Iako sam odavno zavolela Atinu i Grčku, nisam očekivala da ću jednog dana živeti, a još manje da ću postati mama baš ovde, u Atini.
Kada sam saznala da sam trudna, još uvek sam živela u Beogradu i veći deo trudnoće sam provela tamo, tako da sam pred kraj došla u Atinu, ali sam bila veoma zadovoljna jer sam po preporuci našla našu doktorku koja radi ovde i porađa.
Tu sam se opustila, jer sam uvek zamišljala kako je to strašno poroditi se u stranoj zemlji na stranom jeziku. Pritom bih napomenula da ja govorim grčki, ali me je i dalje ta ideja plašila. Bila sam sedmi mesec i bavila sam se traženjem stana u koji ćemo se preseliti, preseljenjem, traženjem nekog kursa za pripremu za porođaj…i onda negde sredinom osmog meseca, Dunja (moja ćerka) je odlučila da se rodi ranije.
KOLIKO KOŠTA POROĐAJ U GRČKOJ
Naravno, kada sve isplaniraš, sudbina ili neka viša sila reši da ne bude baš tako. Moja doktorka je baš u tom trenutku bila na godišnjem odmoru van Atine, jer nije očekivala da ću se ranije poroditi, ali me je uputila gde da idem i kome da se javim. Kako sam bila mnogo uplašena zbog svega, babica i doktor, koji su naravno bili Grci, bili su još prijatniji i ljubazniji.
Da stvar bude još dramatičnija, kako dolikuje Grčkoj drami, sve se to dešavalo prvih dana jula 2015. kada je Grčka bankrotirala i pošto su svima bila blokirana sredstva u bankama. Mogli smo da podignemo po šezdeset evra dnevno, a trebalo je da platimo privatnu bolnicu i doktora posebno. Zabrinute medicinske sestre za sudbinu Grčke, a ja za sudbinu moje Dunje.
Negde pred ponoć, odlučiše da me odvedu u operacionu salu jer je carski rez bio bezbednije rešenje, a tamo skoro pa žurka. Kako je već noćna smena počela, pustili su radio i osim toga što je njima bilo zabavno, uspeli su i mene da opuste malo. U trenutku kada se Dunja rodila, tačno u ponoć, na radiju je išla aktuelna evrovizijska pesma “…We are the heros of our times…” mislila sam da sanjam, malo zbog anestezije, malo zbog nadrealne scene u kojoj sam se našla. Ali, rodila se još jedna heroina i to uz pesmu i veselje.
Na svu sreću, sve je dobro prošlo i smestili su me u “moju” trokrevetnu sobu i tada počinje trodnevna ekskurzija. Prvu noć sam provela sama, a ujutru su mi se pridružile dve cimerke, i njihove grčke porodice. S obzirom da je muževima dozvoljeno da borave po ceo dan u porodilištu, a dva puta dnevno po dva sata su trajale posete i za ostale, mojim cimerkama je bukvalno cela uža familija dolazila u posetu svaki dan. Pod uža mislim i na tetke, braću i sestre od tetke itd. Iako je hrana bila odlična, donosili su naravno mnogo hrane, slatkiša i nije bilo šanse da se zahvalim i odbijem posluženje. I mene su prihvatili kao rod najrođeniji, sve smo saznali jedni o drugima, hteli ne hteli, nije bilo druge opcije.
EVO KOLIKE SU CENE OBROKA I NAMIRNICA U GRČKOJ
Pošto sam i ja imala posete, uglavnom od strane mojih prijatelja i drugarica Srpkinja koje su mahom visoke i plave, desio se i mini incident u našoj maloj komuni. Prilikom posete mojih drugarica, muški članovi rodbine su bili prilično fascinirani njihovim izgledom što se nimalo nije dopalo njihovim ženama , koje su dalje zabranile posete uz ozbiljne prekore. Sva sreća pa se “ekskurzija” brzo završila tako da nije bilo sličnih situacija.
I konačno, iako se sve desilo mimo plana i termina što je dovelo i do brige i straha, moram priznati da će na kraju moj porođaj i boravak u bolnici biti nešto što ću uvek pamtiti i što će me terati na smeh i još jedna stvar više koja me zbližila sa Grcima i Grčkom.