Možda ste se u neko grčko mesto zaljubili mnogo pre nego što ste saznali kako se ono zove. U malu belu crkvu na vrhu stene iz filma Mamma Mia!, u vetrenjače pored kojih Džejson Born pronalazi Mari ili u usamljenu plažu na kojoj Entoni Kvin igra ples koji će ceo svet upoznati kao sirtaki.
Grčka je na filmu bila sve: romantično ostrvo, ratno poprište, skrovište negativca iz filma o Džejmsu Bondu, zemlja Kiklopa, kulisa za ljubavne priče i mesto na kojem milijarderi ostaju bez svojih privilegija.
Ipak, najzanimljivije je što mnoge od tih filmskih lokacija zaista postoje i mogu se posetiti. Neke izgledaju gotovo isto kao na ekranu, dok su druge za potrebe snimanja dopunjene dekoracijama, studijskim enterijerima i filmskim trikovima.
Film Boy on a Dolphin iz 1957. godine smatra se prvim holivudskim filmom snimljenim u Grčkoj. Bio je to ujedno i prvi film na engleskom jeziku u kojem je glavnu ulogu igrala Sofija Loren.
Lorenova glumi Fedru, siromašnu lovkinju na morske sunđere koja u moru kod Hidre pronalazi drevnu statuu dečaka na delfinu. Priča je možda izmišljena, ali je film publici širom sveta prvi put pokazao grčka ostrva u boji i širokom bioskopskom formatu.
Najveći deo radnje vezan je za Hidru, ali su filmske ekipe snimale i u Atini, Delfima, Korintu, na Meteorima, Porosu, Rodosu, Delosu, Mikonosu i Santoriniju. Prema podacima Hellenic Film Commissiona, opremu su na Hidru dopremali posebnim brodovima jer tadašnja ostrvska infrastruktura nije bila pripremljena za veliku holivudsku produkciju.
Kamere su otišle, ali je Hidra ostala jedna od omiljenih grčkih filmskih lokacija. Ostrvo bez automobila, sa kamenom lukom, starim kapetanskim kućama i magarcima koji prenose prtljag, ni danas ne mora mnogo da se menja da bi izgledalo kao filmska scena.
Pirej u filmu Never on Sunday nije samo mesto radnje. On je gotovo jedan od glavnih junaka.
Melina Merkuri igra Iliju, slobodoumnu ženu zaljubljenu u život, muziku i svoju luku. Film je režirao Žil Dasen, njen budući suprug, a sniman je u Atini i Pireju.
Muziku je komponovao Manos Hadžidakis, a pesma „Ta Paidia tou Pirea“, odnosno „Deca Pireja“, dobila je Oskara za najbolju originalnu pesmu. Bila je to, prema podacima Američke filmske akademije, prva pesma iz filma snimljenog van SAD koja je pobedila u ovoj kategoriji.
Zahvaljujući filmu, svet nije upoznao samo luku već i onu drugačiju, gradsku Grčku: bučne taverne, radnike iz luke, rebetiko, temperamentne razgovore i život koji se odvija daleko od belih kućica sa plavim prozorima.
Navarone nećete pronaći na karti Grčke jer je reč o izmišljenom ostrvu. Ipak, njegove luke, ulice i stene veoma su stvarne i uglavnom se nalaze na Rodosu.
Ratni spektakl The Guns of Navarone iz 1961. godine okupio je Gregorija Peka, Dejvida Nivena, Entonija Kvina i grčku glumicu Irini Papas. Eksterijeri su snimani u gradu Rodosu, Lindosu, oko njegove akropole i na nekoliko mesta duž istočne obale ostrva.
Filmski Navarone napravljen je kombinovanjem stvarnih predela i tadašnjih specijalnih efekata. Ogromna stena u kojoj su se nalazili topovi nije postojala u obliku prikazanom na filmu, već je dodata na snimke zaliva kod Lindosa.
Za ovaj film vezuje se i zaliv Entoni Kvin, jedna od najpoznatijih plaža Rodosa. Njegove zelene vode i stenovita obala i danas podsećaju na vreme kada je filmska ekipa mesecima boravila na ostrvu.
Film Zorba the Greek iz 1964. godine sniman je na Kritu, a završna scena na plaži Stavros, na poluostrvu Akrotiri nedaleko od Hanje.
U toj sceni Entoni Kvin i Alan Bejts igraju na pesku, dok se iza njih uzdiže gola planina. Ples koji izvode nije bio drevni grčki narodni ples, iako je tako izgledao publici širom sveta. Napravljen je posebno za film i ubrzo je postao jedan od najprepoznatljivijih simbola Grčke.
Cela priča o tome kako je nastao sirtaki još je zanimljivija kada se zna da Entoni Kvin zbog povrede nije mogao da izvede prvobitno zamišljene korake.
Plaža Stavros danas je uređena i posećena, ali su oblik zaliva i planina u pozadini ostali isti. Dovoljno je da stanete na pesak i lako ćete prepoznati kadar iz završnice filma.
U filmu For Your Eyes Only iz 1981. godine Rodžer Mur kao Džejms Bond prolazi kroz maslinjake Krfa, Kanoni, grad Krf i okolna sela, a završnica vodi do manastira na stenama Meteora.
Produkcija na Meteorima nije prošla bez problema. Monasi nisu bili oduševljeni time što se film o tajnom agentu, prepun jurnjave i oružja, snima oko njihovih svetinja. Prema priči koju je objavio zvanični sajt Džejmsa Bonda, pokušavali su da ometaju snimanje tako što su vešali veš preko prozora i tako kvarili kadrove.
Filmska ekipa je zato deo scena snimila na napravljenoj scenografiji, dok su za spoljne kadrove korišćene stvarne stene i područje oko manastira Svete Trojice.
Meteori su mnogo više od filmske kulise. Ako planirate posetu, u našem tekstu o manastirima i stenama Meteora pronaći ćete više informacija o ovom neobičnom mestu.
Da odmah razjasnimo jednu čestu zabunu: film The Big Blue sniman je na Amorgosu, ne na Alonisosu.
Film Luka Besona iz 1988. godine prati prijateljstvo i rivalstvo dvojice ronilaca na dah. U glavnim ulogama pojavljuju se Žan Reno i Žan-Mark Bar, ali je Amorgos toliko upečatljiv da se može smatrati još jednim glavnim junakom.
Najprepoznatljiviji kadrovi vezani su za plažu Agia Ana i beli manastir Hozoviotisa, koji izgleda kao da je zalepljen za strmu stenu iznad mora. Hellenic Film Commission kao lokacije navodi i brda i olupinu broda na Amorgosu.
Film je ostrvo učinio poznatim širom sveta, ali ga nije pretvorio u klasičnu destinaciju masovnog turizma. Amorgos je i dalje suroviji i mirniji od poznatijih Kiklada, sa strmim stazama, dubokim morem i predelima zbog kojih se naziv „Veliko plavetnilo“ čini potpuno logičnim.
Italijanski film Mediterraneo snimljen je 1991. godine na Kastelorizu, jednom od najmanjih i najudaljenijih grčkih ostrva.
Priča prati grupu italijanskih vojnika koji tokom Drugog svetskog rata stižu na malo grčko ostrvo. Umesto ratnog haosa, pronalaze gotovo zaboravljenu zajednicu i život koji počinje da ih menja.
Film je osvojio Oskara za najbolji strani film, a Kastelorizo je zahvaljujući njemu postao poznat daleko izvan Grčke i Italije. Ipak, kako navodi zvanična stranica Visit Greece, ostrvo površine svega devet kvadratnih kilometara uspelo je da sačuva mir i izbegne masovni turizam.
Šarene neoklasične kuće oko luke i danas izgledaju kao filmska scenografija, samo što ovde scenografija nije morala da se gradi.
Izmišljeno ostrvo Kalokairi nećete pronaći na karti. Većina scena iz prvog filma Mamma Mia! snimljena je na Skopelosu, uz dodatne lokacije na Skijatosu i u području Volosa i Piliona.
Venčanje je spolja snimano kod crkvice Agios Ioannis sto Kastri, podignute na vrhu visoke stene. Unutrašnjost crkve, međutim, bila je suviše mala za glumce i opremu, pa je enterijer napravljen u studiju.
Plaža Kastani korišćena je za neke od najpoznatijih muzičkih scena. Drveni mol i bar koje vidimo u filmu bili su deo scenografije i uklonjeni su nakon snimanja. Zato nemojte očekivati da će plaža izgledati potpuno isto kao na ekranu.
Deo scena snimljen je i na plaži Glisteri, u staroj luci Skijatosa i u Damuhariju na Pilionu. Više o ostrvu i mestima sa snimanja možete pročitati u našem tekstu Mamma Mia, idemo na Skopelos, dok će vam za organizovanje puta koristiti i vodič kroz Skijatos.
Važno je znati i da nastavak Mamma Mia! Here We Go Again nije sniman u Grčkoj. Ostrvo Kalokairi u drugom filmu uglavnom je „glumilo“ hrvatsko ostrvo Vis.
Film Captain Corelli’s Mandolin iz 2001. godine, sa Nikolasom Kejdžom, Penelope Kruz, Kristijanom Bejlom i Irini Papas, sniman je na Kefaloniji.
Sami i plaža Antisamos najprepoznatljivije su lokacije iz filma. Za potrebe snimanja u okolini Samija napravljena je velika scenografija koja je predstavljala ratno selo. Ona je nakon završetka produkcije uklonjena, pa posetioci danas neće pronaći sve kuće i ulice koje vide u filmu.
Antisamos je, naravno, ostao. Zaliv okružen zelenim brdima i svetlim kamenčićima izgleda dovoljno filmski i bez scenografije.
Ako vas je film zainteresovao za ostrvo, pogledajte naš detaljni vodič kroz Kefaloniju, sa informacijama o mestima, plažama i izboru baze za obilazak.
Nekada je dovoljno svega nekoliko minuta filma da neko mesto ostane u sećanju.
Završna scena filma The Bourne Identity snimljena je na Mikonosu. Džejson Born, kojeg glumi Met Dejmon, pronalazi Mari u Maloj Veneciji, ispod čuvenih vetrenjača. Prodavnica za iznajmljivanje skutera bila je deo filmske priče, ali su Mala Venecija, more i vetrenjače sasvim stvarni.
Ako želite da upoznate i onu stranu ostrva koja nije rezervisana samo za bogate i slavne, pročitajte naš tekst Mikonos za obične smrtnike.
Santorini se pojavljuje u filmu Lara Croft Tomb Raider: The Cradle of Life iz 2003. godine. U starom tekstu često se navodi samo „Lara Croft“, ali je važno naglasiti da je na Santoriniju sniman drugi film iz serijala, sa Anđelinom Džoli.
Nia Vardalos u filmu My Life in Ruins glumi turističkog vodiča koji vodi neobičnu grupu putnika kroz Grčku. Film iz 2009. godine sniman je u Atini i Olimpiji.
Za razliku od filmova koji grčka ostrva koriste kao romantičnu pozadinu, ovaj se poigrava upravo organizovanim turama, očekivanjima turista, kašnjenjima, vrućinom i haosom koji može nastati kada se potpuno različiti ljudi nađu u istom autobusu.
Nije reč o velikom filmskom klasiku, ali jeste lagan način da se vide poznati arheološki lokaliteti i ona Grčka koju mnogi upoznaju tokom svog prvog organizovanog putovanja.
Film Before Midnight iz 2013. godine sniman je u Pilosu, Kalamati i Kardamiliju. Itan Hok i Žili Delpi ovde nastavljaju priču Džesija i Selin, započetu u filmovima Before Sunrise i Before Sunset.
Peloponez nije prikazan samo kroz plaže i more. Kamera prati kamene kuće, maslinjake, puteve, dvorišta i svakodnevicu ljudi koji tu žive. Upravo zato ovaj film deluje kao da se radnja zaista događa u Grčkoj, a ne u turističkoj razglednici napravljenoj za stranu publiku.
Kardamili, Pilos i šira oblast Mesinije odličan su izbor za one koji žele mirnije putovanje i obilazak više različitih mesta. Dodatne ideje pronaći ćete u našem tekstu o letovanju na Peloponezu.
Triler The Two Faces of January, sa Vigom Mortensenom, Kirsten Danst i Oskarom Ajzakom, sniman je u Atini, Hanji i Iraklionu.
Za razliku od mnogih filmova koji koriste Grčku kao bezbrižnu letnju kulisu, ovde sunce i vrućina samo pojačavaju napetost. Antički lokaliteti, stare gradske ulice i kritski pejzaži postaju deo priče o prevari, bekstvu i nepoverenju.
Ovo je dobra preporuka za one koji žele da vide filmsku Grčku bez pesme, venčanja i romantičnih zalazaka sunca.
Film Glass Onion: A Knives Out Mystery sniman je u Porto Heliju i na ostrvu Speces.
Luksuzno imanje milijardera Majlsa Brona zapravo je Villa 20 u okviru rizorta Amanzoe kod Porto Helija. Speces je korišćen za scene dolaska gostiju, uključujući prepoznatljivu luku i hotel Poseidonion.
Ipak, nije sve što na ekranu izgleda grčki zaista snimljeno u Grčkoj. Raspored snimanja bio je podeljen između Grčke i Srbije. Prema magazinu British Cinematographer, veliki deo enterijera, uključujući atrijum i unutrašnjost čuvenog staklenog luka, napravljen je u studiju u Beogradu. Spoljašnja staklena konstrukcija dodata je uz pomoć vizuelnih efekata.
Dakle, grčko sunce, vila, luka i more su stvarni, dok se iza zatvorenih vrata dobrim delom nalazio Beograd.
Satirični film Triangle of Sadness sniman je u Katakolu na Peloponezu i na plaži Hiliadu na Eviji.
Hiliadu, okružena strmim stenama i šumom, u filmu predstavlja pusto ostrvo na kojem se nakon brodoloma potpuno menjaju odnosi između bogatih putnika i članova posade. Veliki deo snimanja odvijao se tokom 2020. godine, uz brojnu grčku filmsku ekipu.
Film Rubena Estlunda osvojio je Zlatnu palmu na festivalu u Kanu, što potvrđuje i zvanična stranica festivala.
Plaža je i pre filma bila poznata među Grcima, ali je nakon njegovog uspeha postala zanimljiva i stranim ljubiteljima filmskih lokacija.
Kristofer Nolan je za svoju filmsku verziju Homerove Odiseje snimao u sedam zemalja, ali su neke od najvažnijih lokacija pronađene upravo na Peloponezu.
Voidokilija i obližnja Nestorova pećina predstavljaju zemlju Kiklopa. Tvrđava Methoni pretvorena je u palatu spartanskog kralja Menelaja, dok Akrokorint u filmu predstavlja Agamemnonovu palatu.
Zanimljivo je da Nolan nije koristio grčke lokacije uvek za ona mesta sa kojima ih povezujemo u istoriji ili mitologiji. Filmski svet sastavljen je od stvarnih predela iz različitih zemalja, spojenih tako da stvore njegovu verziju Homerovog putovanja.
Hellenic Film Commission objavio je detaljan pregled grčkih lokacija i načina na koji su stvarni predeli Peloponeza pretvoreni u svet grčkih junaka.
Neke izgledaju gotovo nepromenjeno. Plaža Stavros, Hiliadu, Antisamos, Mala Venecija na Mikonosu i stene Meteora lako se prepoznaju.
Na drugim mestima deo onoga što pamtimo iz filma nikada nije ni postojao. Filmske ekipe grade barove, molove, kuće, crkvene enterijere i čitava sela, a zatim ih nakon snimanja uklanjaju. Ponekad se stvarni pejzaž dopuni digitalnim efektima ili se enterijer snimi stotinama kilometara dalje.
Zato je najbolje da filmske lokacije ne posećujete očekujući identičan kadar. Film može biti razlog da krenete, ali će vam stvarno mesto gotovo uvek pokazati mnogo više od onoga što je stalo u nekoliko minuta na velikom platnu.
Koji biste od ovih filmova ponovo pogledali samo zbog Grčke?
