Piše: Aleksandra Blažević
Ako čujete da postoji Grk koji odlično govori srpski, reći ćete da negde sigurno greši, jer to zvuči gotovo kao nemoguća misija. Ali ako uz to još dodamo da to nije “običan” Grk, već neko ko želi da značajno doprinese razvoju glavnog grada Srbije, ali i jačanju prijateljskih veza između naroda Grčke i Srbije, možda će vam biti jasnije o kome govorimo.
Vasilios Provelegios je Grk, ali istovremeno i Beograđanin… Bio je na čelu Nacionalnog saveta grčke manjine, a od oktobra 2016. godine je zvanično predsednik Građanske stranke Grka Srbije.
Ovom prilikom smo ga pitali o stvarima koje će najpre zanimati naše čitaoce, jer sve informacije o njegovom, inače uspešnom političkom angažovanju u našoj zemlji svakako možete pročitati na mnogim sajtovima.
ZAŠTO ZA GRKE KAŽEMO DA SU NAŠA BRAĆA?
Odakle ti i tvoja porodica u Srbiji?
Porodična istorija familije Provelegios je više nego živopisna. Naime, 20 – ih godina prošlog veka moj čukundeda je svojim bogatstvom platio živote mojih predaka koji su iz Smirne, u maloazijskoj katastrofi prebegli u Atinu, odnosno Pirej. Moj deda kao grčki vojnik biva zarobljen 1942. od strane italijanskih fašista i odveden u logor Trepča u Kosovskoj Mitrovici, zajedno sa još oko 500 Grka. U logoru je dobio informaciju da mu je u bestijalnom bombardovanju Pireja od strane nemačkih fašista poginula cela porodica, pa je doneo odluku da ostane na Kosmetu u Srbiji. Na poziv Grčke zajednice Srbije i tadašnjeg Udruženja Grka u Srbiji “Riga od Fere”, na čijem je čelu bio gospodin Janis Savas, moja porodica se 1996. godine doseljava u Beograd.
Kao i mnogi Heleni, patriote, tako su i moji deda i otac insistirali na tome da održimo izvorna imena i prezimena, te otuda i ja, kao treća generacija Grka u Srbiji nosim grčko ime i prezime.
Kako je došlo do toga da formirate Građansku stranku Grka Srbije?
Formiranje grčke stranke u Srbiji je prirodan sled događaja i ta ideja se rodila još 2000. godine, s tim što su se tek sada stekli uslovi za to . Naime, mi smo preko naših udruženja Grka, a od 2004. godine i Nacionalnog saveta grčke nacionalne manjine, strpljivo gradili administrativne i ljudske kapacitete, kako bismo uspeli da formu organizovanja prenesemo na viši nivo, odnosno da osnujemo Građansku stranku Grka Srbije, a što se zbilo 10.10.2016. godine. Slobodno mogu da kažem da smo ponosni i na njene članove i, uopšteno na ideje za koje se zalaže!
Zašto smatraš da su Grci i Srbi bratski narodi?
Odnosi Grka i Srba su konstantno na jako visokom nivou, kroz vekove. Ovome doprinosi srpski „domaćinski temperament“, kao i grčki „mediteranski duh“ koji se prepliću među nama kroz pravoslavnu veru. Političke akcije koje imamo biće u velikoj meri okrenute ka negovanju i unapređenju upravo tih odnosa, a koji su osnov za očuvanje prijateljstva. Nedavno smo poklonilli Beogradu mural Marinosa Ricudisa, čoveka koji je 1999. godine odbio da napadne Srbiju rekavši „Ja ne mogu da ubijam bratski pravoslavni narod!“. Tim činom je podsetio na herojsko srce još jednog grčkog velikana, Elefteriosa Venizelosa, koji je odbio zahteve zapadnih zemalja da ne primi srpsku vojsku na ostrvo Krf, već je trebalo da ih ostavi na goletima Albanije da nestanu. Zabeleženo je da je tada rekao: “Grčka je suviše mala zemlja, da bi učinila tako veliko zlo”. A znamo kakavu trijumfalnu pobedu je izvojevala srpska vojska nakon povratka sa Krfa. Zato bih napomenuo da je naš cilj da steknemo još mnogo ljudi i prijatelja, na obe strane, koji će poštovati iste moralne vrednosti, kao što je to učinio tokom Albanske golgote gospodin Venizelos i za vreme bombardovanja Srbije, kapetan Ricudis!
AKO VAS PUT ODVEDE U ATINU, OVO MORATE DA ZNATE!
Šta je po tvom mišljenju ono najlepše što Srbija ima, a Grčka nema?
Po meni su Grčka i Srbija dve polovine koje se uzajamno dopunjuju. Istinska i iskonska grčka lepota leži u tirkizno plavim morima, ostrvima i divnom narodu, koji vekovima čuva tradiciju i misao starih Helena. A sa druge strane je ponosita, srpska lepota, koja leži u planinskim vencima i idiličnim lepotama srpskog sela, koju mogu da zasene samo nadaleko poznata gostoljubivost srpskog naroda i isto tako čuvena lepota žena sa ovih prostora.
Šta misliš da bi trebalo da se “prenese” iz Grčke u Srbiju i šta ti najviše nedostaje iz otadžbine?
Najviše bih voleo kada bismo od Grka nekim čudom poprimili socijalnu svest i osećaj za zajedničku borbu za više ciljeve. Ne bih mogao da kažem da mi nešto nedostaje, zato što nam je u 21. veku sve dostupno i pristupačno, a Grčka hvala bogu blizu !
Da li si posebno vezan za neki srpski film, pozorišnu predstavu ili muzički bend?
Što se srpske umetnosti uopšte tiče, smatram da je velika šteta što naši umetnici nisu imali marketinšku podršku kao Amerikanci ili Britanci. Zamislite samo kako “Maratonci” oslikavaju živopisno duh i preduzetništvo predratnog Beograda (sličnosti sa današnjicom su slučajne J ) ili kako Flojd iz “Nacionalne klase” predstavlja početak renesanse jednog slobodnog naroda. A da ni ne počinjem temu kreativnog stvaralaštva Korni grupe, Bjelog dugmeta, Smaka ili Ekatarine Velike. Pozorište sam ostavio za kraj, zato što sam kao mladić igrao u amaterskom pozorištu i u sećanju mi je ostala uloga Džonija, u predstavi Borislava Pekića “Kako upokojiti vampira”. Sve to samo zbog jedne Pekićeve rečenice, koja me je dotakla tako jako, da sam je pretvorio u životnu vodilju : „Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti i zemlju dece svoje, a ne samo dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.“
GRČKA PESMA KOJU SVI MI MNOGO VOLIMO
Koje je tvoje omiljeno mesto u Beogradu, a da nije neki grčki restoran?
Troumim se između Avale , Kalemegdana i plovidbe po Savi. Stvarno, mislim da Beograd ima toliko raznovrsnu i bogatu ponudu, da je prosto greh izabrati samo jedno mesto. Svaka kafana je doživljaj za sebe, svaki kafić odiše kosmopolitizmom, pa čak mogu da se hvalim i zanimljivo velikom ponudom grčkih restorana!
Da li posećuješ grčke žurke u Beogradu?
Nekada ih nisam propuštao… Selili bismo se zajedno sa žurkama od “Kolasija”, preko “KP kluba”, pa sve do čuvenog broda restorana “Riga od Fere”, na Dorćolskom keju. Tamo sam davao čak i svoj kreativni doprnos u osmišljavanju muzičkog programa. Danas sam ponosan otac desetomesečnog Konstantina, tako da nam je grčka žurka u kući po ceo dan, samo što umesto latica ruža, bacamo pelene!
Koji ti je omiljeni srpski pisac?
Branislav Nušić! Vanvremenski čovek, vanserijski pisac i blago koje je ostavio Srbiji, u vidu svojih dela je jedno od najvećih koje Srbija ima. Toliko precizno je opisivao mentalitet naroda da je, uzevši u obzir vremenski razmak, svaka njegova napisana rečenica i dalje primenjiva u javnom životu Srbije.
Gde najčešće ideš na letovanje?
Što bi rekao moj kum “kod tebe nije pitanje gde ćeš na more, nego gde ćeš u Grčkoj na more“. Trudimo se da obilazimo mesta i upoznajemo nove ljude. Interesantno je da još nismo nigde otišli, a da nam nije bilo savršeno. Poznavanje jezika pomaže dosta, ali evo i jedna mala preporuka za vase čitaoce: naučite dve – tri grčke reči i obratite se Grcima na njihovom maternjem jeziku. Videćete, u punom sjaju moć naše narodne poslovice: Lepa reč i gvozdena vrata otvara!
Šta imaš da poručiš svima onima koji prate naš sajt i stranicu?
Dugo pratim sve sajtove koji se pojavljuju na ovu temu. Mogu vam reći da vaš portal odvaja samo jedna stvar, a ispostavilo se da je ona i najbitnija – ljubav sa kojom pišete o Grčkoj i o Grcima! Vaši utisci i preporuke grčkim snajama su me nasmejale kao malo šta, a i priče o “maminim sinovima” su nadmašile sva moja očekivanja, koja sam imao kada sam vaš sajt prvi put video. Tako da svim vašim čitaocima mogu da poručim: ako želite da upoznate Grčku u punom sjaju i van letnje idile i morskog zanosa, slobodno se oslonite na Grčki kutak, jer oni prenose Elladu onakvom kakva ona zaista i jeste !