Krajem marta Grci proslavljaju najveći nacionalni praznik. Naime, 25. mart je Dan državnosti, odnosno nezavisnosti. Ono što je zanimljivo je da istog dana neki od njih slave i imendan.
Posle četiri veka porobljenosti, tokom kojih su grčki jezik, religija i osečaj identita ostali veoma jaki, Grci su 25. marta 1821. godine počeli oslobodilački rat protiv turskog jarma. Ova borba je trajala sve do 1829. godine.
Bitno je da napomenemo da je nekoliko dana pre navedenog datuma ustanak počeo da se diže u nekim delovima Peloponeza, a među tim ustanicima su bili i veliki grčki heroji – Kolokotronis, Nikitaras i Papaflesas. Zajedno sa ostalim ustanicima, oni su još 21. marta oslobodili grad Kalamatu.
Nošen sjajem pobede svojih sunarodnika, episkop grada Patre, Germanos, blagoslovio je zastavu ustanika u manastiru Velika Lavra na planini Helmos. Moto ustanika je bila parola – „Sloboda ili smrt!” (koja je usko povezana sa stvaranjem današnje zastave Grčke).
Pošto je bila blagoslovena zastava, čitav Peloponez se digao protiv Turaka, a zatim i drugi kontinentalni delovi današnje zemlje masline. Godine 1829. nije celokupna teritorija današnje Grčke dobila nezavisnost. Mnogi će na nju čekati još dugi niz godina. Granice oslobođene Grčke išle su od Arte na zapadu, do Volosa na istoku, obuhvatajući Peloponez, južni kraj Rumelije i neka od ostrva koja su bila bliže kopnu.
Atina posle oslobođenja nije postala prestonica. Ta čast je pripala sadašnjem biseru Peloponeza – Nafpliu, koji je tu poziciju ljubomorno čuvao oko pet godina (1829.-1834.), pa je ovaj grčki praznik i tamo popularan.
Pored Dana nezavinosti, braća Grci tog dana proslavljaju i veliki hrišćanski praznik – Blagovesti. Po predanju, na ovaj dan je anđeo javio Mariji da će roditi Isusa.
Inače, tog dana će imendan proslaviti svi koji se zovu Vangelis ili Evangelis, a i pripadnice lepšeg posla sa imenom Vangelia, Evangelia ili Eva.
Dve stvari su neizbežne tokom proslave grčkog praznika 25. marta, a to su: parada i riba bakalar.
Parada se tradicionalno održava u svakom gradu, selu i varošici. Možemo ih slobodno nazvati školskim paradama, jer u njima učestvuju učenici. Najbolji učenici svojih opština imaće čast da tokom parade nose zastave Grčke, po kome je ovaj grčki praznik poseban.
Međutim, u samom centru Atine se svakog 25. marta održava i vojna parada. Veliki broj Grka će uživati gladajući svoju armiju i njeno oružje.
Širom najjužnije balkanske zemlje tada se jede prženi i hrskav bakalar, riba omiljena u Grčkoj bez koga se ovaj grčki praznik ne slavi sa skordalja sosom ( sos od belog luka).
Zašto prženi bakalar? Jer je to jedini način da se jede usoljeni bakalar za ovaj grčki praznik, pošto nemaju sva mesta u Grčkoj privelegiju da ovu ribu jedu svežu.
Zašto skordalja? Jer su navedena riba i on dobitna kombinacija – pržena hrana podiže pritisak, a beli luk snižava.
