Grčka je kolevka pozorišta i samo u njenoj prestonici ima ih 148. Skoro da nema mesta u zemlji sunca i masline koje nema pozorište. Istina, uglavnom su to letnja, ali ima dosta i onih u zatvorenom prostoru. Međutim, da li Grci znaju kakav je bonton u pozorištima, e to je već teška dilema.
KAKO GRCI DELE GURMANE
Ne znamo to da li je to zato što se Grci drže antičkog „bontona“ ili im je to prosto u venama, ali svako ko je bio bar na jednoj pozorišnoj predstavi, baletu, koncertu ozbiljne muzike ili operi u najjužnijoj balkanskoj zemlji je u 95% slučajeva ostao zatečen (ne)kulturom braće Grka.
Aplauz ili „uaaa“
Naime, baš kao što se radilo u teatrima u starom veku, ali i u gladijatorskim arenama, na kraju izvedbe predstave, koncerta, baleta ili opere sasvim je normalno da se da aplauz (ako su zadovoljni preformansom) ili zviždanje s palcem okrenutim prema dole (ako nisu). Dešava se i miks oba.
Na primer, publici se neke opere svideli pevači, ali scena nije, pa na kraju dok voditelj čita sve zaslužne da bi se pomenuta opera izvela neki će dobiti aplauz, dok će drugi čuti samo „uaaa“ i videti palac prema dole. I pre nego što pomislite da se to dešava samo u nekim manjim pozorištima gradskih opština, rećićemo vam da isto možete videti i u antičkom pozorištu pokraj čuvenog Akropolja – Irodiu, ili Epidauru na Peleponezu.
Bolje ne govorite „psss“
Grci vole da pričaju i ne obaziru se da to i pokažu. Njima je sasvim normalno da usred neke izvedbe u teatru krenu da komentarišu kako im se to uopšte ne sviđa, a od vas se očekuje da se uključite u razgovor ako se slažete s tom izjavom. Međutim, ako se okrenete i kulturno im kažete da ne pričaju ili samo kažete „psss“ oni će vas pogledati ko da ste im sve najmilije poubijali.
Tokom jednog novogodišnjeg koncerta gde su se izvodile sve vesele praznične pesme par do mene nije zaklapao. Kada sam ih zamolila da ne pričaju, jer sam došla da slušam koncert, a ne njih celo veče, samo su mi rekli: „Pa ne možemo da ne progovorimo ni jednu reč u dva sata.“
GRCI – “NAJSAVRŠENIJI” NA SVETU CELOM
Kokice, točeno pivo, gumene bombone i sendviči nisu samo za bioskop
Iskreno, ovo nećete naći svuda, ali u većini grčkih pozorišta hoćete. Nisu to kulturni barovi kao kod nas, već su to prave male kantinice koje se nalaze u holu zgrade teatra ili u slučaju letnjih pozorišta onda u neposrednoj okolini.
Sve od gore navedenog možete kupiti, ako odete npr. u jedan od najpoznatijih atinskih zatvorenih teatara Badminton. Nije bitno da li je u pitanju izvdba grčkih umetnika ili je npr. gostovanje Boljšoj teatra, kantinice su uvek tu. Spremne da zasite sve ukuse publike.
Tako da znate da ste veliki srećnik ako dobijete sedište koje će biti okruženo strancima (pogotovo Rusima, Kinezima ili Englezima), jer ćete samo tako moći u predstavi uživati svim čulima.
Kašnjene je način života
Grci jednostavno vole sve da rade u poslednjem momentu, pa tako i dolaze u pozorišta. Uglavnom izvedba uvek kasni, jer svi znaju da će i veći deo publike kasnititi. Ali ima i onih koji će zakasniti i na predstavu koja nije počela na vreme, pa će sasvim normalno dizati ceo red ne bi li došli do svog mesta i to ne tiho, već da se zna da je gospodin ili gospođa stigao.
NEKADA I SADA – SAVREMENI GRCI VS ANTIČKI GRCI
Pušenje (ni)je dozvoljeno, a mobilni se ne gasi
Hvala Bogu, u zatvorenim teatrima nije dozvoljeno, ali nemojte se začuditi da dok sedite u nekom otvorenom pozorištu neko pored vas zapali cigar (bilo dozvoljeno ili ne). Grci su nacija koja obožava miris nikotina i većini isti ne smeta. Iako nije deo ove teme, rećićemo vam da Grci puše i u halama dok bodre svoj omiljeni tim (košarkaški, odbojkaški…), jer je to dozvoljeno.
I dok većina nas kada god smo u nekom teatru isključimo ton i ako nas neko zove nećemo se javiti, kod Grka je situacija drugačija. Možda će ton i ugasiti, ali zato će se u 80% slučajeva “tiho” javiti.