Atina, prestonica Grčke, mnoge ostavi bez daha, ali ne i mene… Pre nego što me osudite da vam kažem da ja Grčku volim, ali jednostavno nekada nije sve onako lepo kako se nama čini dok se brćkamo u moru.
Obišla sam ne tako veliki deo Grčke u sezoni ili na izmaku sezone. Solun, Sitoniju, Uranopolis, Amulijano, Stagiru, nešto Kasandre… Uglavnom Halkidiki kao što možete da primetite. Prvi put sam došla u zimskom periodu u Grčku i videla je nekim drugim očima. Atina kao jedan od najlepših i najposećenijih gradova na svetu ostavio je na mene tužan utisak.
Obišla sam sva značajna mesta u Atini, ali i okolinu prestonice ili ono što joj je od turističkih atrakcija blizu. Peloponez, Sunion i Pirej.
Grčka je njena druga otadžbina
Akropolj, Sintagma, Plaka, Monastariki, marinu u kojoj su usidrene jahte iz celog sveta. Stadione Panatanaikosa i Olimpiakosa. Restoran “Barjaktaris” i poslastičarnicu “Little Cook” i još neke. Divila se pomorandžama na ulicama Atine, radovala se uličnim sviračima i đevrecima. Sada vam mogu pisati o onom što su mnogi drugi rekli, uglavnom lepo, ali meni je Grčka ipak tužna.
Po povratku iz Grčke morala sam pročitati sve što sam našla o danšnjoj Grčkoj, njenoj politici i ekonomiji. Istoriju zvaničnu i nezvaničnu znam poprilično, a i njihov mentalitet. Putovala sam od Istanbula do Firence, videla i slušala o Vizantiji, pa bih rekla da sam mogla složiti neki mozaik.
Grčka je prilično zapuštena zemlja i neuređena. Dato joj je više nego što zaslužuje zbog njenog geografskog položaja. To što joj je dato dobila je najviše zahvaljujući njenim ulaskom u NATO, a kasnije progurana i u EU iako ne ispunjava veliki deo EU standarda. Na veliku žalost, Grčka nije znala to sve da iskoristi.
Ogroman broj beskućnika po ulici, zapuštene zgrade, fabrike koje ne rade, prljave ulice, metro, veliki nemar, nerad i lenjost na svakom koraku.
Ispričaću vam jednu situaciju u kojoj se sav njihov nemar opisuje. Čoveku u našem autobusu je pozlilo, na svu sreću imali smo među putnicima i doktora iz Leskovca koji se borio za njegov život, čupao mu jezik i nekako povratio u svesno stanje. Hitnu službu smo odmah pozvali, pa još tri puta i čekali je na benzinskoj pumpi čitav sat. Na kraju su rekli da su prezauzeti. Samo 3 km od mesta gde se autobus parkirao je bila bolnica, pa smo čoveka, sa sve putnicima, autobusom prebacili do tamo.
Inače je ta zimska Grčka baš tužna. Kada se uveče prolazi kroz neko mesto tek u nekoj kući ima svetla. Isto je i u Atini, od cele zgrade u jednom ili dva stana je upaljeno svetlo na drugim prozorima su spuštene roletne. Ako je to još neka sporedna ulica i oronula fasada, naravno sa grafitima, mogla bih pomisliti da sam u Harlemu.
Prvi put sam bila u Grčkoj ’84. ili ’85. godine. Kampovala sam u Agia Triadi i taj kamp je bio mnogo lošiji od kampova po Hrvatskoj, a naročito od kampova u Istri. Verujem da je i danas Rovinj sredjeniji od bilo kog mesta u Grčkoj.
Sad da vam kažem da ja Grčku mnogo volim bez obzira na sve nedostatke. Uvek uzivam. Godine 2018. sam čak tri puta bila u Grčkoj. Samo, ako ćemo realno, nije sve tamo tako slatko ni lepo kako mi to pričamo. Grci su lenji, tvrdoglavi, konzervativni, tradicionalni, sve njihovo je najbolje – masline, feta, med, vino, jagnjetina, zvanična sveopšte prihvaćena istorija itd. To su naši Crnogorci koji imaju veću zemlju, dužu obalu, brojniji su i imali sreće da preskoče komunizam.
Mogla bih još puno, puno o Grčkoj i Grcima, ali to je nebitno, bitno je da ja tamo znam da uživam u hrani, muzici, moru, a ponekad i u Grku, ali o tome neki drugi put…
Ovu grčku priču poslala nam je J., ako je vaše mišljenje slično ili pak totalno različito, ispišite nam ga – jer mi jedva čekamo da ga pročitamo i objavimo.
2 Komentari
Drugaciji utisak se stekne kada se dolazi na odmor..kao neko ko zivi ovde deset godina mogu reci da je tekst tacan,da je sve opisano kako jeste..ipak nije Grcka samo more,mi koji zivimo ovde jako dobro znamo i vidimo i lose strane.
Moze to mnogo konkretniej da se napise 😉
Zao mi je coveka i njhovog bezobrazluka!
Zasto bi spustene roletne znacile nesto lose?
Atina ni na mene nije ostavila velik utisak, sem Akropolja i Anafiotike, ono je raj :-)!
Sto se tice ostatka Grcke, malo si obisla i to pre svega nezanimljiviji deo. Kada krenes po ostrvima, Peloponezu i Pilionu bice ti mnogo draza 😉 Grcku volim svim srcem, ne prodje nijedno leto u poslednjih 14 godina, da je ne posetim, a pre toga kako-kad.