GRČKA HIMNA – NAJDUŽA HIMNA NA SVETU

grcka-himnaJedno od glavnih obeležja svake zemlje je, pored zastave, svakako i himna (grč. ύμνος – pesma, hvalospev) koja se peva ili svira u svečanim prilikama.

Kako je nastala grčka himna

U jeku grčkog ustanka protiv Otomanskog carstva, maja 1823 godine na Zakintosu, tada dvadesetpetogodišnji Dionisios Solomos (1798 – 1857) napisao je pesmu Slobodi (Ύμνος εις την Ελευτερία). Pesma je prvo napisana na italijanskom jeziku, da bi ubrzo zatim napisana i na grčkom. Vrlo brzo Dionisiusova pesma je postala poznata i van granica Zakintosa da bi, tadašnji prijatelj mladog Solomosa, krfski muzičar Nikolaos Mantzaros ( 1795-1872) komponovao muziku za “Pesmu Slobodi”.

O čemu govore stihovi himne?


Grčka himna se sastoji od 158 četvorostihnih strofa i to je čini najdužom himnom na svetu.
U prve 34 strofe opisana je patnja grčkog naroda i pobuna robova, ali i ponos helenizma.
Od 34 – 74 strofe opisana je bitka kod Tripolija, na Peloponezu, koja se odigrala avgusta 1821 godine.

Narednih 12 strofa, tačnije od 75 – 87 strofe, opisana je bitka kod Korinta i čuvena bitka kod Dervenakia, uskog prolaza između planina koji povezuje Korintsku i ravnicu Argolide.
Od 88 do 122 strofe predstavljena je prva opsada Mesolongija (1822 godine) i utapanje Turaka u reci Aheloos.

U nastavku sledi opisivanje morskih podviga Grka, tačnije u strofama od 123 do 138.
U epilogu ovog Dionisiusovog dela, on poziva aktiviste da se reše međusobnog neslaganja kako bi se Grčka konačno oslobodila od turske vlasti.(Poslednjih 19 stofa).

Tokom posete Krfu, 1865 godine, kralj Džordž je bio impresioniran čuvši Madzarosovu kompoziciju, pa je Kraljevskim ukazom, 4 avgusta 1865 godine, proglasio kao zvaničnu nacionalnu pesmu.

Od 18 novembra 1966 godine, Pesma Slobodi (prve dve strofe), izvodi se na svim zvaničnim skupovima kao himna Republike Grčke.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *