POSAO U GRČKOJ – NIKAD NIJE KASNO ZA NOVI POČETAK

Nakon preseljenja u Grčku, pitale smo se kako ćemo da pronađemo posao u Grčkoj, da se prilagodimo novonastaloj situaciji, da uspemo bez podrške dragih ljudi koje smo ostavili u Srbiji. Mnoge ljude koje smo pitale, rekli su da je teško, naročito sve vezano za posao u Grčkoj, što nam je ulivalo dodatan stres. Ipak, malo po malo, stekle smo utisak da nismo same, da postoje naši ljudi, koji su i pored svih teškoća koje mi stranci kada se preselimo u jednu zemlju u kojoj ipak vlada kriza imamo, nisu plakali, već pokušali i borili se da nešto urade.

Grčka je lepa zemlja, i ugao gledanja onih koji u njoj žive i onih koji je posećuju za vreme godišnjih odmora, u mnogome se razlikuje. Nije lako da se u nekim godinama, kada već imamo podosta toga što smo u Srbiji stekli, preselimo u zemlju koja sa preko 20% nezaposlenosti ne nudi nama strancima baš neku perspektivu. Aleksandra Kovačević Konstantatou je primer kako se i u zemlji u kojoj vlada kriza i u kojoj si stranac, ipak može pokrenuti posao u Grčkoj i pored poteškoća koje se javljaju.

PRVI USKRS U GRČKOJ IZ UGLA NOVOPEČENE SNAJKE

Rat i preseljenje na Kipar

Rođena sam u Beogradu gde sam živela do svoje 28-e godine, kada sam zbog situacije u zemlji 1992. godine otišla da radim na Kipru. U Limasolu na Kipru sam živela i radila punih 10 godina. Sa studijama ekonomije i postepenim napredovanjem dospela sam do položaja zamenika direktora u nemačkoj brodarskoj kompaniji koja je predstavljala 40 brodogradilišta lociranih širom sveta i brodovlasničke firme stranog interesa sa kancelarijama na Kipru.

Na Kipru sam upoznala i svog budućeg muža, Grka, i vrlo brzo smo odlučili da se venčamo i zasnujemo porodicu. Odluka da ostavim karijeru koju sam godinama gradila i preselim se ponovo 2002. godine, sada u Grčku,  nije bila laka, ali s obzirom da sam imala supruga koji me je podržavao ipak sam napravila taj korak. I pitala se, osim mnogih drugih stvari, kako ću pronaći posao u Grčkoj.

U 39 godina sam morala da učim sve iz početka

U Grčkoj sam ubrzo zasnovala porodicu, rodio sa naš sin Stefan. Nekako je sve u isto vreme palo na moja pleća. Tada sam već imala 39 godina i trebalo je da u tim godinama sve počnem iz početka. Prilagođavanje na novu sredinu, učenje grčkog jezika, uloga žene i majke, i sve to bez podrške mojih prijatelja i porodice koji su ostali u Srbiji i na Kipru.

Obično se misli da su Grci složni i podržavaju svoju porodicu ali moje iskustvo sa ulaskom u novu familiju nije bilo takvo. Nismo imali pomoć od strane muževljeve familije, a moji su bili daleko. Srećom, moj suprug je uvek bio uz mene i emotivno i praktično.

Kada mama strankinja reši da nađe posao u Grčkoj, u Atini

Kada je Stefan malo porastao i imao oko 3 godine, odlučila sam da potražim posao u Grčkoj. Moj CV sa velikim iskustvom u shipping-u mi je omogućio da dobijem nekoliko ponuda ali je radno vreme bilo nemoguće uskladiti sa mojom novom ulogom majke i supruge. Jednostavno, nisam više želela da ostajem do 8 uveče u kancelariji, da izlazim uveče do kasno sa poslovnim partnerima i da ostavljam dete da ga odgajaju drugi. S druge strane, ja sam neko ko voli da radi i nisam želela da se odreknem posla, pa je posao u Grčkoj ipak bio važna stavka.



Tako sam došla na ideju da pomognem u promovisanju i organizaciji porodičnog biznisa. Moj suprug se bavi konzervacijom i restoracijom antikviteta i umetničkih dela, sarađuje sa muzejima i umetničkim galerijama, pa sam mu u nekim stvarima mogla biti od pomoći.

Posao u Grčkoj pronađen, pomislićete.

Ipak, to nisam bila ja.

Posle te faze, koja me je delimično vratila u poslovni svet, shvatila sam da to nije ono što mene ispunjava. Zapitala sam se šta je ono što ja želim da radim, koji je to posao u Grčkoj koji bi mene učinio srećnom. Sva ta iskustva koja sam skupila godinama, živeci i radeći u tri zemlje, strani jezici koje govorim (engleski, srpski i grčki), putovanja, prilagođavanja novoj sredini, ljudima i uslovima…Sve te promene prvo spolja, pa zatim iznutra dovele su do jedne druge vrste sazrevanja – kroz unutrašnji rad na sebi.

Tako sam odlučila da upišem studije psihoterapije, kada sam već imala 40 i neku godinu. Studije sam uspešno završila posle 4 godine, sa diplomom Master of Science in Counselling and Psychotherapy u ruci.

Studije psihoterapije su drugačija vrsta školovanja, koja uključuje ne samo akademsko znanje ali i lični rad na sebi u vidu psihoterapije; jer lako je reći drugome šta mu je činiti – najteže je suočiti se sa samim sobom. U svemu tome ima lepote i umetnosti življenja; smatram da psihološko savetovalište pruža lekcije iz života.

Moj biznis – novo poglavlje u životu i posao u Grčkoj

Nakon studija, otvorila sam svoju kancelariju – psihološko savetovalište u Agios Stefanosu, Attikis, gde radim sa individualnim klijentima, savetovalište za roditelje (po metodu P.E.T. Parents Effectiveness training), terapiju parova, i grupnu terapiju, sa posebnim interesom za kulturno prilagođavanje žena. Očigledno je da ova moja orijentacija izvire iz ličnih iskustava i srećna sam što mogu da pomognem strancima i našim ljudima da se psihološki prilagode, jer kada smo izbalansirani iznutra, sukobi sa spoljnom sredinom se rešavaju na drugom nivou. Posao u Grčkoj – pronađen!

Kako do firme u Grčkoj

Svu papirologiju oko osnivanja firme je odradio suprug, jer je birokratija u Grčkoj, kao što je poznato, ogromna. Bezbrojni formulari i državne službe gde treba aplicirati, i naravno plaćati takse. Čak je i Grcima taško da razabru šta je sve potrebno, i uvek imaju osećaj da ih iza ugla čeka neka pritajena taksa (slično kao I u Srbiji, zar ne 😊).

Taj osećaj ih ne vara, jer se zakoni ovde menjaju velikom brzinom, tako da ni autorizovane računovođe često o promenama nisu obavešteni u potpunosti. Logika iza toga je da se izbegne utaja poreza ali smatram da na taj način onemogućavaju privatniku da najpre razume šta je sve potrebno a zatim da preduzme mere odgovornog poslovanja svoje firme.



Od kada je Grčka ušla u Evropsku Uniju, sve je višestruko poskupelo, a posebno od kada je počela ekonomska kriza. Dug Grčke se mora vratiti i država zbog toga nameće ogromne poreze i doprinose, koji jako otežavaju posao malom biznisu.

DA LI JE GRČKA DOBRA DESTINACIJA ZA ŽIVOT?

Moji klijenti i kako je kriza izmenila Grke

Lepota ovog posla je što je svaki moj klijent različit. Radim sa Grcima, sa strancima u Grčkoj ali i sa našim ljudima. Uvek se obradujem kada mi u ordinaciju dođe neko naš. Prednost i ono što mi olakšava komunikaciju je naravno jezik ali i neka zajednička iskustva koja delimo kao Srbi u Grčkoj.

Možda ovo niste znali, ili niste o tome razmišljali, ali smatram da je posebno u Atini otuđenost veoma izražena. Takođe, kriza u Grčkoj neosporno jeste finansijke prirode, ali je itekako uticala na krizu moral, što lančano dovodi i do stvaranja psiholoških problema. Iako možda zvuči čudno, jer ipak Grci nisu Amerikanci koje mahom povezujemo sa posetom psihoterapeutu, mnogi od njih nalaze ljudskost i poverenje prvenstveno u svom terapeutu a kasnije su u mogućnosti da to prenesu i u spoljni svet i na odnose sa ljudima.

Kakvi su Grci u stvari

Grci generalno vole Srbe, ali smatram da nisu onoliko otvoreni koliko se to misli. Sigurno da je tome doprinela ekonomska kriza, jer ih je naterala da se okrenu sebi i svojoj familiji ne bi li se zaštitili. Ima i predrasuda prema strancima, pogotovu onima koji dolaze van Evropske Unije, ali su uglavnom vezane za ljude starije generacije ili potiču iz nižeg obrazovnog kruga, od ljudi koji nisu imali prilike da putuju i prošire svoje vidike o različitosti.

Šta volim u Atini

Obožavam Kifisiju, deo grada na severu Atine, koji me podseća na Beograd, jer ima divne uličice sa drvoredima, prepuna je kafića i butika. Od ostrva volim Sifnos i Paros, jer su to ostrva gde možes zaista da uživas u plažama, divnim restoranima ali i turisti koji dolaze su odabrani. To su mesta gde se niko ne šepuri na bazi koliko novca ima na raspolaganju, u pitanju je kvalitet iskustva a ne cena. Naravno, ne treba se zavaravati da su to jeftina mesta, ali po mom mišljenu pružaju više nego neka poznatija i skuplja ostrva, kao što je recimo Mikonos, po pristupačnijim cenama.

Za sve one koji razmišljaju o životu u Grčkoj

Obzirom da u sebi nosim mnoga iskustva, kako patnje tako i radosti ostvarenja, kao Srpkinja koja je zbog rata napustila svoju zemlju i uspela u dve strane zemlje (mi psiholterapeuti uspeh uvek gledamo kroz ličnu prizmu-za mene uspeti znači ostvariti se u onome što ste sami izabrali, i ostati fizički i psihički zdrav), smatram da me to čini pogodnom osobom da svojim ličnim primerom svedočim o ljudskosti koja se formira kroz životne prepreke i dam podršku ljudima koji prolaze kroz promene.

Svaka osoba ima svoj put kroz život i smatram da nema svrhe osvrtati se unazad, sa pitanjem šta bih uradila drugačije, što često rade oni koji žive u drugoj zemlji. Činjenica je da su me sva moja iskustva dovela ovde gde sam sada, i zadovoljna sam sa svojim životom ali sam svesna da sam, kao i svi mi, u konstantnom procesu učenja i promene.



Iskustvo je najveći učitelj. Svako iskustvo koriguje naš stav i usmerava nas u pravcu u kome treba da se uputimo. Svako od nas nosi u sebi svoju sopstvenu mudrost koja mu pomaže, ako je pažljivo osluškuje i poštuje, da se realizuje u pravcu koji lično izabere. Ovo važi i ya posao u Grčkoj, ali i za mnoge druge stvari.

Ukoliko se nalazite u Atini naša topla preporuka je da kontaktirate Aleksandru mailom, posetite njen sajt ili profil na Facebook-u. Njeno iskustvo, ljubaznost i predanost poslu, koju smo bar mi osetile, pomoći će Vam da najpre prihvatite sebe. Posao psihoterapeuta je da mu kroz empatiju, bezuslovno prihvatanje i kroz svoju ličnost pruži odgovarajuće uslove psiholoske sigurnosti,  i na taj način omogući  ličnu realizaciju. Bez toga, gde god da se nalazite i šta god da imate, nikada nećete biti srećni.

Aleksandra, od Grčkog kutka – jedno veliko hvala!