610
Mrsno sprsko letovanje je apslolutni hit našeg sajata ovog leta. Sa ovom satirom doza smeha vam je zagarantovana. Opet da napomenemo da ovaj tekst nije ispisan da bi ikog uvredio ili omaložavao, već da se našalimo na svoj račun jer više od polovine nas baš ovako je letovalo ili letuje.
Prvi deo satire Mrsno srpsko letovanje možete pročitati OVDE, a drugi OVDE.
Leptokarija
Leptokarija, pao mrak. Gužva. Graja i muzika. Kolone ljudi koje se šetaju. Kolica sa malom decom.
-Hvala Bogu kad stigosmo. Sva sam lepljiva i prljava. Ti presvuci tu majicu, mokra su ti ledja.
Dodaje mu belu majicu sa logom Jelen piva.
– Mina ljubavi, jel te boli stomak?
-Malo, odgovori devojčica gledajući kroz prozor.
-Ma ne boli dušo, sad ćeš da kakiš i bićeš kao nova. Sutra će majka tebi da kupi flamingo dušek, najveći. I nove mišiće.
– A šta ćeš meni da kupiš, pita dečak igrajući igricu na tabletu.
-Ti imaš krokodila koji je veliki i lep. Neću ti kupovati sto dušeka. Tačka.
-Joj, ko će to da duva, oglašava se Zoran.
-Kako ko, pa ti, nećeš valjda ja još to da radim. Večeras lepoo naduvaš, stavimo na terasu. Pa nećeš duvati sto puta pobogu. Slušajte me deco sad. Da budete dobri. Neću da čujem dreku.Da ne jurcate po ceo dan. Ti nemoj da zadirkuješ sestru, jesi čuo? Meni malo fali da vas nalupam, pa nek sto puta idem u grčki zatvor. Jel bi voleli da vam majka ode u zatvore, a?
Deca ne reaguju na pitanje, gledaju u šarenilo kroz prozor.
-Ako ne budete dobri, sledeće godine vas ne vodim nigde, nego ćete u Pinosavu, pod orah, jel jasno?
-Šta fali Pinosavi, izgovori Zoran i pokaja se.
-Šta fali, još pitaš šta fali? Da ti nije bilo mene, ostao bi tamo ceo život, u onoj selendri. Ko zna i šta bi radio, verovatno ništa, bio bi u kladionici ceo dan i gajio bi svinje ili bi vozio kamion. Sigurno ne bi otišao u diplomate. Jao, trebao si da skreneš levo kod one žute ograde, vidiš da smo stigli do pekare, a pre pekare se skreće, zar se ne sećaš? Joj bre, trebala sam ja da vozim. Vraćaj se nazad kad kažem, kasnimo mnogo, treba da odmaramo.
Zoran bez pogovora okreće auto, ulazi u propuštenu ulicu i parkira se do samog ulaza. U dvorištu sredovečna grkinja, dežmekasta, poliva cveće.
-Kalispera Marija, dobro večeeeeee.
-Kalispera Ceca, dobro putovali? razvuče ona šiorok kiseo osmeh. Jorgos,Jooooorgos, poče da doziva, promrmlja nešto brzo na Grčkom ne ispuštajući crevo iz ruku.
Pojavljuje se stariji gospodin, vlasnik apartmana, nasmejan, srdačno se rukujući sa gostima.
-The mu, irte ke afti*, promrmlja Marija i nestade iza viseće plastične zavese.
-Idi donesi ono iz gepeka.
-Koje ono, pita Zoran gledajući u ženu.
-Pa poklone, kako koje, za šta ti glava služi, aman, ne mislis ni na šta, kroz zube procedi Ceca, smeškajući se.
Jorgos uzima svežan ključeva i kreće ka spratu, Zoran donosi kesu, predaje domaćinu koji se zahvaljuje. Devojčica jako vrisnu jer ju je brat povukao za kosu, majka ga brzinom munje povuče za uvo i pođoše svi za gazdom. Zoran je u blizini na brzinu kupio nekoliko limenki. Ulaze u klasičan apartman sa velikom terasom. Desno mini kuhinja, levo kupatilo, pravo soba sa velikim ležajem, jednim malim i foteljom na razvlačenje. Pravo je velika terasa.
-Jorgos, pivo, pita Zopran nudeći limenku.
-Ne moze, odgovara on, i izlazi. Kako se zatvaraju vrata, tako kreće:
-Pivo, odmah bi pivo, nisi se ni istuširao, a hoćeš pivo, još kad smo krenuli lepo sam ti rekla šta sam imala… Idi donesi stvari, da ja okupam decu, pa da nam skuvaš po kafu, vidiš da Mina jedva gleda, ajde, šta stojiš tu. Pićemo posle pivo, reče Ceca, pogleda u muža i nasmeja se.
Posle nekog vremena, u mraku, na terasi, dok lagano jenjava graja sa ulica, jasno se vidi samo žar od cigareta. Na terasi pored tiha priča, srpski se čuje, južnjački akcenat. Čuju se zrikavci. I Ceca, koja pokušava preko Vibera da se čuje sa majkom.
-Ništa te ne čujem, stigli smo, pisaću ti poruku, ljubim te. Okreće se ka mužu:
-Internet je nikakav, da mi kupiš sutra grčku karticu. Napiši poruku da smo stigli. Odoh po Autan, pojedoše komarci. A ti kažeš nema. Šta bi ti da ti nije mene. I otvori meni jednu pivo, tebi je to treće, reče Ceca, poljubi muža i sede mu u krilo. Da popijemo pa da odmaramo, počeši me po ledjima, pojedoše komarci. I naduvaj deci dušeke, šta čekaš?!?
Kalinihta
*O Bože, evo je i ova
Nastavak sledi uskoro
Ovaj šaljivi tekst je ispisao specijalista doktor Slobodan Jovićević, aktivan član naše grupe Grčka – grupa za turiste i redovni turista Elade.