ZAŠTO VOLIMO GRČKU MUZIKU

grčka muzika hitovi obrade buzuki

 

Svi koji vole Grčku vole i grčku muziku. Šta je to tako magično u pesmama koje svi volimo i koje tako često obrađuju naši pevači saznali smo od Miloša i Ivane koji uređuju najpoznatiji sajt sa grčkom muzikom.





Ukoliko želite da pronađete stare dobre grčke hitove ili saznate koje se to nove pesme slušaju u ovoj lepoj zemlji, prvo mesto na koje treba da odete je sajt www.grcka-muzika.com. Ovaj prvi domaći sajt posvećen grčkoj muzici počeo je sa radom 19.06.2007.godine.

Buzuki – Provod nad provodima 

Sve je počelo iz ljubavi prema Grčkoj uopšte, grčkom jeziku i naravno grčkim pesmama koje su u Srbiji vremenom postajale sve popularnije. Danas ovaj sajt ima preko 2.000 registrovanih članova, a njihova Facebook stranica preko 12.000 fanova.

Milos Krstic
Miloš Krstić (foto: Privatna arhiva)

Miloš Krstić, glavni moderator, koji pravi najbolje kompilacije grčke muzike koje su, kažu, toliko dobre da ih čak i Grci u velikom broju skidaju, zavoleo je grčku muziku od malena.

“Grčku muziku sam zavoleo od svoje 7.godine, a tu predivnu zemlju redovno posećujem od rođenja. Aktivno sam počeo da je slušam 2004. godine, slušajući svakodnevno Radio Sfera preko satelita…Kasnije, pojavom ADSL Interneta, sve je bilo lakše..:). Od tada do danas, u toku sam sa svim grčkim hitovima.

Osim grčke muzike, moja ljubav je i grčki jezik. Počeo sam da ga učim u školi stranih jezika po završetku srednje škole. Završio sam dva kursa (u čemu mi je slušanje grčke muzike baš pomoglo) i tu sam, na žalost stao pošto više nije bilo interesovanja za grčki jezik u mom gradu. Ali, nastavio sam da učim preko Interneta i uz pomoć muzike – čitajući tekstove i prevode.”

 

grčka muzika hitovi obrade
Ivana Manojlović (Foto: Privatna arhiva)

 

Ivana Manojlović je pošla obrnutim redom. Put do njene ljubavi prema grčkoj muzici počeo je od grčkog jezika.

“Iz neizmerne ljubavi prema Grčkoj, zemlji u koju sam odlazila od malena i jeziku koji su učili i moji roditelji, upisala sam i završila Filološki fakultet i grčki jezik predajem već 10 godina. Iz iskustva znam da učenju jezika, novih reči i izraza, konstrukcija, gramatike muzika dosta pomaže, pa je prevođenje, slušanje i analiza grčkih pesama neizostavna metoda koju koristim na svojim časovima”.



Slušanjem muzike možete dosta naučiti o jednoj zemlji. Ritam, instrumenti, stihovi zaista mogu da približe strancu duh jednog naroda, njegovu kulturu, tradiciju, mentalitet. Nameće se pitanje zašto naši ljudi vole grčku muziku?

Miloš kaže da se ljubav najčešće rodi posle letovanja u Grčkoj.

“Naši ljudi se dosta interesuju za grčku muziku. Najčešće u letnjem periodu stalno dobijamo poruke tipa: “Čuo sam grčki hit na moru, na radiju, u prodavnici, klubu… Pomozite mi da ga pronađem..”. Ili, “Kako se zove grčka pesma, ide – nanana….”. To nam je znak da iz godine u godinu interesovanje za grčku muziku raste i da su naši ljudi sve više upućeni u muzičku scenu ove zemlje”.

Ivana navodi da je uspeh grčke muzike kod nas povezan sa nekoliko stvari.

„Grčki jezik je lep i melodičan. Grci su veoma talentovani da naprave hit, tako da dosta pesama ima dobar ritam i zanimljive tekstove. Tu je i buzuki, najpoznatiji grčki nacionalni instrumenti na čije zvuke ni naši ljudi ne mogu da ostanu ravnodušni. Takođe, mi smo narod koji voli da se lepo provede uz moderan zvuk i hitove, što grčka muzika uvek i iznova pruža“.

Ipak, ljubav prema grčkoj muzici može da se posmatra i u jednom širem kontekstu. Kada je nama bilo teško, grčki pevači bili su tu da nas podrže. Iz tih razloga, saradnja na polju muzike proširila se i na naše pevače, pa sve češće primećujemo da se grčki pevači pojavljuju zajedno sa srpskim u duetima, a rado ih viđamo i na koncertima.



„Ne treba da zaboravimo da je 1999. godine, za vreme bombardovanja, na Trgu Republike u Beogradu održan koncert podrške našem narodu na kome su nastupili Alkinos  Joanidis i Jorgos Dalaras, a Dalaras je pružio podršku pridruživši se Goranu Bregoviću na koncertu koji je organizovan istim povodom i u Solunu“, ističe Ivana.

„Naš narod rado posećuje koncerte grčkih muzičara kada gostuju u Srbiji. Hale su bile pune kada su grčki pevači Dalaras i Remos održali koncerte u Beogradu (Remos čak 3 puta). Veoma uspešan koncert imao je i Mihalis Hatzigiannis , a sve više pevača često napominje da im je želja da nastupe u Beogradu. Beograd su posetile i dve velike grčke zvezde, pevačice Ana Visi i Keti Garbi, a njihov pevač Stan, veoma popularan mežu mlađom generacijom, napravio je spot sa prelepim kadrovima koje je snimio u našem glavnom gradu (pesma Όταν αγαπάςOtan agapas).

Naši poznati pevači i kompozitori rado sarađuju sa grčkim kolegama. Dalaras i Alkistis Protopsalati radili su sa Goranom Bregovićem, Kiki Lesandrić sa nekoliko grčkih pevača kao i Željko Joksimović, Saša Dragić je sarađivao sa rok grupom Piks Laks, Tijana Dapčević je snimila duet sa Remosom. Kompozitor Fivos, jedno od najvećih imena popularne grčke muzike, komponovao je muziku za Jelenu Karleušu. Čiji je disk i objavila njegova izdavačka kuća“.

Priču o grkoj muzici ne možemo da završimo a da ne spomenemo obrade.

Miloš kroz šalu kaže da o našim obradama grčkih pesama nema svrhe pričati jer, lista je beskonačna.



„Na stranici redovno objavljujemo aktuelne hitove, dobre stare hitove ali i grčke numere koje su naši pevači obradili – to je ono što naše ljude najviše zanima…“

To je toliko uzelo maha da su neki naši pevači čitave karijere izgradili na tuđim pesmama (čije kompozitore često i ne potpišu), dodaje Ivana.

„Dešavalo se da postoji i više obrada iste pesme, jer se pevači utrkuju ko će pre prepevati neki grčki hit.  A budući da Grčku i sami pevači vole da posećuju, nije teško naslutiti koja će se pesma svideti našima, pa se ulazak u studio odmah sa plaže podrazumeva.“

Međutim, Ivana je navela i jedan lep primer kada je naša pesma obrađena od strane Grka.

„Pesma Lane moje Željka Joksimovića brzo je postala veoma slušana u Grčkoj. Grci su je brzinom svetlosti prepevali na svoj jezik, ali se originalna, Željkova verzija većini više dopada. Ne treba da se iznenadite ukoliko je i danas čujete na grčkim radio stanicama“.

Miloš dodaje da sada prepevavanje naših pesama u Grčkoj postaje trend.

„ U poslednje vreme možemo da primetimo da su i Grci počeli da obrađuju naše pesme. Na primer: Konstantinos Koufos – I pio oraia stin Ellada (Severina feat. Ministarke – Uno momento) je bio2015. godine i grčka pesma sa najvećim brojem pregleda na YouTube-u, preko 40.000.000. Giannis Ieremias & Vasiliki Ntanta – Me poion tha pas (Aleksandra Prijović & MC Stojan – Šta bi), Konstantinos Koufos – Ta potiria mas psila (Severina – Tarapana), Antzy Samiou – Aspirini (Seka Aleksić – Aspirini) …U najavi je grčka verzija pesme Željka Joksimovića – Olovni vojnik, u izvođenju Antonisa Remosa, a Jorgos Tsalikis obradio je pesmu “Tri čaše” Milice Todorović, koja tek treba da izađe.

remos beograd grcka muzika

Iako su se oboje čisto iz hobija i ljubavi prema muzici uključili u popularisanje sajta, kažu da ni sami nisu očekivali toliki uspeh. Forum i grupa na Facebook-u veoma brzo su postali najbolje mesto za zaljubljenike u grčku muziku. Zajedno sa još nekoliko ljudi koji predano rade na sajtu i Facebook stranici potrudili su se da se na jednom mestu nađe sve: linkovi za pesme i albume, biografije izvođača, zanimljivosti iz njihovih života do prevoda pesama i diskusija na različite teme. Na forumu se nalaze i već pomenute kompilacije grčkih pesama.

Ipak, slažu se da je teško odabrati jednu grčku pesmu koja je dobra da je baš ostavila utisak.

Miloš kaže da  što se muzike tiče, nema omiljenog pevača/pevačicu.

„Volim sve da slušam. Pesme delim na one koje mi se sviđaju ili ne sviđaju. Ali ako baš moram da biram, neka to budu Pantelis Pantelidis, Antonis Remos, Konstantinos Argiros, Nikos Vertis, Despina Vandi. Od novijih hitova, npr: Konstantinos Koufos – Ta potiria mas psila, Metro antistrofa ,Nikiforos – Volta, Nikos Ganos – Ti na leme, Stan – Kai zilevo pou s ehei, Giannis Haroulis – Sou milo kai kokkinizeis , Pantelis Pantelidis – Thimamai…”

Ivana je toliko grčkih pesama prevela na srpski pa ih sve smatra svojim čedima.



“To je nešto što me svakodnevno inspiriše I trudim se da se time bavim kad god imam malo slobodnog vremena. Ponosna sam što je na jednom od najpoznatijih sajtova sa stihovima grčke muzike stixoi.info, broj grčkih pesama prevedenih na srpski jezik na drugom mestu, odmah iza engleskog. Preveli smo više od 4.000 grčkih pesama nasrpski jezik, a ja sam postavila skoro 2.000. Neretko mi se javljaj u ljudi da mi se lično zahvale jer su im moji prevodi mnogo značili i pomogli, ne samo da razumeju svoje omiljene pesme, već i da lakše nauče jezik”.

Kako je nastao sirtaki?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *