Godine 480. pre nove ere na današnji dan, 22. Septembra, odigrala se jedna od najvećih bitaka antičkog doba – Bitka kod Salamine. Kad gledamo uže, ona je bila deo Grčko-persijskih ratova. Zašto je bitna?
Persijanci su pobedili u borbi kod Termopila, oko jedan mesec ranije. Tada su osvojili skoro celu centralnu Grčku i zapalili Atinu. Istoričari su saglasni u jednom – da su Grci izgubili bitku kod Salamine Persijanci bi pokorili i Peloponez, pa bi tako Grčka nestala sa starovekovnih karata.
Bitka kod Salamine – dešavanja pre borbe
Posle bitki kod Termopila i Artemizija (desile su se u isto vreme, jedna na kopnu, a druga na moru), grčka mornarica se vratila u Atinu. Kada su videli šta su voljenom polisu učinili Persijanci, mornarica se grupisala na tri tačke – Salamina, Egini i Porosu. Temistokle je bio glavni admiral Atinske mornarice.
Glavni generali persijskih trupa, na čelu sa Kserksom I, bili su na teritoriji Falira, koja pripada Pireju. Njihov plan je bio da zauzmu Korint, a potom i ceo Peloponez.
Atinjani su pre Bitke kod Termopila išli u Delfe da čuju proročanstvo Pitije. Ona je kazala da će Atina biti spašena zahvaljujući drvenim zidovima. Temistokle je Atinjanima protumačio Pitijine reči da su te drvene zidine u stvari drveni brodovi.
Na čelu Spartanaca bio je Euribijad, a general Korinta Adimant. Njih je Temistokle nagovorio da bitka treba da se desi kod Salamine, a ne kod Korinta što je bio prvobitan plan. Generali su se prepirali, po istoričarima pale su i teške reči, čak je i Euribijad sa jednom motkom krenuo da udari svima znanog Temistokle, a on je tad rekao njegovu čuvenu izreku: „Udari me, ako želiš, ali me saslušaj.“
Spartanac je tad prestao, ali Adimant nije. Rekao je tada atinskom generalu da je on samo beskućnik, jer su Persijanci spalili Atinu. Na tu njegovu opasku, Temistokle je odgovorio da je dom Atinjana 200 brodova. Atinska flota je bila najmodernija i najjača mornarica tog doba.
Nedao ti Bog da si živela u starovekovnoj Atini
Bitka kod Salamine – tok borbe
Grčka je ukupno imala 360 brodova, a Persijanci 670 ( od 1200 kada su počeli invaziju na Grčku).
Bitka kod Salamine je počela nešto posle 08:00 ujutru. S desne strane grčke mornarice bili su brodovi Spartanaca, Korinta i Egine. Levo su bili Atinjani, a u sredini ostali grčki polisi. Približavali su se veoma polako neprijatelju, jer nisu hteli da se bitka desi na otvorenom moru.
Cela grčka flota bila je u liniji od 3km između kopna i jednog malog ostrva (danas poznato kao Agios Georgios). Kada je bitka počela, bila je veoma teška za grčku desnu stranu. Atinjani su se borili sa Feničanima koji su bili zajedno sa Persijancima. Feničani su imali dobre strelce.
Međutim, Temistokle je brzo doneo dva zaključka: brodovi Feničana su bili veoma teški, pa nisu mogli lako da se pokreću, i vetar je jako duvao pa strelci nisu mogli da pogode cilj. Grčki brodovi su bili lakši, pa su shodno tome lakše i plovili. Napali su Feničane tako što su krenuli sa pramcem svog broda da udaraju sa strane, i to na sredini, njihove brodove. Atinjani su tako došli na njihove brodove i krenuli da ih ubijaju.
Ubrzo su Atinjani uništili prvo desno krilo neprijatelja da bi potom došli da pomognu levom krilu svoje flote. Persijanci su počeli da paniče i onda su međusobno krenuli da udaraju svoje brodove, a potom su počeli i da beže. Kserks je dao zapovest da napuste Atinu i da idu ka Dardaneliju.
Bitka kod Salamine: zvanično Persijanci su izgubili oko 200 brodova, a Grci 40. Broj stradalih Persijanaca je ogroman, jer većina njih nije znala da pliva.
Tako se završila jedna od najvećih bitaka antičkog doba, bitka kod Salamine.