa se sklonio u Frangokastel, a sa meštanima Sfakije je samo razmenjivao nebitna pisma i ništa više.
Bitka se desila na ravnici kod utvrđenja. Moglo bi se reći da su se u toj borbi tukli zemljaci, koji su samo bili različite veroispovesti. Naime, Hadži Mihalisova vojska je bila pretežno iz Epira, baš kao i albanske trupe koje je predvodio Mustafa Paša. Grčki vođa je pao u ovoj borbi, a to je bacilo u očaj Pašu, jer ga je on hteo živog, a ne da mu njegovi ratnicu donesu njegovu glavu kao trofej. Mali broj preživelih pobunjenika se opet povukao u utvrđenje…
Ako ste mislili da je opet došlo do bitke, prevarili ste se. Pobunjenici i članovi otomanske vojske su se uglavnom međusubno znali iz rodnog Epira. Sve se završilo bez daljih žrtava, a Krit je čekao do 1913. godine da postane deo nove Grčke države.
Tada je po istorijskim izvorima poginulo oko 350 grčkih vojnika.
Lokalna legenda sa ostrva Krit
Lokalni stanoviništvo ih je “krstilo” imenom Drosulites zbog vremena u kojem se događaju. Kažu da se ovaj fenomen ili tačnije rečeno optička varka dešava krajem maja kada rosa rano ujutru isparava do izlaska sunca, pa ta prirodna pojava stvara senke koje monoge podsećaju na ljude.
Međutim, za Krićane to su duhovi palih boraca koji ustaju iz svoje večne kuče, koja se nalazi na obližnjem groblju, marširaju ili jašu do zamka i potom se gube u velikom plavetnula mora. Ova paranormalna pojava ne traje duže od deset minuta.
Inače, senke ili duhovi su vidljive iz doline čak i na udaljenosti od 1000 metara.
Zanimljivosti
Turska vojska koje je prolazila tuda 1890. godine je videla duhove i pobegla, dok je tokom krvavog Drugog svetskog rata nemačka vojska čak otvorila i vatru na paranormalnu pojavu.