Deca koja veselo pevaju, ukrašeni domovi i ulice, strašna sujeverja i bogata trpeza su samo delić onoga što čini najlepši hrišćanski praznik u zemlji masline..

Nešto će vam biti poznato (jer i mi iste sami praktikujemo u nekim delovima naše lepe Srbije), neki neće, ali svakako će vam dati ideju kako svoj Božić da „okitite“ nekim grčkim običajem ili pak da ga upoređujete sa našim.

Zanimljivo je, uostalom kao i svuda na brdovitom Balkanu, da se proslava Božića ponekad razlikuje od dela do dela Grčke, tj. neki običaji imaju tzv. različite varijacije u zavisnosti od toga čije su kulture vekovima uticale na neko područje.

Pre nego što vam spomenemo neke od starijih i novijih običaja najjužnije balkanske zemlje, rećićemo vam da Grci rado i ponosno prenose svoje običaje s kolena na koleno i da se praktikuju svuda – bilo gradsko ili seosko područje. Jednostavno, prosečan Grk će se svega odreći, ali svojih običaja skoro nikada. Naravno, pod uticajem raznih kultura i globalizacije oni se pomalo menjaju…

božićni

Hristopsomo – Božićni kolač

Hristopsomo u bukvalnom prevodu znači Hristov hleb, a u njegovu prirpemu se uključuje ritual koji se smatra gotovo svetim. Nekada su ga tradicionalne domaćice pravile s krajnjim poštovanjem, ponekad čak i tokom molitve.

Strpljivo su mesile testo koristeći posebnu vrstu kvasca koji je u nekim receptima kao sastojak imao sušeni bosiljak. U nekim delovima zemlje dodadavali su i ružinu vodu, susam, med, cimet i karanfilić.

Baš kao i kod nas kada se mesi slavska pogača, mnoge domaćice komad testa stave po strani ne bi li napravile krst na sredini „hleba“, koji se zatim ukrašava dodatnim elementima poput cveća itd.

Jede se za Badnje veče.

Božićni čamac umesto jelke

Iako je u domaćinstvima širom zemlje zamenjen božićnim drvetom, Grci nisu zaboravili tradiciju božićnih čamaca koja vuče korene iz davnina. Čamac je simbol za božićno-novogodišnji period ne samo zato što je Grčka pomorska zemlja, već zato što predstavlja putovanje u novom pravcu blagosloveno Hristovim rođenjem.

Pre pedeset godina gotovo svako domaćinstvo u Grčkoj imalo je božićni čamac. Danas je to ređe, mada se i dalje može videti, naročito na ostrvima.  

Više o ovom običaju pronaćićete OVDE.

božićni

Božićni plamen

Običaj ukrašavanja jelke predstavljen je Grcima tokom vladavine kralja Otona 1833. godine kada je drvo u Kraljevskoj palati ukrašeno za pučanstvo kojem se treba diviti. Međutim, tek posle Drugog svetskog rata Grci su počeli da oponašaju ovaj običaj na široko rasprostranjenom nivou.

Tradicionalni prethodnik drveta bio je „Hristova grana“, često vrlo deblja – obično od kruške, divlje trešnje, bora ili masline.

Palilo bi se na Badnje veče baš kao i naš badnjak. Cilj je bio da se pusti da gori do Bogojavljenja (6. Januara po kalendaru Grčke Pravoslavne Crkve).

Dva su razloga bila za ovaj običaj: jedan je bio da je simbol pružanja topline i svetlosti bebi Hristu i njegovoj majci Devici Mariji u hladnoj, mračnoj pećini u kojoj je rođen, dok je drugo je bilo da će vatra držati nestašne, opake karakondžule izvan kuće.

Nakon što bi se ta grana pretvorila u pepeo, žena iz kuće bi pepeo sakupila i rasula po okućnici ili na poljuprivrednom zemljištu domaćinstva  kako bi zaštitila porodicu i svoj dom od zla.

Nestašne karakondžule

Visoka, ružna i ugljeno crna, dlakava, sa kozjim nogama i crvenim očima, ova demonska stvorenja plašila su sujeverne Grke još od paganskih vremena.

Ova mitološka bića žive u središtu zemlje,  a na provršinu su izlazili na Badnje veče kako bi plašili  ljude do Bogojavljenja. Sujeverje kaže da karakondžule kradu, rasipaju i prljaju stvari oko kuće i izazivaju sve druge vrste nestašluka.

U osnovi, ako nešto pođe po zlu na 12 dana Božića, možete ih pouzdano kriviti

Gozba nekada – skoro pa kao naša

božićni

Svinjsko meso je istaknuti sastojak grčke božićne gozbe, jer se tradicionalno u nedeljama koje su prethodile prazniku odvijalo klanje svinja ili „hirosfagija“. Međutim, danas mnogi Grci na trpezi pored jagnjetine imaju i ćurke.

Ćuretina sa nadevom zapadna je kulinarska božićna tradicija koju su Grci sproveli u najviše poslednjih 40-50 godina.

Kako kaže Greek City Times, tradicionalna božićna jela obuhvatala su dolme od kupusa napravljene sa sosom od pirinča, mlevenog mesa i jaja-limuna (avgolemono) još od vizantijskog doba (da ne kažemo sarme), pite od mesa i povrća, kao i svinjetinu koja se pekla na vatri sa prazilukom ili se služila kao pihtije (sporo kuvana sa puno limuna). U suštini nema neke velike razlike od sadašnje srpske trpeze. Međutim, uticaj zapadne kulture je učinio svoje…