DEDA

by Ivana
1 Komentar

Život u Grčkoj je lep ali nekada ti nedostaju tvoji. Kad živiš daleko od svoje zemlje, neke stvari mnogo više primaš k srcu. I lepe i ružne. I nove i stare. Primećuješ razlike, ali ti suze prosto same dođu kad te onaj što nije tvoj, prihvati kao da si mu najrođeniji.

Sećam se kada sam prvi put upoznala muževljevog oca. Obratio mi se sa toplinom, na odličnom engleskom. Priznajem, plašila sam se malo tog susreta. Ne zato što sam imala tremu od upoznavanja njegove porodice, već o onome što su mi drugi rekli. Ipak, njegov široki osmeh govorio mi je mnogo više. Sve priče koje sam do tad čula o tome kako jedna strankinja teško može da uđe u grčku porodicu polako su počele da padaju u vodu.

Dok je ženska strana familije bila malo po strani, deda Slobodan, kako sam ga „prekrstila“, je sa mnom te večeri pričao o raznim temama. O svojoj poseti Beogradu, o najboljim trenerima Obradoviću i Ivkoviću, o našem vaterpolo timu. O Srbima, o kojima je imao samo reči hvale. Razgovoru su se stidljivo priključili i drugi, ali mene je deda, od tog trenutka, kupio za čitav život.

deda

Neobično visok, nadasve šarmantan, sa zaraznim osmehom, deda je, kao i većina Grka te generacije, čovek za poželeti. Ako nešto treba, u pola dana i pola noći, deda će da uskoči. Da poveze i doveze, da kupi, da izvede celu porodicu na ručak. Svake nedelje ujutro donese cureki i kafu, ostane da malo popriča sa nama, a onda nastavlja do Pireja, da vidi svoje prijatelje. Ovaj ritual ne menja se ni leti ni zimi, samo sredinom avgusta, kada ide na zasluženi odmor.

Deda je, u stvari, pravi primer zašto volimo Grke. Ima tu neku toplinu kojom zrači, osmeh kojim vas odmah „kupi“, vedar duh da vas oraspoloži i kad vam nije do smeha. Ima i onaj „siga“ momenat, da vam kaže da treba da usporite ili se ne sekirate, ali zna i da se upusti u žustru raspravu, sa sve onim temperamentom koji samo Grci imaju. A još kada uz kafu (po nekad) zavrti i komboloi ili dok u kolima peva prelepe grčke pesme koje je slušao kao mlad, čini mi se kao da gledam scene iz filmova i samo se slatko nasmejem.

Dedu sam još bolje upoznala čitajući priče koje je sa nama podelio, pišući ih u jednom leksikonu za svoju unuku (ne znam da li nešto slično postoji u Srbiji, ali svima koji živite u Grčkoj pogledajte ovde, toplo preporučujem da kupite kao poklon). O njegovom detinjstu u siromašnom Pireju, o bezbrižnim školskim danima koje je proveo sa svojim prijateljima, o onome što je naučio od svojih roditelja, pa sve do putovanja koja su mu strast.

O nekim događajima je pisao naširoko, a neke samo pomenuo, kao da nije hteo da ih se puno seća. Slike stare Atine, Pireja, Patre, Mikonosa, Santorinija i ostalih mesta koje je posetio samo su još više doprinele da se priča o njegovom životu čita bez daha. Nikada neću zaboraviti njegove suze, kada je čitao posvetu svojoj unuci, u kojoj kaže da joj je sa ljubavlju opisao svoj život, sa željom da ga nikad ne zaboravi.

I zato deda, danas, na tvoj rođendan, želimo da nam živiš bar još toliko. Da još mnogo nedelja zajedno pijemo kafu i prepričavamo događaje, jer život u Grčkoj činiš lepšim i boljim. Da nam još mnogo puta nesebično pokažeš dobrotu i toplinu, jer je to najvažnije što i mi, a i tvoja unuka možemo da dobijemo od tebe. Bar još 100 godina!

You may also like

1 Komentar

Anonymous 23/03/2022 - 14:56

5

Odgovor

Ostavi komentar

* Korišćenjem ovog obrasca saglasni ste sa čuvanjem i rukovanjem vašim podacima na ovoj veb stranici

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Ova veb lokacija koristi kolačiće da poboljša vaše iskustvo. Pretpostavljamo da se slažete sa ovim, ali možete da odustanete ako želite Prihvati

Politika privatnosti i kolačići
error: Zaštićeno!