Ako se prvi put nađete na ručku kod Grka, vrlo brzo ćete shvatiti da ono što kod nas važi za „običan ručak“ u Grčkoj može da se pretvori u malu kulinarsku misteriju. Posebno ako, recimo, pitate za supu. Ili ako očekujete da se pasulj kuva sa mesom. Ili ako izjavite da cimet ide samo u štrudlu.
Grčka kuhinja je puna ukusa i mirisa, ali i navika koje se u startu razlikuju od naših — i baš zato je toliko zanimljiva!
U Srbiji kuvano jelo bez mesa deluje kao da nešto fali. U Grčkoj, to je standard. Grašak, boranija, bamije i pasulj spremaju se bez ijednog komada mesa, sa obiljem maslinovog ulja, luka, začina i naravno – limunovog soka. To su tzv. ladera jela (od reči “ladi” – ulje).
Ako pokušate da „pojačate“ pasulj suvim rebarcima, brzo ćete shvatiti da suva rebarca ovde ne postoje. Ni u prodaji, ni u loncu. Grci jednostavno kuvaju „na lagano“, bez dodavanja mesa u povrće.
U Grčkoj, rečenica: „Ajde da započnemo s nekom supicom“ zvuči skoro kao: „Ajde da ugrejemo čaj u pustinji.“
Grci retko kada jedu supu, a još ređe je spremaju. Nema je ni na meniju većine restorana. Ako je kojim čudom i poručite, dobićete nešto što više liči na gušći paprikaš. Komad mesa, krompir, šargarepa, i to malo tečnosti koliko da se može nazvati „supom“. Kod njih supa nije nešto što otvara ručak, već glavno jelo i to najčešće zimi.
A razlog? Jednostavan. „Ko još jede toplu supu na +40?“ – rekli bi vam uz osmeh.
Limun u Grčkoj nije samo voće, to je stil života. I začin broj jedan. Bukvalno sve ide s limunom: piletina, riba, krompiri, tikvice, pasulj… pa čak i voda u restoranu često stiže s kolutom limuna, bez da ste tražili.
Limun se koristi i za pravljenje avgolemono sosa – kombinacije limuna i jaja kojom se preliva mnogo tradicionalnih jela.
Ako u restoranu nema limuna, ili ste zalutali, ili ste u fensi restoranu koji pokušava da bude nešto drugo.
Ako naručite desert u grčkoj poslastičarnici, velike su šanse da ćete u njemu pronaći cimet. Ne kao ukras, već kao glavni dodatak. Grci stavljaju cimet u pite, u mlečne kolače, preko sladoleda, čak i uz kapućino. I ne štede.
Cimet u štapićima koristi se za kuvanje, dok je onaj mleveni u svakoj kuhinji pri ruci. Ako volite ovaj mirisni začin, u Grčkoj ste na pravom mestu. Ako ne volite, naučićete da ga volite.
Grci možda ne znaju šta je supa, a pasulj im je vegetarijanski, ali znaju da uživaju u svakom zalogaju. Njihova kuhinja se ne trudi da bude komplikovana, već da bude ukusna, mirisna i lagana. I baš u toj jednostavnosti leži šarm.
Ako ostanete duže zaboravićete na rebarca, začeti dan uz malo spanakopite, a večeru završiti uz cimet i limun. A supu… ma, ionako nije za leto!
