Grci izgledaju složno kada su u pitanju štrajkovi, navijanje za nacionalni tim, ali kada su u pitanju njihovi omiljeni sportski klubovi tada će i brat s’ bratom zaratiti samo da bi se podržao obožavani klub.
U zemlji masline je pored fudbala, kao najbitnije sporedne stvari na svetu, tu i košarka. Što se tiče fanova ova dva sporta dominiraju širom najjužnije balkanse zemlje. Gotovo da nema Grka, a u poslednje vreme i veći broj Grkinja, koji ne prati fudbalske i košarkaške mečeve.
Grci vole da gledaju fudbal, pa čak i ako njihov tim igra protiv ekipe koja je iz mesta gde je stadion samo ograđena livada. Oni neće odustati od navijanja za svoj tim iako je prenos utakmice daleko od HD rezolucije. Svi će pomno pratiti i navijati za svoje omiljene i to kao da igraju meč protiv Real Madrida, a ne sa ekipom iz mesta koje se teže pronađe na većini geografskih karti.
Zanimljivo je da su pred svaku sezonu ubeđeni da imaju tim iz snova koji će uspeti da osvoji Ligu šampiona. Verujte mi na reč, oni zaista misle da su njihovi timovi najbolji, a igrače izjednačuju sa svemogućim bogovima sa visokog Olimpa.
Ovde nije retko da kad se igra derbi i prošetate gradskim četvrtima ili manjim mestima da neka kafana bude prepuna deka, koji su jedva uz pomoć štapa došli do pomenutog lokala, ali zato svi pomno navijaju za svoj tim koji gledaju na malom ekranu.
Zašto Grci vole košarku ne treba ništa posebno pametovati. Imaju dva veoma jaka tima, Panatinaikos i Olimpiakos.
Poslednjih godina, oba tima su među najjačima u Evropi, a kako i ne bi bili kada su učili od najboljih iliti naših trenera. Ne treba zaboraviti na fantastičnog Nikosa Galisa kojeg evropska košarka pamti kao jednog od najboljih košarkaša ikada, ali je istina da su mnoge grčke zvezde i zvezdice zablistale kao igrači pod trenerskom “palicom” naših velikana.
Pored Olimpiakosa i Panatinaikosa iz Atine, treba napomenutii i druga dva jaka kluba u zemlji. To su AEK koji je premestio svoje sedište iz Istanbula, tj. Konstatinopolja, u Atinu i svemogućeg gospodara severne Grčke – Paok.
Inače, oni su ubeđeni da ako gledaju utakmicu baš u tom lokalu ili ako sede baš na tom mestu, njihov tim će zasigurno trijumfovati. Ako se ne daj Bože desi drugačije, e tu onda nešto nije bilo kako treba, pa će krivica pasti na mamu koja je tad kuvala ili ženu koja je slučajno prošla pored TV tokom meča. Tako da nemojte da se čudite ako imate druga Grka i on stalno prati utakmice omiljenog tima u istoj majici ili je gleda uvek u istom lokalu.
Zbog svog omiljenot tima u stanju su da se svađaju sa svima koji ga ne smatraju najboljim, pa bio to brat ili kum, pa čak i rođeno dete. Nikada nećete videti da dva fana suparničkih ekipa mogu normalno da pričaju o sportu, a ako se slučajno ne razumeju i oko neke druge teme odmah će to biti zato što on nije normalan jer navija za taj i taj tim.
Što se tiče nacionalnog tima, e tu su svi ko jedan. Vole sve svoje sportiste i ne prave razliku između onih “drugčijih” sportista koji su skoro dobili grčki pasoš kako bi branili nacionalne boje Elade. Za njih su svi oni Grci i baš kao u filmu Moja mrsna pravoslavna svadba daće vam svaki put neverovatno objašnjenje zašto su on ili ona u nacionalnom timu, a taj razlog je uvek povezan nekim grčkim poreklom.
Na kraju, spomenućemo samo neke od naših sportista i trenera koji imaju status bogova sa Olimpa u Grčkoj, a to su: Predrag Peđa Stojaković, Dejan Bodigorga, Žarko Paspalj, Dejan Tomašević, Darko Kovačević, Predrag Đorđević, Marko Pantelić, Ilija Ivić, Dušan Duda Ivković, Želimir Željko Obradović, Dušan Bajević, itd. Tako da ako se nađete u nekoj neprilici tokom boravka u Grčkoj i treba vam prijateljska pomoć slobodno priđite bilo kom Grku i počnite razgovor o sportu, na kraju će sigurno pokušati da vam pomogne koliko god je u mogućnosti jer pored toga što ste “orthodox brother”, vi ste i iz zemlje koja je podarila bar jednog od njihovih idola.
Deset stvari koje nikako ne treba da kažete jednom Grku
Fotografija: Pixabay