Jedno od glavnih obeležja svake zemlje je, pored zastave, svakako i himna (grč. ύμνος – pesma, hvalospev) koja se peva ili svira u svečanim prilikama.
Grčka himna je nastala davno, u jeku grčkog ustanka protiv Otomanskog carstva, maja 1823 godine na Zakintosu. Tada dvadesetpetogodišnji Dionisios Solomos (1798 – 1857) napisao je pesmu Slobodi (Ύμνος εις την Ελευτερία). Pesma je prvo napisana na italijanskom jeziku, da bi ubrzo zatim napisana i na grčkom. Vrlo brzo Dionisiusova pesma je postala poznata i van granica Zakintosa da bi, tadašnji prijatelj mladog Solomosa, krfski muzičar Nikolaos Mantzaros ( 1795-1872) komponovao muziku za “Pesmu Slobodi”.
Grčka himna se sastoji od 158 četvorostihnih strofa i to je čini najdužom himnom na svetu.
U prve 34 strofe opisana je patnja grčkog naroda i pobuna robova, ali i ponos helenizma.
Od 34 – 74 strofe opisana je bitka kod Tripolija, na Peloponezu, koja se odigrala avgusta 1821 godine.
Narednih 12 strofa, tačnije od 75 – 87 strofe, opisana je bitka kod Korinta i čuvena bitka kod Dervenakia, uskog prolaza između planina koji povezuje Korintsku i ravnicu Argolide.
Od 88 do 122 strofe predstavljena je prva opsada Mesolongija (1822 godine) i utapanje Turaka u reci Aheloos.
U nastavku grčke himne sledi opisivanje morskih podviga Grka, tačnije u strofama od 123 do 138.
U epilogu ovog Dionisiusovog dela, on poziva aktiviste da se reše međusobnog neslaganja kako bi se Grčka konačno oslobodila od turske vlasti.(Poslednjih 19 stofa).
Grčka himna ima interesantnu priču i u nastavku. Tokom posete Krfu, 1865 godine, kralj Džordž je bio impresioniran čuvši Madzarosovu kompoziciju, pa je Kraljevskim ukazom, 4 avgusta 1865 godine, proglasio kao zvaničnu nacionalnu pesmu.
Od 18 novembra 1966 godine, Pesma Slobodi (prve dve strofe), izvodi se na svim zvaničnim skupovima kao himna Republike Grčke.
