Postoji mesto u Grčkoj koje svakog turistu, ali i onog ko je ovo čudo video samo na fotografiji ili video snimku, fascinira svojom božanskom lepotom. Svete stene Meteori i njihovi manastiri se s pravom smatraju jednim od najvećih čuda ne samo zemlje masline, već i čitavog sveta.
Meteori – Poreklo
Na sverozapdanom rubu ravničarske Tesalije nalaze se stene Meteora. Ne zna se tačno kako su nastale, iako su bile tema proučavanja domaćih i stranih geologa i naučnika. Najverovatnije je poreklo do kojeg je došao nemački geolog Al Filipson. Naime, gospodin Filipson smatra da su stene izašle na površinu iz delte ogromne reke koja je tekla hiljadama godina kroz Tesaliju.
Baš na njihovim vrhovima nalaze se manastiri koji su jedinstveni u čitavom svetu. Pre desetog veka nove ere podigli su ih pustinjaci koji su odlučili da se nastane baš tu ne bi li bili na pola puta do svog Stvoritelja. U početku su bili nastanjeni u pećinama i u njima su se svim bićem posvećivali molitvi.
OVO JE TOP 10 ATRAKCIJA GRČKE
Ne zna se kako su se gradili. Čak ni danas uz pomoć moderne tehnologije ovo bi bio težak poduhvat za svakog građavinca, a možete zamisliti kako je tek bilo u srednjem veku. Sve u svemu, možemo samo da skinemo kapu onome ko je ideju manastira na vrhovima stena i realizovao.
Srpski Meteori
E sada jedna zanimljivost koja veže Srbe i Meteore. Naime, za vreme vladavine vizantijskog cara Andronika Mlađeg naš Stefan Dušan je proglašen kraljem Srba, Grka, Albanaca i Bugara, pa je shodno tome okupirao i Tesaliju kao u ostalom i obližnje oblasti. Tako da je ovo čudo u kraćem periodu bilo i pod našom vlašću. U to vreme je i osnovan manastir Veliki Meteori koje je po uzoru na svetogorske manastire napravio monah Anastasije (inače je s Atosa pobegao zato što se bojao gusara koji su tamo često napadali svete hramove).
Meteori i Otomanska imperija
Za vreme Otomanskog carstva bilo je oko dvadesetak manastira na Meteorima. Ostali su neosvojeni i u njima se redovno služila liturgija. Stojeći tako visoko među oblacima na strmim stenama, kao da su prkosili okrutnom neprijatelju.
ŠTA TREBA DA POSETITE U SOLUNU?
Lukavi monasi su se, kao što su radili i pre i posle Otomanskog carstva, snabdevali hranom uz pomoć korpi i užeta. Ne samo da se hrana donosila tako, već su i monasi često bili u tim korpama (tzv. modernim liftovima) kada bi išli da pomognu vernicima ili u nabavku hrane.
Pre nego što krenete u ovu avanturu treba da znate…
Treba da znate da se do samog ulaza u većinu manastira može stići automobilom, ali onda gubite tu draž svetog mesta. Naime, da bi zaista osetili makar na sat kako je bilo pustinjacima koji su pre više vekova pešačili do njih, ali i vernici koji su išli na hodočašće.
NISU SVI GRCI PRAVOSLAVCI
Dobro je da se uputite peške i zbog spoja vašeg bića sa ovim prirodnim i svetim fenomenom. Zaboravićete na sve brige dok vas bude opčinjavala lepota mesta i tišine oko vas. Ne morate da brinete o letnjoj žegi, jer vetar koji fijuče kroz stene je tu da vas okrepi i da snage da dođete do samog vrha. A kada se popnete i vidite tu panoramu, shvatićete moć i lepotu majke prirode.
Turistička atrakcija
Danas na pomenutim magičnim stenama funkcioniše šest manastira, ostali koji se spominju u istorijskim izvorima su se srušili i gubi im se svaki trag.
Turisti mogu posetiti svaki manastir u vreme kada su posete dozvoljene. Postoji drugačije vreme posete zimi i leti, a ima i dana kada su zatvoreni za sve one koji nisu monasi. Naravno, fotografisanje i pravljenje videa unutar manastira je strogo zabranjeno. U slučaju da niste prikladno obučeni za posetu manastiru ne morate da brinete, jer će vas u nekim pri ulasku dočekati monahinja koja će vam dati da obučete adekvatne stvari kao što su suknje i široke pantalone. Mada nam nikada nisu bili jasni turisti koji ne mogu da ispoštuju kodeks oblačenja u manastiru, pa u ranac ne ubace pristojnu odeću i pri dolasku se presvuku.
Ulaz u svaki je po 3 evra, s tim da deca mlađa od 12 godina ne plaćaju kartu. Ako slučajno neko poseduje grčki pasoš, ulaz je slobodan.
Još nešto, shodno današnjem dobu, pri ulazu u svaki manastir imate prodavnicu suvenira, tako da ćete moći da kupite neku stvarčicu koja će vas posećati na prelepi dan kada ste posetili Meteore.
Satnica posete manastirima i koji su dan zatvoreni od 1. aprila do 31. oktobra:
Manastir Svetog Stefana – 09:00-13:30 i 15:30-17:30, ponedeljkom je zatvoren
Manastir Veliki Meteori – 09:00-17:00, utorkom je zatvoren
Manastir Rusanu – 09:00-17:00, sredom je zatvoren
Manastir Svete Trojice – 09:00-17:00, četvrtkom je zatvoren
Manastir Varlam – 09:00-16:00, petkom je zatvoren
Manastir Svetog Nikole Anapavsisa – 09:00-15:30, petkom je zatvoren
Satnica posete manastirima i koji su dan zatvoreni od 1. novembra do 31. marta:
Manastir Svetog Stefana – 09:30-13:00 i 15:00-17:00, ponedeljkom je zatvoren
Manastir Veliki Meteori – 09:00-15:00, utorkom i sredom je zatvoren
Manastir Rusanu – 09:00-14:00, sredom je zatvoren
Manastir Svete Trojice – 10:00-16:00, četvrtkom je zatvoren
Manastir Varlam – 09:00-16:00, petkom je zatvoren
Manastir Svetog Nikole Anapavsisa – 09:00-16:00, petkom je zatvoren