PRODAVNICA KAO UČIONICA: SRPSKI ZA STRANCE

by Ivana
0 Komentar

Srpski za strance, ili srpski za početnike, ili srpski za dijasporu, nazovite kako hoćete. Kako da naučim dete neke nove reči-često sebi postavljam ovo pitanje, jer osim mene ovde u Grčkoj ni sa kim drugim ne govori srpski. Čini se kao nemoguća misija, ali deca toliko upijaju stvari svakog dana, da se ponekad začudim kako pored svih stvari koje uči u školi i dva jezika, još uvek ima želju da nauči nešto novo i na trećem, maminom jeziku

Ipak, istina je da je prilika da nauči neku novu reč malo. Život u Grčkoj je realnost, nekada mi se čini da srpski za strance nije lak, to često kaže i moj muž. Ono što vidim je pa se naš razgovor svakog dana svodi na slične stvari: kako je bilo u školi, šta je novo naučila, s kim se družila, šta su radili na odmoru.

I tako dok smo jedno veče šetale, povela se priča o tome šta ćemo da kupimo njenoj drugarici za rodjendan. Pokušavala je da mi objasni da želi da joj kupi nešto kao konac, od koga može da pravi narukvice. Nisam ni slutila da to može da bude odlična prilika da ispričam nešto novo, što skoro nikad nismo pominjale, a može da bude izuzetno zanimljivo.

DVE NOVE REČI JEDNIM UDARCEM – SRPSKI ZA STRANCE

„Nešto kao ono što smo nedavno kupile nas dve, kao tanak lastiš, što se rasteže“, pokušala sam da malo olakšam pretragu.

„Ne, mama, treba mi nešto drugo“ – odgovorila je gledajući levo-desno u rafove da joj slučajno nešto ne promakne.

Možda vam se dopadne

Pokušavale smo da pronađemo na kom to skrivenom mestu drže te konce koje je toliko želela. Nije da me život u Grčkoj nije naučio nekim strarima, ali ni ja ne znam baš sve. Kao što sam ja strankinja ovde tako razumem da je srpski za strance ili one koji se nisu rodili u Srbiji može da bude težak. I dok smo tako tumarale ogromnom prodavnicom gde obično uvek nađemo ono što želi, čujem njen radostan glas.

„To je, mama, ovo je to što hoću.“

„Vunica?“­ – odgovaram malo iznenađeno.

Čudno me je pogledala i pitala: „Šta je to vunica?“

„Ovo što si mi upravo pokazala!“ Slatko sam se nasmejala i nastavila. „Od toga se pletu džemperi i šalovi, a i u crtanim filmovima obično prikazuju ovo veliko klupko, vunicu koja je uvijena u jednu kao lopticu, kao omiljenu macinu igračku.“

I eto, za čas se potraga u prodavnici pretvorila u čas jezika (a boga mi i domaćinstva). Dve muve jednim udarcem – naučila je dve nove srpske reči! Srpski za strance po nekad nije bauk.

ZABAVA NAŠIM MAMAMA I BAKAMA

„Znaš, nastavila sam, naše mame i bake nisu imale mobilne telefone i televizore, nego su kao mlade svoje slobodno vreme provodile tako što su plele džempere od vunice, vezle goblene ili heklale stolnjake.“

Sada joj je priča postala još zanimljivija!

„Ja bih baš volela da naučim da pletem. Kako se to radi?“

„Pa postoje dve velike igde kojima se provlaci vunica i tako prave razne stvari“, počela sam da objašnjavam.

Širom je otvorila oči!

„A baka, jer ona zna da plete?“

„Moraćemo da je pitamo. Mada, koliko se sećam, baka je više volela da veze goblene i hekla stolnjake.“

„Hekla, šta, veze, šta?“

KAD TE ŽIVOT U GRČKOJ NATERA DA UČIŠ

Odavno se nisam tako lepo smejala. Život u Grčkoj je ipak uzeo maha: ne mogu da je naučim sve što bih želela, a retke su prilike kada baš „ubodem“ neku temu koja je interesantna. Srpski za strance ponekad bude teška zabava, Bilo mi je simpatično što postavlja sva ta pitanja, i što imam prilike da joj objasnim kako su nekada stvari funkcionisale. I naravno objasnim poneku reč, onako opisno, jer znam iz iskustva da srpski za strance zna da izazove puno glavobolja.

„Znaš, većinu stvari za kuću naše mame i bake su pravile same. Recimo, kada su želele da nečim ukrase sto, same su pravile stolnjake tako što su ga isheklale. Slično je i sa goblenima, oni su ti bili nešto kao slike na zidu ili opet neka vrsta ukrasa za kuću.“

Pun pogodak! Toliko se zainteresovala da do kuće nije prestajala da me pita kako se hekla i kakve je sve to slike baka izvezla. Jedva je dočekala da stignemo i odmah uzela telefon.

„E, čao bako! Znaš, sad kad budeš dolazila, molim te spakuj igle, da vezemo goblene i heklamo stolnjake. Mama kaže da ne umeš baš da pleteš, ali ovo drugo znaš, jer tako? Nemoj ovog puta da nosiš one moje omiljene slatkiše, napravi mesta za igde i konac i vunice. Važi bako?“

Čula sam bakin osmeh s druge strane žice…Naredne nedelje biće itekako zanimljive.

You may also like

Ostavi komentar

2 × 1 =

* Korišćenjem ovog obrasca saglasni ste sa čuvanjem i rukovanjem vašim podacima na ovoj veb stranici

Ova veb lokacija koristi kolačiće da poboljša vaše iskustvo. Pretpostavljamo da se slažete sa ovim, ali možete da odustanete ako želite Prihvati

Politika privatnosti i kolačići