Ako ste ikada jeli u grčkoj taverni, sigurno ste primetili da limun stiže uz gotovo sve. Naručite roštilj, dobijete limun. Poručite ribu, opet limun. Čak ni krompir nije pošteđen, a ni supe nisu izuzetak!
Zahvaljujući mediteranskoj klimi, stabla limuna u Grčkoj rastu po dvorištima, baštama, pa čak i pored ulica. Za nas, koji smo navikli da ovo voće uglavnom kupujemo u prodavnici, prizor stabla prepunog žutih plodova uvek je lep. Međutim, još je zanimljivije koliko je limun zastupljen u grčkoj kuhinji.
Dok ga u Srbiji najčešće koristimo za čaj, kolače, ribu ili osvežavajuću limunadu, Grci ga stavljaju u jela u kojima ga mi nikada ne bismo očekivali. I upravo zbog tih neobičnih kombinacija možete doći u situaciju da vam limuna bude preko glave!
Zamislite da ste pozvani na ručak kod grčkih prijatelja. Iz kuhinje se širi miris krompira iz rerne, a kada ga konačno probate, iznenadi vas njegov kiselkast ukus. Nije domaćica pogrešila sa začinima. Naprotiv, upravo tako je želela da ga pripremi!
Grčki krompir sa limunom, poznat kao patates lemonates (πατάτες λεμονάτες), jedno je od omiljenih jela i priloga u grčkim domaćinstvima. Priprema se sa maslinovim uljem, limunovim sokom, origanom, a često i belim lukom ili senfom. Limun se obično dodaje već tokom pripreme, pa krompir upija njegov sok i aromu dok se peče. Postoje i nešto drugačiji načini pripreme. Na primer, za hrskave i sočne krompiriće krompir se najpre kratko kuva u vodi sa limunom, a zatim začinjava i peče u rerni.
Ali tu nije kraj! U Grčkoj nije neobično videti ni nekoga ko cedi limun preko pomfrita. Dok bismo mi posegnuli za kečapom, majonezom ili samo malo soli, pojedini Grci će radije uzeti krišku limuna. I još će se začuditi ako im kažete da vam se ta kombinacija ne dopada. 😂
Ako u Srbiji naručite roštilj, očekujete luk, kajmak, ljutu papričicu ili neki drugi prilog. U Grčkoj, uz porciju mesa veoma često stiže i limun.
Suvlaki, jagnjeći kotleti, piletina sa roštilja, svinjski ražnjići… Sve su to jela preko kojih Grci rado cede limunov sok. Naravno, ne rade to svi i ne dodaju limun baš na svaku vrstu mesa, ali ova navika je toliko rasprostranjena da se podrazumeva da će limun biti ponuđen uz mnoge specijalitete sa roštilja.
Koliko to Grcima može da bude neobično kada neko odbije limun, najbolje pokazuje jedna situacija sa nedeljnog ručka u grčkom društvu. Kada je jedna od nas odbila da iscedi limun preko roštilja i objasnila da u Srbiji to uglavnom ne radimo, svi su je začuđeno pogledali.
A onda je neko pronašao sasvim logično objašnjenje:
„Pa da, kod vas limun ne rađa. Zato ga ne stavljate!“ 😂
Ovaj događaj samo je jedna od zanimljivih situacija u kojima dolaze do izražaja razlike između Srba i Grka, čak i kada je reč o sasvim običnom ručku.
Kada je riba u pitanju, tu se Srbi i Grci uglavnom slažu. Malo limunovog soka preko pečene ili pržene ribe nikome nije neobično. Međutim, u grčkoj kuhinji limun se često dodaje i tokom same pripreme.
Tako se, recimo, orada sa krompirom, paradajzom i ruzmarinom peče u rerni zajedno sa povrćem, a limunovim sokom preliva se pre pečenja. Na taj način svi sastojci poprimaju njegov ukus. Posebno je popularan i ladolemono (λαδολέμονο), jednostavan preliv od maslinovog ulja i limunovog soka, često uz dodatak origana i drugih začina. Koristi se uz ribu, meso i kuvano povrće.
Ako ste u grčkoj taverni nekada naručili hortu (χόρτα), kuvano zelje koje se služi kao salata ili prilog, verovatno ste primetili da se i ono najčešće začinjava maslinovim uljem i limunom. Isto važi i za mnoge druge specijalitete. Recimo, fava, popularni grčki pire od mahunarki, često se služi sa sitno seckanim crnim lukom, maslinovim uljem i limunovim sokom.
Još jedna kombinacija koja mnoge iznenadi jeste limun u supi. U grčkoj kuhinji postoji poseban dodatak jelima koji se zove avgolemono (αυγολέμονο). Sam naziv govori od čega se sastoji: avgo znači jaje, a lemoni limun. Priprema se od jaja i limunovog soka koji se pažljivo sjedinjuju sa toplim bujonom. Na taj način supa dobija kremastu teksturu i karakterističan kiselkast ukus.
Jedan od najpoznatijih primera jeste grčka pileća supa sa pirinčem i avgolemonom. Za razliku od naše bistre pileće supe, ona je gušća, kremastija i ima izražen ukus limuna. Avgolemono se koristi i za pripremu juvarlakia (γιουβαρλάκια), ćuftica od mlevenog mesa i pirinča koje se kuvaju u supi.
A posebno mesto zauzima u tradicionalnoj grčkoj uskršnjoj kuhinji.Reč je o magirici, supi koja se najčešće priprema od jagnjećih iznutrica, zelenog povrća, mladog luka, mirođije i pirinča. U mnogim receptima na kraju se dodaje upravo avgolemono. Magirica se tradicionalno jede posle ponoćne uskršnje liturgije, kada se završava veliki post.
Ipak, nije svaka grčka supa kisela niti se u svaku stavlja limun. Grčka kuhinja ima mnogo različitih supa i kuvanih jela, među kojima su i ona sa paradajzom, mahunarkama ili drugim sastojcima.
Razlog nije samo u tome što limun dobro uspeva u Grčkoj. Njegov kiselkast ukus odlično se slaže sa maslinovim uljem, mesom, ribom i povrćem, namirnicama koje zauzimaju važno mesto u grčkoj kuhinji. Limunov sok osvežava ukus jela, naročito onih masnijih, a koristi se i za mariniranje mesa, pripremu sosova i začinjavanje već gotove hrane. U nekim jelima dovoljno je nekoliko kapi, dok je u drugima limun jedan od glavnih sastojaka, bez kojeg ukus ne bi bio isti.
I zato, kada vam u grčkoj taverni uz tanjir roštilja donesu krišku limuna, nemojte se čuditi. Sasvim je moguće da će je Grk za susednim stolom iscediti do poslednje kapi, dok vi još razmišljate šta će vam uopšte. 😂
