Čini mi se odmah sam dobila odgovor u poruci. Objašnjavali su mi pravila, šta treba, savetovali me… Ispitivala sam ko budala(), jer i da dobiju letovanje, strah me! Šta ako je prevara?! Šta ako su…?! Uh! Nije lako, verujte mi, ali nešto u ispisanim rečima u porukama, mi je govorilo da ne piše rukama, već srcem i dušom. Koliko strpljenja su imali sa mnom, na pitanje, sledi im jos 10 potpitanja. Šta ću kad me sve zanima.
Ne znam zašto, ali sam imala osećaj da će proći žiri. Samohrana majka dvoje male dece, nema stalno zaposlenje, preživela izbeglištvo, poplavu, odmah i požar, u kojem joj je izgorela kuća, deca bolesna od bronhitisa (kažu da je morska voda dobra za to
), mali imao dve operacije, Dajana iako ima problema sa kičmom, radi šta stigne da prehrani svoju malu porodicu…“Hm, što ne bi bili izabrani?”- tešila sam se danima i noćima.
), na dečijim rodjendanima se počastimo kafom, pićem i kolačima. 
I tako, jedno veče, dok ispraćam goste, stiže mi poruka. Nisam je mislila otvarati. Ćera mi sad ode kući, sina u 2h posle ponoći ispraćam na dug i dalek put, na 9 meseci. Nije mi bilo ni do čega. 
Zamišljam šta je mislio: ”To je to, mora majka u Sokolac!”
), otisla sam kod Dajane, mada nisam videla svetlo upaljeno. Vredi ih probuditi za ovo! Svašta sam jo mislila reći, ali kad je otvorila uplašeno(kod nas se noću samo loše vesti donose
), samo sam vrisnula: “Dobiiili stee letovaanjeee, idete u Grčkuuu!!!!!”
Možda sam odužila(bez možda(
)), ali rečima ne mogu opisati ono što mi je u srcu i duši, ovu sreću i VELIKU ZAHVALNOST, svim ljudima koji su pomogli da se usreći jedna porodica!Biću ta alka u lancu kad god mi se ukaže prilika!
