SRPKINJA U GRČKOJ, GRKINJA U SRBIJI

katarinaUvek vam pišemo priče o našim ljudima koji su došli put zemlje sunca i mora zbog ljubavi ili karijere. Danas smo rešili da vam predstavimo jednu devojku koja je odrasla u Grčkoj, ali se rodnoj Srbiji vratila raširenih ruku. Ne, nije to uradila zbog nostalgije, jer podjedanko lepo se oseca u obe svoje domovine, već su njeni razlozi sasvim druge prirode.



Katarina Žikić, poreklom iz Pirota je još jedna Srpkinja koja živi u Grčkoj. Ona nije grčka snajka, njena priča je sasvim drugačija. Naime, Katarinina mama je ljubav našla pored jednog Grka, pa kada se iz rodne Srbije preselila u zemlju masline sa sobom je povela i ćerku mezimicu. Tako je Katarina došla kraj egejske obale, u Pefkohori. Tu je proživela veći deo svog detinjstva, stekla osnovno i srednje školovanje, našla mnoge prijatelje… Međutim, Srbiju nije nikada zaboravila.

O očuhu ima samo reči hvale i ponosno kaže za njega da je on njen grčki tata. Nijednom je nije gledao drugačijim očima, nego iskrenim očinskim i time je veoma blagoslovena. Inače, njena porodica u Pefkohoriju drži mini market mešovite robe – Thalassa, koji mnogi naši turisti znaju po ljubaznošću prodavaca i zovu ga -Kod Piroćanke.

katarina

Najbolji dokaz da joj je Srbija oduvek bila u srcu je taj što je studije upisala u Nišu, odmah nakon upisa na fakultet u gradu Janjina u Grčkoj.  U Grčkoj, na  državnim fakultetima, osnovne studije su besplatne. Kada kažemo besplatne, onda to zaista i mislimo. Naime, nema nikakve uplate za upis na godine, niti za prijave ispita, pa čak i knjige i skripte svaki student dobije besplatno.

Ovih dana Katarina je diplomirala na Univerzitetu u Nišu, medicinu. Pošto letnja sezona počinje, rešila je da ovo leto opet provede u svom Pefkohoriju sa porodicom i pomogne im oko prodavnice. Međutim, šta će posle leta da radi, to nam je ova ljupka devojka otkrila u intervju.

PEFKOHORI – VAROŠ KOJOJ SE UVEK RADO VRAĆAMO

Kao mala napustila si Srbiju i preselila se u Grčku. Možeš li nam reći kao je to uticalo na tebe?

Preselili smo se kada sam imala 9 godina, na početku je bilo malo teže jer sam morala da naučim grčki i da se uklopim sa decom mog uzrasta. Imala sam sreću jer sam uz pomoć mog očuha, iako ga ja nikad ne zovem tako već tata, i uz pomoć divne učiteljice brzo savladala jezik. Već posle godinu ipo dana bila sam odličan đak i osnovnu školu sam zavšrila sa odličnim uspehom. Naravno bilo je potrebno uložiti dosta truda, ali kao što kažu – deca jako brzo uče.



U daljem školovanju nisam imala nikakvih problema i imala sam čast da na školskoj paradi koja se organizuje na Dan državnost i oslobođenja Grka od Turaka nosim zastavu grčke, inače tradicija je da đak generacije nosi tog dana zastavu. Ta promena u mom životu me je naučila da je uspeh uvek moguć ukoliko uložiš svoj trud i ljubav. Takođe sam naučila da jezik i granice ne treba da nas ograničavaju. Mislim da sam zbog svih tih promena u mom životu postala čovek otvorenog uma.



Da li su te deca grčke nacionalnosti prihvatili čim si se preselila? Kako su oni gledali na to što imaju drugaricu Srpkinju?

Deca su me jako brzo prihvatila, to opet dugujem mojoj učiteljici koja me nije izdvajala već od prvog dana stavila da sedim u klupi sa njenom ćerkom sa kojom smo i danas najbolje prijateljice. Grci su narod sa dobrim srcem i mnogo je malo slučajeva rasizma. Kada su u pitanju Srbi oni su jako pozitivni jer nas smatraju bratskim narodom zbog Pravoslavne Crkve, tako da nisam imala loših iskustava niti sam se osećala kao strankinja. Puno puta sam ih učila neke reči, pesme ili davala da probaju naše proizvode kao što su ajvar i plazma, koje su obožavali.

Živeti u Grčkoj i samo dolaziti na odmor u nju su dve sasvim drugačije stvari, koje najbolje znamo mi koji smo se ovde preselili. Možeš li nam reći šta su prednosti, a šta mane života u najjužnijoj balkanskoj zemlji?

Da, to su dve različite stvari. Jedan mali primer toga je da turisti ne vole kada su mesta praznija zbog manjeg broja ljudi na početku ili kraju sezone, a ja baš volim da uživam u mirnom Pefkohoriju van sezone.  Kao prednost bih spomenula grčku klimu koja je blaža u odnosu na srpsku. Zime nisu toliko hladne, grčko sunce greje na neki poseban način čak i zimi, takođe najplavije nebo je iz nekog razloga u Grčkoj. Grci su dosta topli ljudi i jako ljubazni. Kada su mane u pitanju mislim da se tu ističu birokratija i administracija, koje mogu dosta da ti zakomplikuju život. Ali sve u svemu mislim da se ne razlikuje život u Srbiji i Grčkoj baš toliko.

JANJINA – PONOSNA PRESTONICA EPIRA

Šta je bilo presudno da upišeš fakultet u Srbiji, a ne npr. u Solunu? Da li si se ikada pokajala zbog takve odluke?

Evo najiskrenije, i dan danas nisam baš sigurna kako sam odlučila da se vratim s obzirom da sam po završetku srednje škole upisala fakultet u Grčkoj i da je moj srpski bio jako loš. Samo par dana od upisa na fakultet u Grčkoj imala sam ideju da se prijavim za septembarski prijemni rok na medicinskom fakultetu u Nišu. Tako je i bilo, položila sam prijemni i u roku od nekoliko nedelja preselila sam se u Srbiju .  Nisam se ni u jednom trenutku pokajala, iako nije bilo lako jer sam ovog puta bila “Grkinja” koja pokušava da nauči jezik i da se uklopi u novu sredinu a pored toga je i  fakultet bio zahtevan. Mislim da sam se jako brzo uklopila, pronašla prijatelje i ljubav koju nisam očekivala. Nadoknadila sam sa srpskom familijom sve one godine koje nisam bila prisutna. Mogu sa sigurnošću reći da je odluka o studiranju u Srbiji bila možda najluđa i najpametnija odluka koju sam donela ikada.

Bez obzira što si završila medicinski fakultet ti si čvrtsto rešila da i ove godine svojoj porodici pomogneš sa poslom. Što si tako vredna je najveća zasluga tvojih roditelja i pretpostavljamo da su veoma ponosni na tebe. Međutim, nas interesuje da li se naši turiste oduševe kada dođu kod vas u kupovinu i dočekate ih na čistom srpskom jeziku?

Za Srbiju je to možda malo čudno, ali za Grčku i pogotovu za mesta koja se bave turizmom je najnormalnije da deca već u pubertetu pomažu u porodičnom biznisu i uče šta znači raditi, biti odgovoran i zaraditi. Moja porodica drži mini market i restoran tako da radimo sa ljudima svakodnevno od kojih skoro dve trećine, a možda i više su srpski turisti. Naravno da se iznenade i oduševe jer im je lakše da se sporazumeju pri kupovini ili pri naručivanju. Takođe, puta im pružimo neke informacije, kako da nađu neku plažu, crkvu ili apoteku ili čak objasnimo kako se pravi tzatziki ili pasticio. Naravno ima i puno onih koji se vrate sledećeg leta i uvek svrate da nam se jave ili donesu neki pozdrav iz Srbije. Moglo bi se reći da smo na ovaj način stekli puno prijatelja širom Srbije koji nas uvek pozovu da svratimo kod njih u goste, a koje sigurno ne bi upoznali da smo živeli u jednom gradu u Srbiji.

Posle leta, kakvi su tvoji planovi? Da li ćeš posao tražiti u Srbiji ili ćeš ipak nostrifikovati diplomu i posao tražiti u Eladi? Zašto si donela baš takvu odluku?

Kad se završi sezona vratiću se u Niš kako bih završila svoj staž i državni ispit. Nakon toga, planiram dalje usavršavanje u vidu specijalizacije, ali još uvek nisam sigurna da li će to biti u Grčkoj ili Srbiji. Svaka država ima svoje prednosti i mane što se tiče moje profesije, a naravno na to utiče i ekonomija svake države i svetska kriza. Jedno je sigurno da u bilo kojoj državi da sam , Srbiji ili Grčkoj, uvek će mi jedna nedostajati.

Za kraj, može li nam reći šta je ono što Niš ili Pirot imaju, a Grčka nema?

Mislim da bih rekla kej i parkove. Volim pirotski kej i Svetosavski park u Nišu, to mi je nekako kao šetnja na plaži u Pefkohoriju. Mada, na ovakva pitanja uvek volim da odgovorim da u Grčkoj nema moje srpske familije i srpskih prijatelja, a u Srbiji moje grčke porodice i grčkih prijatelja.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.