Ono što nas podseća na Grčku, pored mora i odlične mediteranske hrane, jeste muzika. Sigurne smo da vas prvi taktovi buzukija u mislima vrate u voljenu nam Eladu, a neke podsete i na one letnje ljubavi koje su se rodile baš uz zvuke ovog instrumenta.
Iako ovaj instrument sviraju u Siriji i Libanu, uspeo je da postane nacionalni instrument Grčke po čijem zvuku je svi prepoznaju. I Grci, kada žele da predstave svoju zemlju strancima, upravo će to uraditi putem muzike. Vole da kažu da ni jedan drugi instrument ne ume u njima da probudi onu najdublju emociju kao buzuki.
Poreklo naziva
Postoje razne teorije o poreklu naziva ovog instrumenta. Kažu da je samo ime instrumenta poreklom iz turske od reči bozuk što znači “pokvaren”.
Još jedna teorija kaže da je samo ime nastalo iz turske fraze bozuk duzen, što bi se prevelo kao pokvareno navijanje. Ovaj izraz se koristio da opiše primitivno i bez tona sviranje ruralnih svirača u Anadoliji.
PROVOD KOJI PREVAZILAZI SVAKU KAFANU U KOJOJ STE BILI… IKADA!
Postoji i verovanje da ime potiče od persijske fraze tambur-e bozorg, što se prevodi kao velika tambura.
Ono sa čime se većina slaže jeste to da je sam instrument poreklom iz antičke grčke. Jako male razlike se uočavaju između antičkog instrumenta Pandure i današnjeg Buzukija.
U Grčku su ga donele izbeglice iz Male Azije.
Početak buzuki ere
U drugoj polovini IX veka, pojavom Rebetike, i buzuki je polako počeo da zauzima svoje mesto na grčkoj muzičkoj sceni. Do tada je bio u senci klarineta i lire. Glavnu ulogu preuzima dvadesetih godina prošlog veka kada su masovno počeli da se pojavljuju buzuksides (oni koji sviraju ovaj iinstrument).
MUZIKA NA GRČKO-SRPSKIM SVADBAMA
1935. godine pojavljuje se prvi Rebetiko orkestar “Tetras” koji je za kratko vreme postao najpoznaziji u Pireju. Osnovao ga je Markos Vamvakaris, a u orkestru je bilo tri buzukija koje su svirali Vamvakaris, Pajumtzis i Delias i baglamas (instrument sličan buzukiju) koji je svirao Batis.
Kako se menjao buzuki
Sve do kraja Drugog svetskog rata, velika tambura je imala tri para po dve žice. Veliku promenu na ovom instrumetu, dodajući još jedan par žica, uneo je Manolis Hiotis. Ova promena je omogućila izvođenje složenijih akorda i svrstala ga u glavni instrument današnje grčke muzike.
Popularizaciji buzukija znatno je doprineo i virtuoz na ovom instrumentu, slavni Tsitsanis koji je ostavio veliki trag u grčkoj muzici. Na Parosu postoji i taverna koja nosi njegovo ime u kojoj je često svirao.
Sigurne smo da nema onoga ko bar jednom nije zaigrao uz zvuke buzukija, pa makar i u svom domu dok željno iščekuje polazak u zemlju masline. Buzuki je sinonim za Grčku i nemojte propustiti bar jedno veče da uživate uživo uz zvuke ovog instrumenta dok ste u Grčkoj. Vraćaćete se svake godine po novu dozu, provereno!