Koliko puta vam je tokom letovanja palo na pamet kako bi bilo lepo imati svoju kuću negde u Grčkoj? A tek na nekom od grčkih ostrva, sa terasom okrenutom prema moru, dovoljno velikom da jutarnja kafa traje do ručka i pogledom zbog kojeg biste verovatno oprostili i račun za održavanje bazena.
Kupovina nekretnine u Grčkoj za većinu nas ostane u kategoriji ŠBB KBB, odnosno „šta bi bilo kad bi bilo“. Ali kada već maštamo, nema razloga da budemo skromni.
Recimo da smo milijarderke, želimo kuću u Grčkoj i pritom želimo da potrošimo nepristojno mnogo novca. Gde bismo trebalo da je tražimo?
Odgovor više nije tako jednostavan kao nekada. Mikonos i dalje pripada samom vrhu luksuznog tržišta, ali su mu se Paros i Antiparos ozbiljno približili. Atinska rivijera ima neke od najskupljih prosečnih cena stambenih nekretnina u zemlji, dok se luksuzne vile na Halkidikiju na najboljim lokacijama prodaju po cenama koje mogu da iznenade čak i one koji dobro poznaju grčko tržište.
Prema najnovijim podacima Banke Grčke, cene stanova u zemlji nastavile su da rastu, uz godišnji rast od 5,7 odsto. Rast je zabeležen u Atini, Solunu i ostatku zemlje, mada nešto sporijim tempom nego prethodnih godina.
Važno je, međutim, razlikovati prosečnu cenu stambene nekretnine od luksuznog tržišta. Kod vile na pravoj lokaciji kvadrati su samo deo računa. Pogled na more, veličina parcele, direktan pristup obali, privatnost, arhitektura, mogućnost nove gradnje i, naravno, samo ime destinacije mogu povećati cenu nekoliko puta.
Kada se govori o najskupljim nekretninama na grčkim ostrvima, Mikonos je i dalje prvo ime koje se nameće.
Prema aktuelnim podacima Engel & Völkers, prosečne cene na Mikonosu kreću se oko 8.000 do 9.000 evra po kvadratnom metru, dok luksuzne vile na najboljim lokacijama mogu dostići oko 14.000 evra po kvadratu.
Kod takvih nekretnina više se, naravno, ne plaća samo kuća. Plaća se velika parcela na ostrvu na kojem je kvalitetnog zemljišta sve manje, nesmetan pogled na Egejsko more, privatnost, bazen, arhitektura i blizina najpoznatijih plaža, restorana i Hore.
Mikonos je decenijama jedna od najpoznatijih luksuznih destinacija na Mediteranu, pa nekretnina na pravoj lokaciji ima i vrednost statusnog simbola. Na tržištu se pojavljuju vile čija se cena meri desetinama miliona evra, ali kod ovakvih privatnih transakcija nije uvek javno poznata konačna prodajna cena. Zbog toga tvrdnje o „najskuplje prodatoj kući u Grčkoj“ treba uzimati sa rezervom ako nema javno potvrđenih podataka.
Dakle, ako smo postale milijarderke i baš želimo da to niko slučajno ne previdi, Mikonos je prilično siguran izbor.
Paros je poslednjih godina napravio možda i najveći skok među luksuznim tržištima grčkih ostrva.
Prema podacima Engel & Völkers, prosečne tražene cene nekretnina na Parosu kreću se približno između 4.950 i 5.450 evra po kvadratnom metru, dok vrhunske kuće uz more mogu dostići oko 12.000 evra po kvadratu.
U premium segmentu rast je posebno izražen. Cene najboljih nekretnina na Parosu porasle su približno 20 odsto tokom poslednjih pet godina, a prodaje vrednije od četiri miliona evra, nekada retke, postaju sve uobičajenije.
Zanimljivo je i ko kupuje. Paros sve češće privlači ljude koji sebi bez problema mogu da priušte Mikonos, ali ne žele njegov intenzivan noćni život i atmosferu u kojoj je luksuz deo predstave. Traže velike parcele, kvalitetnu arhitekturu, privatnost i pogled na more, ali istovremeno žele ostrvo koje i dalje ima lokalni život van turističke sezone.
Zbog toga se uz Paros sve češće vezuje izraz „tihi luksuz“. Ako želite malo bolje da upoznate ostrvo pre nego što potrošite svojih zamišljenih nekoliko miliona, pročitajte i naš vodič kroz Paros, mermerno ostrvo Kiklada.
Kupovina nekretnine u Grčkoj na Santoriniju funkcioniše drugačije nego na Mikonosu ili Parosu.
Ovde najskuplja kuća ne mora biti najveća. Vrednost nekretnine često određuje nešto što se ne može naknadno izgraditi ili kupiti: pogled na kalderu.
Na luksuznom tržištu Santorinija cene trenutno mogu dostići oko 8.000 evra po kvadratnom metru. Posebno su cenjene nekretnine u Oiji, Imerovigliju i na drugim lokacijama sa otvorenim pogledom prema kalderi.
Santorini ima ograničen prostor za razvoj, vrlo specifičan teren i posebna pravila gradnje i zaštite tradicionalnog izgleda naselja. Zbog toga stara kuća ukopana u vulkanski teren, obnovljena i pretvorena u luksuznu rezidenciju, može imati manju površinu od vile na nekom drugom ostrvu, a ipak postići ogromnu cenu.
Drugim rečima, ne plaćate samo zidove, bazen i kvadrate. Dobar deo računa odlazi na ono što vidite kada otvorite prozor.
A ako vas zanima zašto Santorini toliko privlači ljude iz celog sveta, pogledajte i naših 10 atrakcija Santorinija.
Spisak luksuznih grčkih destinacija ne završava se na tri najpoznatija kikladska ostrva.
Na Antiparosu vrhunske kuće dostižu oko 10.200 evra po kvadratnom metru, što ga svrstava među najskuplja ostrvska tržišta u zemlji. Paros i Antiparos poslednjih godina privlače ogromno interesovanje međunarodnih kupaca, ali je ponuda najboljih nekretnina ograničena.
Hidra ima sasvim drugačiju logiku. Ostrvo je poznato po sačuvanoj tradicionalnoj arhitekturi, veoma ograničenom automobilskom saobraćaju i strogim pravilima gradnje. Luksuzne nekretnine mogu dostići oko 7.500 evra po kvadratu, dok na Spetsesu najskuplji segment ide do približno 6.500 evra.
Kod ovakvih mesta deo vrednosti krije se upravo u ograničenoj ponudi. Istorijsku kuću na dobroj lokaciji ne možete jednostavno izgraditi kada vam zatreba, pa retkost nekretnine postaje deo njene cene.
Ako imate nekoliko miliona evra, a ne želite da zavisite od trajekta ili aviona, postoji još jedna veoma poznata adresa.
Porto Heli se nalazi na Peloponezu, ali po karakteru luksuznog tržišta mnogo više liči na najskuplje ostrvske destinacije nego na prosečno primorsko mesto na kopnu.
Najbolje nekretnine mogu dostići oko 6.000 evra po kvadratnom metru, posebno kada govorimo o velikim parcelama uz more, luksuznim vilama i lokacijama koje pružaju visok nivo privatnosti.
Porto Heli je već decenijama popularan među imućnim grčkim porodicama i međunarodnim kupcima, a Spetses se nalazi odmah preko puta. Velike parcele, marine, relativno laka veza sa Atinom i mogućnost da imate vilu uz more bez ostrvske logistike čine ga potpuno drugačijom vrstom luksuza.
Mnogo manje „gledajte me“, a mnogo više „molim vas, ostavite me na miru pored bazena“.
Za neke od najskupljih kvadrata u zemlji uopšte ne morate da napustite Atinu.
Prema najnovijim podacima Spitogatosa, južna predgrađa Atine spadaju među najskuplje oblasti za kupovinu stambene nekretnine u Grčkoj. Prosečna tražena cena u Vuljagmeniju iznosila je oko 7.333 evra po kvadratnom metru, u Vuli oko 6.250 evra, a u Eliniku oko 5.568 evra.
To su prosečne tražene cene svih stambenih nekretnina na tim područjima. Kod luksuzne novogradnje na najboljim lokacijama uz more cifre mogu biti znatno više.
Glifada takođe ostaje jedna od najpoželjnijih zona južne Atine. Marina, plaže, restorani, prodavnice i činjenica da se nalazite u velikom gradu čine je posebno zanimljivom stranim kupcima koji žele život uz more, ali ne žele ostrvo.
Veliki projekat Ellinikon dodatno menja čitavu Atinsku rivijeru. Na prostoru nekadašnjeg aerodroma nastaje nova urbana zona sa luksuznim rezidencijama, marinom, hotelima, parkom i komercijalnim sadržajima, pa razvoj tog područja utiče i na tržište okolnih naselja.
Kolonaki, Kifisija, Ekali i druga tradicionalno prestižna naselja i dalje ostaju među poželjnim adresama imućnijih kupaca, ali su po karakteru potpuno drugačija od obalnog luksuza Vuljagmenija, Vule i Glifade.
Kod Soluna se kao elitni deo grada tradicionalno prvo pominje Panorama, i to nije bez razloga. Velike kuće, vile, mirnije okruženje i pogled prema gradu godinama je čine jednom od prestižnijih rezidencijalnih zona.
Međutim, prema podacima Spitogatosa, Kalamaria trenutno ima najvišu prosečnu traženu cenu stambenih nekretnina u širem Solunu, oko 3.142 evra po kvadratnom metru. Centar Soluna je na približno 3.000 evra, a Pilaja oko 2.989 evra po kvadratu.
Kalamaria, a naročito njeni delovi bliži moru, privlači kupce koji žele kombinaciju grada i obale. Panorama, s druge strane, ostaje posebno zanimljiva kupcima velikih kuća i vila.
Tržište Soluna raste brže nego atinsko. Banka Grčke je u poslednjim zvaničnim podacima zabeležila godišnji rast cena stanova od 6,4 odsto u Solunu, naspram 5,2 odsto u Atini.
Ako već krenete da gledate nekretnine na severu, možete usput da isplanirate i obilazak grada uz naš vodič kroz najpoznatije atrakcije Soluna.
Pošto veliki broj naših čitalaca najbolje poznaje upravo Halkidiki, možda je ovo i najzanimljiviji deo priče.
Prosečna nekretnina na Halkidikiju naravno nije u cenovnom rangu Mikonosa ili Vuljagmenija. Međutim, kada dođemo do luksuznih kuća na najboljim lokacijama uz more, situacija se potpuno menja.
Najnoviji izveštaji o tržištu luksuznih kuća za odmor pokazuju da vrhunske nekretnine u najtraženijim grčkim destinacijama mogu dostići 14.000 evra po kvadratnom metru, a Halkidiki pripada oblastima sa izuzetno snažnim interesovanjem domaćih i međunarodnih kupaca.
Kod Halkidikija je posebno zanimljiva ogromna razlika između mikrolokacija. Apartman nekoliko ulica od mora, starija kuća u selu i moderna vila na velikoj parceli u prvom redu do plaže zapravo pripadaju potpuno različitim tržištima, iako se mogu nalaziti na samo nekoliko kilometara udaljenosti.
Kasandra privlači veliki broj stranih kupaca zbog razvijene infrastrukture, blizine Soluna i veoma aktivne turističke sezone, dok Sitonija privlači i one kojima su važniji privatnost, priroda i velike parcele.
Ako vas osim naše milijarderske matematike zanima i nešto realnije, možete pogledati nekretnine koje su trenutno u ponudi u Grčkoj.
Kod luksuznih nekretnina lokacija je i dalje presudna, ali „blizu mora“ nije dovoljno precizan opis.
Veliku razliku pravi to da li nekretnina ima potpuno otvoren pogled, nalazi li se direktno na obali ili nekoliko redova iza nje, postoji li privatni prilaz vodi, koliko je velika parcela i može li se pogled jednog dana zakloniti novom gradnjom.
Na ostrvima dodatnu vrednost mogu imati privatnost i dobra povezanost sa lukom ili aerodromom. Na Atinskoj rivijeri važni su blizina marine, nove gradnje i kvalitet susedstva, dok kod Halkidikija direktan pristup plaži i velika parcela mogu potpuno promeniti cenovnu kategoriju nekretnine.
Zato dve kuće iste površine u istom mestu mogu imati potpuno različitu cenu.
Kod luksuznog tržišta kvadratni metar jeste koristan podatak, ali nikako nije cela priča.
Ako naše ŠBB KBB maštanje jednog dana postane stvarna kupovina, dolazimo do manje zabavnog dela priče.
Cena nekretnine nije konačan iznos koji će kupac platiti. Za kupovinu nekretnine u Grčkoj potreban je grčki poreski broj, odnosno AFM, a pre zaključivanja kupoprodajnog ugovora plaća se porez na prenos.
Prema zvaničnim informacijama grčke poreske uprave AADE, osnovna stopa poreza na prenos nekretnine iznosi 3 odsto oporezive vrednosti.
Pored poreza treba računati na notarske troškove, upis prava svojine, pravnu i tehničku proveru, a u zavisnosti od kupovine i proviziju agencije.
Kod kuća, vila i zemljišta posebno je važna tehnička kontrola. Treba proveriti građevinske dozvole, eventualne nelegalno dograđene delove, granice parcele, legalan pristupni put i mogućnost buduće gradnje ili rekonstrukcije.
Na ostrvima, u tradicionalnim naseljima i zaštićenim zonama mogu postojati i dodatna ograničenja gradnje.
Pogled na more jeste lep. Uredni papiri su ipak lepši.
Kupovina nekretnine i Golden Visa nisu isto.
Državljanin zemlje koja nije članica Evropske unije može kupiti nekretninu u Grčkoj bez obaveze da ulazi u Golden Visa program. Golden Visa je posebna vrsta boravišne dozvole za investitore i ima zasebne uslove.
Prema informacijama Enterprise Greece, u Atici, Solunu, na Mikonosu i Santoriniju, kao i na grčkim ostrvima sa više od 3.100 stanovnika, minimalna vrednost standardne investicije u nekretninu iznosi 800.000 evra. U ostalim oblastima osnovni prag je 400.000 evra.
Postoje i posebne kategorije od 250.000 evra, koje se odnose na određene prenamene poslovnih prostora u stambene i obnovu zaštićenih objekata. Kod standardnih kategorija od 400.000 i 800.000 evra postoje dodatni uslovi, uključujući minimalnu površinu nekretnine od 120 kvadratnih metara, dok nekretnine stečene kroz novi režim ne mogu da se koriste za kratkoročno turističko izdavanje.
Zato oznaku „pogodno za Golden Visa“ u oglasu ne treba automatski prihvatiti kao potvrdu da konkretna nekretnina ispunjava sve uslove programa.
Ako gledamo sam vrh luksuznog tržišta, Mikonos i dalje ostaje jedno od najskupljih i najprepoznatljivijih mesta u zemlji. Ali više nije usamljen na vrhu.
Paros i Antiparos poslednjih godina ozbiljno su mu se približili. Santorini ima sopstveno tržište na kojem pogled na kalderu može dramatično promeniti vrednost nekretnine. Atinska rivijera pokazuje da za luksuz uz grčko more nije potrebno živeti na ostrvu, dok Halkidiki ima vile na najboljim lokacijama koje cenom mogu da stanu uz rame mnogo poznatijim luksuznim destinacijama.
A kada bismo zaista imale nekoliko miliona evra za kupovinu nekretnine u Grčkoj, verovatno bismo vrlo brzo prestale da pitamo gde je najskuplje.
Počele bismo da pitamo gde zapravo želimo da se budimo svakog jutra.
Ako želimo da svi odmah znaju da smo stigle, Mikonos. Ako želimo luksuz sa nešto manje buke, Paros ili Antiparos. Ako želimo pogled koji je gotovo nemoguće ponoviti, Santorini. Ako želimo more, ali nikako ne želimo da se odreknemo Atine, Vuljagmeni.
A možda bismo na kraju završile u nekom malom mestu u kojem nas posle nekoliko dana vlasnik taverne već pita zašto kasnimo na večeru.
Jer nekretnina može biti odlična investicija.
Ali ako je kupujete za sebe, ipak bi trebalo da bude mesto na kojem zaista želite da budete.
