Table of Contents
Nema osobe koja ne zna za grčki sirtaki. Sigurno ste ga i zaigrali u nekoj taverni dok ste bili na letovanju. Sirtaki ili Zorba’s dance je svakako jedna od najpoznatijih grčkih igara i to ne samo u Grčkoj već u celom svetu.
Kako je nastao sirtaki?
Koreografija za nadaleko poznati grčki ples nastala je 1964. godine i ustvari je kombinacija sporih i brzih koraka grčkog narodnog plesa hasapiko (Χασάπικο). Stvorio ju je Jorgos Provias (Γιώργος Προβιάς), građevinac po zanimanju, koji je, da bi poboljšao svoju lošu ekonomsku situaciju, danju radio na građevini, a uveče igrao po tavernama i klubovima. Tako se upoznao sa Todorisom Kalpaksidisom (Θόδωρος Καλπαξίδης) i Dimosom Ampatzogluom (Δήμος Αμπατζόγλου) gde su osnovali igrački trio.
Film “Grk Zorba” i svetska slava sirtakija
Igrani film urađen po romanu Nikosa Kazantsakisa “Život Aleksisa Zorbe” (1949), koji predstavlja način života u jednom zabačenom selu na Kritu, svakako je doprineo tome da ova igra postane poznata širom sveta. Muziku za film je napisao čuveni Mikis Teodorakis, a film je nominovan za čak sedam Oskara.
Tvorcu koreografije, Jorgosu Proviasu, ponuđeno je da glavnog glumca, Entoni Kvina, nauči da igra, pa je 1963 godine otišao sa ekipom filma na Krit. Kako je u to vreme igrao u klubu Iliovasilemata u Atini, između vlasnika kluba i ekipe filma dogovoreno je da Provijas pet dana u nedelji bude na Kritu, a dva dana da igra u klubu.
Sve je propalo kada je vlasnik kluba tražio odštetu od 60.000 drahmi (današnjih 1.800 evra) za dva meseca koliko je trebalo da odsustvuje Provijas za potrebe snimanja filma. Zbog visine odštete koja je u to vreme bila prevelika, Provijas se vratio u Atinu. Zbog tog poteza nije igrao u filmu sa Entoni Kvinom, a njegovo ime se nigde ne spominje, čak ni u odjavnoj špici filma.
Sirtaki u Ginisovoj knjizi rekorda
Još jedna, skorašnja zanimljivost u vezi sa ovim plesom je da je avgusta 2012. godine, ova igra ušla u Ginisovu knjigu rekorda. Naime, na gradskoj plaži grada Volosa, 5.614 ljudi je igralo sirtaki pet minuta. Mladi i stari, od 14 do 89 godina iz Volosa, Larise, Atine, Soluna, Trikale, pa čak i sa ostrva igralo je uz taktove Teodorakisove kompozicije.
