Marija Perović Gkeka još od 2009. godine živi u Atini. Tri godine po preseljenju zaposlila se u jednoj velikoj internacionalnoj kompaniji. Danas je Marija kroz par naših pitanja opisala kakav joj je život ovde i šta je ono za čim je najviše hvata nostalgija.
Šta si mislila o Grčkoj pre nego što si došla da živiš tu?
Moj prvi susret sa Atinom nije ostavio najlepši utisak na mene. Došla sam sa školom na ekskurziju, bili smo smešteni u centru, koji je bio dosta prljav i zastrasujući jer nam nije ulivao sigurnost u noćnim šetnjama. Izluđivalo me je što prodavnice ne rade ponedeljkom i sredom popodne, a to se nije ni dan danas promenilo. Mada, kao ljubitelju istorije, su mi se dopale sve znamenitosti koje smo obišli kao i arhitektura. Fascinatno je hodati po mestima kuda su hodali Sokrat, Sofokle … Ali već sledeći susret je bio dovoljan da se potpuno zaljubim u grad. Inače, volim velike gradove, volim more, sunce …
Odmor u Atini
Kakva je razlika između maštanja od pre i stvarnosti života ovde?
Iskreno, nikad nisam maštala o životu van svoje zemlje, čak nisam razmišljala o tome ni u najluđim snovima jer sam jako vezana za svoju porodicu. Olakčavajuca okolnost je što smo jako slični kao narod, tako da se nisam nikad osećala strancem. Imala sam sreće da je cela porodica mog supruga predobra, da su me predivno prihvatili i olakčali odvajanje od porodice. Svakako prija mediteranska klima i more. Takodje je zanimljivo, da su se moji roditelji upoznali na Akropolju, pa je valjda bila sudbina da dođem i da živim ovde.
Dok nisi pronašla posao, kako si se osećala kao strani državljanin u Atini?
Početak je bio težak, pre svega zbog nemogućnosti komunikacije, i odvojenosti od porodice i prijatelja, ali sam imala potpunu podršku supruga i njegove porodice oko svega što mi je bilo potrebno. Vremenom sam savladala grčki jezik, stvorila nova poznanstva. Moram da priznam da se nisam nikad osećala strancem ovde, što zbog iste kulture, običaja, načina života, hrane, načina funkcionisanja … jedino što nas razdvaja je jezik.
Skiatos i ja – ljubav na prvi pogled
A kako se osećaš od kada si počela da radiš?
Pronalazak posla je upotpunio moj život, izlazak iz neke rutine. Jako sam srećna što radim posao koji volim, koji je dinamičan, kreativan, produktivan i svaki dan drugačiji. Naime, radim u velikoj distributerskoj filmskoj kompaniji gde su me svi sjajno prihvatili od prvog dana, obraćali mi se na engleskom jeziku, sve dok nisam lepo savladala grčki jezik. Najlepši deo svega je što radim sa svojim suprugom u istoj kancelariji.
Šta ti najviše nedostaje u vezi Srbije?
Najviše i jedino mi nedostaje porodica. Hvala Bogu na tehnologiji, pa smo u svakodnevnom kontaktu, delimo svakodnevna dešavanja, radosti… Takođe se trudimo što je više moguće da se viđamo i uživo. Što se tiče ostalih stvari, mislim najpre na proizvode, trudim se da ih uvek imam u svojoj kući, da ne dolazim u situaciju da mi nedostaju. Tako da je godinama već obavezno imati u kući plazmu, eurokrem, začin c, paštete, kafetin… Takodje gledam samo srpsku televiziju, tako da mi ni sa te strane ne nedostaje Srbija. Naravno da je uvek lepo otići u svoj rodni grad, videti se sa prijateljima , posetiti neka draga mesta…
Grčka Milinologija
Da li bi se vratila u Srbiju da živiš?
Vrlo teško pitanje. S jedne strane, svakako da bih. Tamo mi je porodica, prijatelji, grad gde sam odrasla, moj jezik, kultura… sve stvari koje volim. Ali na žalost još uvek je jako teško živeti tamo, ako se jednog dana promeni standard i sistem na bolje, ne isključujemo mogućnost da se preselimo tamo, a opet sa druge strane, već sam se navikla na život ovde. Osećam da je moj život sada ovde, prija mi što je tokom cele godine sunčano, uživam u svim blagodetima metropole, stvarima koje se jos uvek ne dešavaju u Srbiji. Uglavnom, uvek imamo to kao opciju, zavisi od ekonomskog stanja tamo kao i ovde, čija kriza pobedi.
Fotoografije: Facebook/Privatna arhiva