Došli ste na istu plažu na kojoj ste se juče kupali. Sunce sija, temperatura je gotovo ista, nema nevremena. Ipak, more više nije isto.

Talasi su veći, voda vas pomera duž obale, a morske struje mogu biti drugačije nego prethodnog dana. Na mestu na kojem ste juče bez problema plivali sada osećate da morate mnogo više da se borite sa morem. Ponekad je promena još manje očigledna. More na prvi pogled ne izgleda naročito nemirno, ali strujanje vode se promenilo.

Ljudi koji žive pored mora takve promene često primete mnogo ranije od turista. Pogledaju odakle duva vetar, kako se lome talasi i kakva je određena plaža kada vetar dolazi iz tog pravca.

Turista koji je u Grčkoj deset dana uglavnom vidi sunce, temperaturu i plavo more. A to nije dovoljno.

Vetrovi i morske struje nisu isti u celoj Grčkoj

Često ćete od Grka čuti rečenice poput: „Sada je počeo ovaj vetar“, „U avgustu je ova strana lošija“ ili „Kad duva odande, idemo na drugu plažu“. To ne znači da svakog meseca u Grčkoj po rasporedu počinje da duva potpuno drugi vetar. Ali lokalno iskustvo ima meteorološku osnovu.

Grčka ima izuzetno razuđenu obalu, veliki broj ostrva, poluostrva, zaliva i planina koje se spuštaju gotovo do mora. Zbog toga isti vremenski sistem ne utiče isto na sve obale. Pravac vetra, reljef, položaj plaže i otvorenost prema pučini mogu napraviti ogromnu razliku između dve plaže koje nisu naročito udaljene. Zato more u Grčkoj ne treba posmatrati kao jednu celinu.

Egejsko more i meltemi

Najpoznatiji letnji vetrovi u Grčkoj svakako su etezijski vetrovi, poznatiji kao meltemi. To su pretežno severni vetrovi karakteristični za Egejsko more tokom toplog dela godine, posebno izraženi tokom leta. Naučna istraživanja opisuju ih kao jedan od dominantnih elemenata letnje cirkulacije u Egeju.

Zato na Kikladima, Dodekanezu, Eviji, u delovima Egeja, ali i na obalama kontinentalne Grčke okrenutim prema otvorenom moru, potpuno sunčan dan ne mora značiti mirno more.

Meltemi mogu danima duvati bez oblaka i kiše. Turista zbog toga lako napravi pogrešnu vezu: lepo vreme znači dobro vreme za kupanje. Ne mora da znači.

Jonsko more ima drugačiji letnji ritam

Na zapadnoj strani Grčke priča je drugačija. Jonsko more nema isti tipičan višednevni režim meltemija kao centralni Egej.

Na zapadnim obalama Grčke važnu ulogu mogu imati lokalne dnevne cirkulacije između kopna i mora, zbog kojih se pravac i jačina vetra tokom dana mogu menjati. Pored toga, na uslove utiču severni i severozapadni vetrovi, kao i položaj same obale prema otvorenom moru.

Krfski zaliv, otvorena obala Lefkade, zaklonjena strana Kefalonije i obala zapadnog Peloponeza nemaju isti položaj prema vetru i pučini. Zbog toga se razlikuju i talasi i lokalne morske struje. Upravo zato iskustvo sa jedne plaže ne možete jednostavno preneti na drugu.

Krit je posebna priča

Na Kritu još bolje možemo videti koliko geografija menja vetar. Visoke planine ostrva mogu preusmeravati i lokalno ubrzavati vazdušno strujanje. Meteorološka istraživanja pokazala su da složen reljef Krita značajno menja severno strujanje koje dolazi preko Egeja i da u pojedinim prolazima između planinskih masiva može doći do izrazitog lokalnog pojačavanja vetra.

To objašnjava nešto što ljudi koji dobro poznaju Krit odavno znaju iz iskustva. Rečenica „danas na Kritu duva“ praktično ne govori dovoljno. Na jednoj obali možete imati neprijatno more, dok druga strana ostrva u istom trenutku može biti mnogo zaklonjenija. Isto važi za mnoga grčka ostrva.

Kako vetar utiče na talase i morske struje

Većina talasa koje vidimo na obali nastaje delovanjem vetra na morsku površinu. Na veličinu i energiju talasa utiču jačina vetra, trajanje njegovog delovanja i dužina površine otvorenog mora preko koje vetar duva. Zbog toga ista brzina vetra ne proizvodi iste uslove na svakoj plaži.

Rt može zaštititi jednu uvalu, dok druga plaža može biti direktno izložena otvorenom moru. Talasi mogu dolaziti pravo prema obali ili pod uglom. Kada dolaze pod uglom, mogu stvarati strujanje vode paralelno sa obalom.

Oblik morskog dna takođe igra ogromnu ulogu. Peščani sprudovi, kanali, nagle promene dubine, stene i druge strukture utiču na to gde će se talas slomiti i kako će se voda vratiti prema moru.

Zbog svega toga jedna plaža nije ista svakog dana, a morske struje se mogu menjati zajedno sa uslovima na moru.

Povratne morske struje mogu biti teško uočljive

Velike talase ljudi uglavnom shvataju ozbiljno. Mnogo nezgodnija je opasnost koju ponekad ne možete tako lako da vidite.

Povratna morska struja jeste koncentrisano kretanje vode od obale prema otvorenom moru. Nastaje u zoni u kojoj se talasi lome, kada se voda koja je stigla prema obali određenim putem vraća nazad prema moru.

Takve morske struje mogu nastati na različitim vrstama plaža. Mogu biti povezane sa kanalima u peščanom dnu, sprudovima, stenama, rtovima i drugim strukturama, ali mogu nastajati i kao posledica samog odnosa talasa i priobalnog strujanja.

Važno je znati da povratne struje nisu problem samo Egejskog mora. Mogu se pojaviti svuda gde postoje odgovarajući talasi i konfiguracija obale, dakle i na Egeju, i na Jonskom moru, i na Kritu, i na kontinentalnim grčkim plažama.

Morske struje ne moraju da vas vuku na dno

Povratna struja ne funkcioniše onako kako ljudi često zamišljaju. Ona vas uglavnom ne „usisava“ pod vodu. Ona vas nosi od obale prema dubljem moru. Upravo zato čak i veoma dobar plivač može da dođe u problem.

Instinkt kaže da treba što jače plivati pravo prema obali. Ali ako plivate direktno protiv snažne struje, trošite ogromnu količinu energije, a možete imati osećaj da gotovo stojite u mestu. Dolaze umor i strah, a zatim panika.

Stručne službe upozoravaju da povratne struje mogu odneti od obale čak i snažne i iskusne plivače.

Šta uraditi ako vas struja odnosi od obale?

Najvažnije je da ne pokušavate panično da pobedite struju. Ako možete, ostanite na površini i sačuvajte energiju. Ne plivajte iscrpljujuće direktno protiv struje.

Preporuka je da pokušate da izađete iz zone strujanja krećući se u pravcu paralelnom sa obalom, odnosno prema delu gde se ponovo normalno lome talasi, a zatim se vratite prema kopnu.

Ako ne možete da izađete, plutajte ili održavajte telo na površini i glasom ili rukama signalizirajte da vam je potrebna pomoć.

Najmirniji deo između talasa nije uvek najbolji za ulazak

Ovo je jedna od stvari koju turisti najmanje očekuju.

Kada posmatramo plažu sa obale, instinktivno biramo deo sa manje talasa. Međutim, kod određenih povratnih struja upravo prekid u liniji talasa može biti jedan od znakova da se voda na tom mestu vraća prema otvorenom moru.

Mogući znaci su promena boje vode, kanal uzburkane ili drugačije površine, pena, morska trava ili plutajući materijal koji se kreću prema pučini, prekid u pravilnoj liniji talasa ili deo mora koji jednostavno izgleda drugačije od okoline.

Problem je što ti znaci nisu uvek očigledni. Zato nikada ne treba računati samo na sopstvenu procenu sa peškira.

„Ali juče smo se ovde normalno kupali“

To je vrlo loš razlog da danas uđete u more. Od juče je mogao da se promeni pravac vetra. Vetru se promenila jačina. Talasi sada dolaze iz drugog pravca. More je promenilo raspored peska na dnu. Morske struje koje juče nisu postojale ili nisu bile značajne danas mogu biti drugačije. Ponekad je dovoljno i nekoliko sati da se promeni stanje mora.

Zbog toga plažu treba procenjivati tog dana i u tom trenutku, ne prema prošlogodišnjem odmoru, jučerašnjem kupanju ili fotografijama sa Google Mapsa.

Šta proveriti pre odlaska na plažu u Grčkoj?

Nemojte gledati samo temperaturu i znak sunca u vremenskoj aplikaciji.

Grčka Nacionalna meteorološka služba, EMY, objavljuje posebne pomorske prognoze sa informacijama o pravcu i jačini vetra i stanju mora. Grčki centar za istraživanje mora HCMR kroz sistem POSEIDON objavljuje prognoze vremena, talasa i stanja mora za grčke vode.

Ako planirate udaljeniju ili otvorenu plažu, pogled na pomorsku prognozu može biti mnogo korisniji od obične vremenske aplikacije.

Kada stignete na plažu, pogledajte zastavu spasioca, posmatrajte more nekoliko minuta, obratite pažnju na pravac vetra i način na koji se lome talasi. Ako prvi put dolazite na neku plažu, raspitajte se i o lokalnim morskim strujama i morskom dnu.

Grčko more nije opasno, ali nije ni bazen

Cilj svega ovoga nije da se ljudi plaše mora. Grčka ima hiljade prelepih plaža na kojima se milioni ljudi svake godine bez problema kupaju. Ali more je prirodno okruženje koje se stalno menja.

Egej ima svoje letnje vetrove, Jonsko more drugačije lokalne režime, Krit planinski reljef koji može snažno uticati na vetar, a poluostrva, zalivi, rtovi i ostrva stvaraju sopstvene lokalne uslove. Talasi i morske struje menjaju se zajedno sa tim uslovima.

Zato pre nego što uđete u more zastanite na minut. Pogledajte vetar, talase i zastavu spasioca. Poslušajte upozorenja i, ako lokalac koji poznaje tu obalu kaže da danas nije dan za tu plažu, pitajte ga zašto.

Jer u Grčkoj ponekad nije pitanje da li je danas more mirno, već na kojoj strani obale je danas mirno.