Ostrvo Hrisi, poznato i kao Gaiduronisi ili Magareće ostrvo, jedno je od najneobičnijih mesta u okolini Krita. Beli i zlatni pesak, sitne školjke i more koje uz obalu prelazi iz tamnoplave u gotovo nestvarnu tirkiznu boju razlog su zbog kojeg izleti iz Ierapetre i dalje privlače veliki broj turista.
Ipak, poseta ostrvu Hrisi danas ne izgleda kao pre nekoliko godina. Brodovi više ne iskrcavaju putnike na stare pontone, unutrašnjost ostrva nije dostupna posetiocima, a zaštićenom staništu kleke ne sme se prilaziti. Na ostrvo Hrisi se i dalje odlazi zbog plovidbe, kupanja i nekoliko sati uz more, ali je važno da pre kupovine karte znate šta tačno dobijate.
Ostrvo Hrisi se nalazi u Libijskom moru, južno od Ierapetre, na jugoistočnoj strani Krita. Od obale je udaljeno oko osam nautičkih milja, odnosno približno 15 kilometara. Ostrvo je nenaseljeno, a izleti uglavnom polaze iz luke u Ierapetri.
Grčki naziv Χρυσή znači „zlatna“, što sasvim odgovara boji peska po kojoj je ostrvo poznato. Često se koristi i naziv Gaiduronisi, odnosno Magareće ostrvo.
Najpre se primeti boja mora. Oko ostrva se smenjuju plitki peščani zalivi, providna voda i obala prekrivena peskom i sitnim školjkama. Međutim, najveća vrednost Hrisija nije samo ono što lepo izgleda na fotografijama.
Ostrvo Hrisi i susedno Mikronisi deo su zaštićenog područja Natura 2000. Na peščanim dinama raste retka vegetacija sa vrstom Juniperus oxycedrus subsp. macrocarpa. U turističkim tekstovima često se naziva morskim kedrom, mada je botanički reč o vrsti kleke, a ne o pravom kedru.
Ovo osetljivo stanište godinama je trpelo posledice masovnih poseta, gaženja dina, nelegalnog kampovanja, otpada i drugih aktivnosti. Zbog toga su uvedena ograničenja koja određuju gde posetioci smeju da se kupaju i kojim delovima ostrva ne smeju da prilaze.
Ostrvo Hrisi nije potpuno zatvoreno, ali danas nije ni mesto na koje se silazi sa broda i slobodno odlazi u obilazak.
Prema odluci Ministarstva životne sredine i energetike, objavljenoj 22. maja 2026. godine, iskrcavanje putnika biće moguće samo na novim, predviđenim pristaništima. Pošto ona još nisu izgrađena, brodovi u praksi ne mogu da iskrcavaju posetioce direktno na ostrvo.
Organizovani izleti se ipak održavaju. Brod se, u zavisnosti od plovila i vremenskih uslova, zaustavlja na pogodnom mestu kod ostrva, a putnici mogu da se kupaju. Kod pojedinih izleta do dozvoljenog dela plaže stiže se plivanjem sa broda. Zbog toga pre rezervacije obavezno proverite kako je organizovan ulazak u more i koliko je brod udaljen od obale.
Posetioci mogu da se kupaju i borave na jasno ograničenim delovima plaže. Tačno mesto zaustavljanja zavisi od vremenskih uslova i programa izleta.
Nije dozvoljen ulazak u unutrašnjost ostrva, prilazak zaštićenim dinama i boravak u hladu takozvanih morskih kedrova unutar ugroženog staništa. To znači da šetnja kroz ostrvo, odlazak do crkvice Svetog Nikole i samostalno istraživanje arheoloških ostataka trenutno nisu deo uobičajene turističke posete.
Nova pravila važe dve godine od objavljivanja odluke, uz mogućnost produženja za još jednu godinu.
Vožnja od Ierapetre do ostrva obično traje između 45 minuta i jednog sata u jednom smeru. Celokupan izlet traje približno šest sati, ali se raspored razlikuje u zavisnosti od prevoznika, vrste broda i vremenskih uslova.
Prema programu jednog brodskog prevoznika za sezonu 2026, polazak iz Ierapetre je u 11.30, a povratak u luku u 17.30. U junu, julu i septembru izleti su planirani svakog dana osim subote, dok su u avgustu polasci svakodnevni. Dolazak u luku traži se 40 minuta pre isplovljavanja.
Ove satnice nisu jedinstvene za sve brodove, pa pre polaska treba proveriti podatke na karti ili sajtu izabranog prevoznika. Izlet može biti otkazan ili izmenjen ako uslovi na moru nisu bezbedni.
Cene zavise od prevoznika i vrste izleta. Kao pouzdan orijentir za 2026. godinu, Cretan Daily Cruises objavio je sledeće cene:
U navedene cene uračunati su porez i druge obavezne naknade, ali ne i obrok. Ponude drugih prevoznika, manjih brodova i privatnih krstarenja mogu biti znatno drugačije, pa cenu uvek proverite neposredno pre rezervacije.
Na ostrvu ne treba računati na restoran, bar, prodavnicu, pijaću vodu, toalet niti drugu uređenu turističku infrastrukturu. Pojedini izletnički brodovi imaju restoran ili bar, ali se hrana i piće kupuju na brodu, a ne na ostrvu.
Ni prirodnog hlada koji posetioci smeju da koriste gotovo da nema. Boravak ispod zaštićenih stabala u unutrašnjosti nije dozvoljen, pa su šešir, krema sa visokim zaštitnim faktorom i sopstveni suncobran važniji nego na običnoj uređenoj plaži. Kod prevoznika proverite da li je suncobran dozvoljen i da li se može iznajmiti na brodu.
Za izlet na ostrvo Hrisi ponesite:
Sve što ponesete na plažu vratite sa sobom. Pesak, školjke, biljke i bilo koji drugi deo prirode treba ostaviti na ostrvu.
Sam boravak na brodu može biti prijatan porodični izlet, ali dolazak do plaže plivanjem nije pogodan za svakoga. Porodice sa malom decom, neplivači, starije osobe i ljudi koji se teže kreću treba da pitaju prevoznika da li se u more ulazi direktno sa broda, koliko je obala udaljena i kakva pomoćna oprema postoji.
Ne oslanjajte se samo na fotografije iz ponude. One često prikazuju nekadašnji način posete, kada su putnici silazili na ostrvo preko pontona i pešice prelazili do severnih plaža.
Izleti se uglavnom organizuju tokom letnje sezone. Jun i septembar mogu biti prijatniji zbog nižih temperatura, dok je u avgustu sunce veoma jako, a potražnja najveća. Ipak, presudno je stanje mora. Vetar i talasi mogu promeniti mesto zaustavljanja, skratiti boravak ili dovesti do otkazivanja polaska.
Rezervaciju zato potvrđujte neposredno pre izleta, naročito ako do Ierapetre dolazite samo zbog plovidbe do Hrisija.
Ograničenja nisu uvedena da bi se turistima uskratilo ostrvo, već da bi se oporavilo područje koje je godinama bilo ozbiljno ugroženo.
Tokom zvaničnog obilaska u maju 2026. nadležne službe utvrdile su da se ekološko stanje poboljšalo. Posebno je primećen oporavak peščanih dina na severnoj strani ostrva, čemu su doprineli manji pritisak posetilaca i povoljnije padavine. Istovremeno je zabeleženo da na ostrvu još postoji velika količina starog otpada i krupnih predmeta koje treba ukloniti.
Ostrvo Hrisi je dobar primer koliko brzo atraktivno mesto može da bude oštećeno kada broj posetilaca prevaziđe mogućnosti njegovog ekosistema. Upravo zato se od svakoga ko dođe očekuje da poštuje ograničene zone i za sobom ne ostavi ništa.
Vredi, ako očekujete dan na brodu, kupanje u izuzetno bistrom moru i pogled na jedno od najlepših zaštićenih područja južnog Krita. Ako želite klasičan obilazak ostrva, šetnju kroz unutrašnjost, arheološke znamenitosti i uređenu plažu sa sadržajima, sadašnji izlet na Hrisi nije takva vrsta putovanja.
Kada se pođe sa realnim očekivanjima, plovidba iz Ierapetre i kupanje pored Hrisija i dalje mogu biti jedan od upečatljivijih dana na Kritu. Samo je važno da se ovo osetljivo ostrvo posmatra kao zaštićeno područje koje posećujemo pod njegovim uslovima, a ne kao još jedna plaža koju treba osvojiti.
