VITEZOVI SA RODOSA

Rodos

Vitezovi sa Rodosa su ostavili dubok trag kako u grčkoj tako i u svetskoj istoriji. Gotovo da nema čoveka koji bar nije čuo o njima. Na Rodosu su iza sebe ostavili dosta toga, tako da svakog ko se nađe na ostrvu vraćaju u stara vremena kada se reč poštovala, a nositi titulu viteza bila je velika čast i prestiž.

Ko su Vitezovi sa Rodosa?

U istoriji su upamćeni i pod drugim imenima: Vitezovi Jovanovci, Malteški vitezovi, Malteški kvaljeri i Hospitalci. Osnovali su ih monasi. Danas zvanično ime reda je Suvereni vojni bolnički red Svetog Jovana Jerusalimskog od Rodosa i od Malte. Red je suvereni subjekat međunarodnog prava bez sopstvene teritorije i zvanično su najstariji red takvog tipa u čitavom svetu.

Pored toga što su viteški oni su i verski red Rimokatoličke crkve, a Rodos je bio pod njihovom vladavinom od 1309. do 1522. godine. Posle su Turci preuzeli vlast i iz grada su proterali hrišćane.

Rodos

Pre nego što su došli na Rodos

Sve je počelo u svetom gradu Jerusalimu još u XI veku. Tu su vitezovi Svetog Jovana osnovali bolnicu za muškarce „Domus Hospitalis“, pa otuda i naziv Hospitalci. Samo da smirimo strasti svih žena u kojima smo prethodnom rečenicom probudili feminizam – postojala je i ženska bolnica, ali nije bila pod njihovom upravom.

Bolnice su pre svega napravljenje zbog sukoba muslimana i hrišćana, pa se često dešavalo da neko od hodočasnika bude ranjen. Bilo je to vreme u kojem su u jeku bili krstaški ratovi. Međutim, bilo je dosta i siromašnih hodočasnika, pa su u bolnici mogli da se okrepe.

U početku je bolnica primala putnike i trgovce da bi kasnije bila otvorena i za siromašne i anonimne ljude koji su dolazili u sveti grad na hodočašće. Naravno tu je izabran i prvi Veliki Majestor reda Blagosloveni Žerar. E sada, bitno je napomenuti da se naziv Sveti Jovan dobili po tome što su u toj crkvi podigli bolnicu.

Hospitalci su dobijali donacije od raznih prinčeva hrišćanske veroispovesti i zahvaljujući tome su postali „bratstvo“ čija parola je glasila: „Naciju bez granica. Kraljevstvo bez dinastije.“ Godine 1113. papa je odobrio instituciju Jovanovaca od Jerusalima. Posle toga postaju i vojni odred koji će štiti Sveti grad, dok će i dalje ostati pri svojoj „prvoj“ profesiji, medicine, i tako pomagati onima kojima je pomoć neophodna. Red je vremenom toliko ojačao vojno i finansijski da je mnogima ulivao strah.

Na kraju su muslimani ipak uspeli da potuku vitezove, te su morali da se presele daleko od svetog grada… Iako mislite da su tada odmah došli na Rodos, varate se. Prvo su se stacionirali na još jednom ostrvu, mnogi od vas će reći grčkom, Kipru. Tu su bili do 1308. godine. Nekadašnji kralj Jerusalima, a potom kralj kipra Henri II im je dao da se stacioniraju u Limasolu i potom su vitezovi postali njegova kraljevska garda.

Vitezovi sa Rodosa

Vitezovi Jovanovci na Rodosu

Pod vođstvom Velikog Majstora Fulka de Vilareta vitezovi su 1309. godine osvojili Rodos i tu se zadržali narednih 214 godina. U njihovo doba Rodos je bilo jako uporište u borbi protiv islama. Kolika je moć vitezova bila na ostrovu najjbolje govori činjenica da su kovali i svoj novac.

Vođu ovog reda iliti Velikog Majstora su birali vitezovi. Kada bi bio izabran, vođa bi ostajao doživotno na tom položaju (u novijoj istoriji ovog viteškog reda desio se izuzetak da se jedan vođa povukao). Vitezovi sa Rodosa su bili podeljeni na tzv. “tongue” (nacije): Francuska, Engleska, Italija, Španija, Nemačka, Provansa i Avinjon. Svaka pomenuta grupa je branila određeni deo zida.

Do prvog sukoba sa Turcima došlo je 1440. godine i bio je u korist vitezova, baš kao i naredni nakon četri godine od prvog. Devet godina od druge pobede nad Turcima desio se pad vizantijske prestonice, Konstantinopolja. Turci su imali za cilj da pokore hrišćansku Evropu, a vitezovi su se borili u čast krsta. Do velike borbe je došlo 1480. godine. Neprijatelj je došao sa čak 150 prodova i oko 100.000 duša. Obe strane su izgubile mnogo boraca, a među njima je i bio sin sultana Muhameda II. Vitezovi su izvojevali pobedu.

Turci su sledeći put krenuli na Rodos punom snagom. Bilo je to 1522. godine za vreme vladavine sultana Sulejmana Veličanstvenog. Neprijatelj je došao sa čak 200.000 duša na 200 brodova. Naspram ove vele sile stojalo je samo oko 5000 obučenih vojnika i nešto naoražnih meštana. Što bi rekao naš narod „bilo je krvi do kolena“, tako da se sultan povukao sa bojišta, baš kao i vitezovi sa Rodosa. Opsada je trajala šest meseci da bi na kraju Veliki Majstor ipak prihvatio poraz i u dogovoru sa sultanom mirnim putem napustio Rodos uz nošenje svog arhiva. Sa njim su krenuli pored preživelih vitezova i većina meštana ostrva. Sultan je obećao da neće dirati crkve.

Vitezovi sa Rodosa

Šta se desilo sa vitezovima posle Rodosa?

Sedam godina su menjali sedište da bi napokon 1530. došli na Maltu gde su se zadržali do 1798. godine. Tu ih je “smestio” car Karlo V. Sa Malte su vitezovi opet branili Hrišćanstvo. Sve dok Napoleon nije došao na ostrvo i osvojio ga. Red se potom seli u Rim.

Rodos – Grad koji i danas čuva sećanje na vitezove

Zaista, ako ste na Rodosu nemoguće je da ne možete da zamislite taj srednjovekovni viteški život, jer stara zdanja prkoseći vremenu i dalje stoje tu.

Vitezovi sa Rodosa

Ulica Vitezova

Naime, kada dodjete do starog grada i kročite u Ulicu Vitezova, iliti na grčkom Odos Ipoton, hteli ne hteli vratićete se u neka stara vremena. Vodi od luke pa do zamka u kojem je bio smešten Veliki Majstor reda. Naime ulica je puna zdanja koje krase gotski lukovi.Ovde su nekada bili viteški „inovi“ u kojima su se okupljali i hranili. Danas su sve krčme, sem Nemačke za koju se ne zna tačno gde je bila, obnovljenje od strane Italijana (o ovome rekonstrukciji ćete pročitati nešto više u daljem tekstu).

Kada se uputite ka vrhu ove ulice stićićete do Palate Velikog Majstora.

Vitezovi sa Rodosa

Palata Velikog Majstora

Sva moć i sjaj viteškog reda može se spoznati pogledom na ovu fantastičnu palatu koju su oni lično izgradili. Ona ne sija samo s polja, već i iznutra. Njene podove krasi mozaik, dok je unutrašnjost ispunjena nekim od najlepših antikiviteta čitavog sveta.

Oblik ovog zdanja je četvrtast, neko će reći jednostavan ili klasičan, ali mnoštvo njegovih kula i bedama od ovog zdanja prave bajku. Palata je okružena sa čak trostrukim zidinama (o kojima čete više pročitati u daljem tekstu) tako da se nalazi u velelepnom dvorištu. Unutar ove palate nalazi se čak 150 soba, ali je, na veliku žalost, samo 20 otvoreno za posetioce.

Nakon što su vitezovi otišli sa ovog sada grčkog ostva, o palati se skoro niko nije brinuo. Tek će je u trećoj deceniji XX veka obnoviti Italijani, ne bi li postala letnja redzidencija kralja Emanuela III, a kasnije je ovo velelepno zdanje postala letnja rezidencija i čuvenog Musolinija.


Vitezovi sa Rodosa

Gradske zidine

To su zidine koje okružuju stari grad Rodos, tako da ako ste posetili Palatu Velikog Majsotra onda vam je sledeća atrakcija baš ova. Sagrađene su u vreme Vizantijskog carstva da bi ih Vitezovi sa Rodosa obnovili i proširili između XIV i XVI veka. Dužina im je oko četri kilometra, a debljina je različita. Na nekim delovima zid je širok čak dvanaest metara i na tim mestima se uglavnom nalaze kule. Zidine imaju čak sedam kapija. Svrha zidina je pre svega bila da čuvaju grad od neprijatelja i pirata. Iako zvuči glupo da treba da vidite zidine, verujte nam da to morate da uradite jer su zaista fascinantne.

Vitezovi sa Rodosa

Još nešto o Viteškom redu

  • Red ima status posmatrača u organizaciji Ujedinjenih nacija
  • Suverena je formacija, pa ga mnogi smatraju kao državu (ali bez svoje teritorije), tako da ima i diplomatske odnose sa čak 104 države i razmenjene ambasadore sa nekim od njih. Što znači da postoji i pasoš Malteških vitezova, ali ga poseduju samo tri osobe – Veliki Majstor reda, njegov zamenik i kancelar
  • Red se danas sastoji od 13.500 vitezova, dama i sveštenika
  • Imaju svoju valutu, štampaju svoje poštanske markice i imaju čak svoje registarske oznake
  • Imaju svoje bolnice u čak 120 zemalja, u kojima je zaposleno oko 25.000 ljudi kojima pomoć u radu pruža oko 80.000 dobrovoljaca
  • Za vreme rata Kraljevine Srbije i Kneževine Bugarske, 1885. godine, red je donirao srpskoj železnici sanitetski voz sa deset kola. Pomenuti voz se sabraćao na relaciji Beograd-Niš. Diplomatski odnosi će biti prekinuti kada su našu zemlju preuzeli da vode komunisti, ali će biti obnovljeni 2001. godine. Red je pomogao hendikepiranoj deci Priboja i takođe novčano pomogao program obuke za transplataciju organa. Projekat „Doktorova kula“(rekonstrukcija objekata u unutrašnjosti Srbije za decu obolelu od raka) red je pomogao sa 100.000 evra
  • Patrijarh Irinej je odlikovao ambasadora Reda, Di Luka, oredenom Cara Konstantina

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.