ADIO VOLJENA ZEMLJO

Za sebe volim da kažem da sam dete leta. Jednostavno, sva moja čula procvetaju i ožive kada se nađu u blizini mora i kada sunce jače sija. Nikada, ali nikada, me nisu privlačile planine i sneg, već samo veliko plavetnilo. Imala sam sreću da me je životni put odveo u suncem okupanu Atinu i pružio mi zadovoljstvo da živim u jedno takvom šarolikom gradu. Međutim, sve što je lepo kratko traje, pa tako i moj život u Grčkoj…

Kada mit postane stvarnost – Kako je Atina dobila ime

Baš kao i većinu Srpkinja, koje žive u Grčkoj, i mene je ljubav dovela u zemlju mora i pregršt maslina. Ima nešto u tim Grcima što kao prekidač za rušenje svih zidova deluje na nas Srpkinje. Ne pitajte me šta je to, jer ne znam. Jedino znam da deluje.

Zbog svog dragog sam otišla iz otadžbine u nama bratsku Grčku i ni jednom se nisam pokajala. Pre svega jer Grci po mentalitetu podsećaju na Srbe, pa samim tim nostalgija slabije hvata. Mada priznajem da sam često tugovala za porodicom, to je prosto  neraskidiva veza i kad god ste daleko od njih boli. Sada neću tugovati samo za porodicom, već i za Grčkom jer me je sudbina ovaj put odvela na sam zapad Evrope. Posle četiri godine života u zemlji sunca, došla sam u zemlju kiše…

Nedostajaće mi sve te nijanse plave koje se prelivaju po sva tri “grčka” mora, kamenje koje iako deluje obično u sklopu s plažom gde se nalazi deluje fascinantno, zelenilo pomešano s morskim mirisom, stene koje stoje vekovima kraj vode… Neodstajaće mi i prelepa plaža Skinja, poznato atinsko vikend naselje Porto Rafti, posmatranje zalaska sunca kod Posejdonovog hrama u Suniu… Nedostajaće mi šetnje ulicama kojima su šetali najveći svetski umovi, Plaka, Monastiraki… Nedostajaće mi da slušam pesmu Ginete dok pijuckam kafu na plaži, ali najviše od svega će mi nedostajati prijatelji koje sam stekla u grčkom petomilionskom gradu.

Već sam dva dana na dalekom zapadu i znate koji me osećaj plaši, taj što nemam ko u Grčkoj slobodu da se krećem svuda i istražujem nove ulice i mesta. Nadam se da će mi vremenom i ova zemlja postati dom, ali se ujedno nadam da će se i ekonomska kriza stišati u meni omiljenoj Grčkoj i da ću joj se tada trčeći vratiti. A sad adio, i ko zna gde, i ko zna kad…

Najbolje besplatne stvari u Atini

Ovu emotivnu priču nam je poslala naša drugarica Jelena, koja je inače u neku ruku i spojila tim Grčkog kutka. Ako vas je inspirisala i podsetila na omiljenu nam zemlju masline, ispišite nam i vi vašu Grčku priču i pošaljite nam je – jer naše sanduče je nestrpljivo očekuje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *