Prvi maj U Grčkoj. Za nas koji smo tamo daleko ne može da bar malo ne tuče nostalgija, osim ako nismo spakovali kofere i rešili da krenemo put Srbije. Tu se susrećemo sa 2 problema: za avion treba da iskeširamo kao da ćemo da putujemo do neke dalje svetske prestonice, a imamo i opciju autobus da se klackamo, oko 18 sati autobusom… A željne smo samo toga da osetimo miris srpskog roštilja dok ga jedemo zajedno sa drugarima iz detinjstva…
Sada će većina vas da se pita kako može da ih tuče nostalgija, kada se kod njih već uveliko kupa u lepoj slanoj vodi, plaže su idelane jer nema još velikog broja turista… Verovali ili ne, može, i to ovoga puta “tuče” za mirisom – mirisom srpskog roštilja.
Prvi maj Grčka – kako se slavi
Sigurno ste se zapitali nekada kao izgleda praznik rada u Grčkoj? Kakvi su običaji? Da li ga braća Grci proslavljaju kao mi? Eto, rešili smo da vam otkrijemo…
Slavljenje ovog praznika u zemlji Elade potiče još od drevnih vremena. Slavilo se u čast boginje Demetre i boga Dionisa. Smatrao se kao bitan dan, jer je tada zimi definitivno kraj, a letu se vrata otvaraju. Zemlja je plodnija i puna je raznog bilja. Smatra se da je iz Antičke Grčke ovaj običaj našao put do Vizantije, a od tamo do čitave Evrope.
Ne, nije u prvom planu roštilj kao kod nas, već pletenje venčića od cveća. Pripadnice lepšeg pola će ovaj dan provesti u prirodi tragajući za najlepšim poljskim cveće, neke će “zabušavati” pa će isto ubrati i u svojoj bašti, dok će treće kupiti gotov proizvod.
One koje su brale cveće će posle od istog plesti venčiće i sa ponosom će ga okačiti na ulazna vrata svoga doma. I stojaće tu do 23. juna, a potom će ga zapaliti.
GRCI – SVI SE MEŠAJU U SVE
Prvi maj – običaji širom Grčke
Različiti delovi Grčke imaju i različite običaje na danšnji dan. Naime, mesta koja naseljavaju Grci iz Male Azije stavlaju na venčiće cveća i beli luk jer samtraju da će im to doneti sreću, trn za neprijatelje i stabljiku pšenice da im bude rodna godina.
Dok u drugim delovima Grčke dan pre 1. maja, kada sunce zađe pali se vatra i žene plešu oko vatre uz tradicionalne pesme vezane za ovaj praznik, dok se mališani prskaju vodom i igraju se oko vatre ne bi li tako pojačali svoj imunitet i zatvorili vrata zimi. Pri kraju slavlja svako će zapaliti jednu granu koju će poneti sa sobom u kuću ne bi li istarao zle duhove iz nje.
Paljenje vatre i druženje oko iste, postoji i u Srbiji u mnogim mestima, pa oni Srbi koji žive u delovima Grčke gde se ovaj običaj praktikuje se više osećaju kao kod kuće.
U Epiru deca idu napolje sa posuđem i lupaju jedno od drugo, nešto slično kao kod nas crnih devedesetih za vreme svakog dnevnika, ne bi li zmije pobegle što dalje od kuće.
A u nekim mestima, kao što je Volos i opet Epir, Vaskrsnuće majskog deteta. Naime, dete tinejdžer se pretvara da je mrtav na nekoj livadi, odnostno predstavlja boga Dionisa. Devojke iz mesta pevaju tužnu pesmu, ko na sahranama i pevaju o želji da dečak vaskrsne.
Zanimljiov je da je ovo jedan od retkih praznika u Grčkoj koji nema nikakve veze sa crkvom i sve je vezano za antička vremena. Inače, pošto je u rimsko doba maj smatran mesecom mrtvih, u ovom periodu se retko ko venčava u zemlji masline.
Antička Grčka i venčići
Inače, običaj pletenja venčića potiče takođe iz Stare Grčke. Bio je vezan za proslavu koja se zvala Targelia i trajala je dva dana, u čast rođenja Apolona i Artemide. Ovaj običaj se nije slavio u celoj Eladi, već na teritoriji Atike. Tada su se grančice drveća sa zelenim lišćem plele u venčiće, a na njih se stavljalo smokve, hleb, vina ulje i med u malim ćupovima – to je predstavljalo život, zdravlje, dobru sreću i plodnu godinu.
ZAŠTO ĆETE U GRČKOJ ZAMRZETI LIMUN
Prvi maj u Grčkoj i roštilj tamo daleko
Prvi maj u Grčkoj nije kao kod nas pod obavezno na današnji dan staviti meso na roštilj. Neki mlađi se okupe u nečijem dvorištu, čisto jer je neradan dan, i roštiljaju. Nama, Srbima, u Grčkoj ovo i više nego prija jer nas podseća na rodni kraj. Međutim, ipak fali nešto iz rodne grude, a to je miris našeg roštilja.
Znamo da ćete reći – meso ko meso, ali nije stvar u mesu, već u pripremi. Naime, Grci neće sitno iseckati luk i pomešati sa mesom kao i mi, već će na svakom parčetu staviti pored soli i bibera malo origana ili majčine dušice, a na karaju će to meso, u devedeset posto slučajeva, preliti limunovim sokom. Jednostavno, grčka kuhinja ne može bez limuna, pa čak ni kada je roštilj u pitanju.
Nemojte misliti da je to ružno, jer nije. Samo mi koji smo navikli na drugi ukus, ponekada se zaželimo svog načina spremanja roštilja. Pošto nas Prvi maj u Grčkoj podseti na naše najmilije, a ovde sto u manjini, onda to i samo ostane pusta želja…
Još nešto
Naravno, pošto je Prvi maj u Grčkoj svi će vam poželeti Kalo mina, u prevodu dobar predstojeći mesec, a druge čudne grčke pozdrave možete pročitati OVDE.
1 Komentar
I obavezan prvomajski vasar u Nea Filadelfeia – i! 🙂