630 
Poskoči mi srce od radosti, jer možes i sebe prijaviti, ali nisam ispunjavala jedan od uslova, “da nikada niste bili na moru”. Ispadoh iz kombinacije, ali šteta da propadne prilika, za nekoga.
Nisam razmišljala mnogo, prijavim komšinicu, koja se skoro doselila, majku dvoje male dece. Ne bih pisala o njenom privatnom životu, samo da ispunjava SVE uslove za prijavu. Prolete mi život pred očima, koliko smo se muž i ja mučili da odgojimo i iškolujemo decu, sa njive i gradjevine (nadnica-jadnica), i znam koliko muke i truda će joj trebati. Ja sam imala muža, a ona samo sebe.
Vidim da se bori, posvećena je deci 100% i to mi je bio glavni motiv. Majka-borac za decu! Treba to malo “pogurati”!
Nisam bogata da joj finansijski pomognem, ali ovo je prilika.
U inbox pošaljem prijavu. Sutradan kažem Dajani da sam ih prijavila. “Ok, hvala ti, ko da sam dobila letovanje, ali nema od toga ništa.” I nije bilo ništa.
Ostala sam na toj stranici, čitala prelepe priče sa letovanja, iz, meni nepoznate, Grčke. Divila se moru, plažama, nebu, spomenicima… na slikama.
Nisam mislila da ONI TO RADE SVAKE GODINE – DAJU BESPLATNA LETOVANJA!
Ja tvrdoglava, bosanska glava, opet prijavim Dajanu i decu. Čini mi se odmah sam dobila odgovor u poruci. Objašnjavali su mi pravila, šta treba, savetovali me… Ispitivala sam ko budala(), jer i da dobiju letovanje, strah me! Šta ako je prevara?! Šta ako su…?! Uh! Nije lako, verujte mi, ali nešto u ispisanim rečima u porukama, mi je govorilo da ne piše rukama, već srcem i dušom. Koliko strpljenja su imali sa mnom, na pitanje, sledi im jos 10 potpitanja. Šta ću kad me sve zanima.
Iznenadila sam se kad mi je rekla da se seća moje prijave od prošle godine. Bilo im je žao sto nisu imali organizovan prevoz iz Republike Srpske. Dok se dopisujem sa jednom adminkom ( Sanjom) Grčkog kutka, šaljem poruku Dajani, proveravam da li je kod kuće. Odlazim da joj kažem da sam je opet prijavila.
Pitam je : ”Je l’ vi ono imate pasoše?”
Kaze: “Imam, što?”
“Ja sam vas opet prijavila za letovanje, nemaš ništa protiv? Da ne bude dobijete, a ti nećes da ideš.”
“Hahahaha, hvala tebi kono, jašta nego bi išli, ali nisam ja te sreće!”
“Ih, mora se jednom sreća osmehnuti svima, pa i tebi! Tada je zgrabi i ne puštaj.”Ne znam zašto, ali sam imala osećaj da će proći žiri. Samohrana majka dvoje male dece, nema stalno zaposlenje, preživela izbeglištvo, poplavu, odmah i požar, u kojem joj je izgorela kuća, deca bolesna od bronhitisa (kažu da je morska voda dobra za to), mali imao dve operacije, Dajana iako ima problema sa kičmom, radi šta stigne da prehrani svoju malu porodicu…“Hm, što ne bi bili izabrani?”- tešila sam se danima i noćima.
I još da kažem, Dajana i ja jesmo komšinice, ali ne one koje svaki dan ispijaju kafe i tračaju. “Preko ograde” prozborimo koju, padne kakav savet (mene babe-Savete), na dečijim rodjendanima se počastimo kafom, pićem i kolačima.
E ljudi, ne može se opisati kako me ta poruka digla sa dna! Nastavak poruke je”…dobili suu letoovanjeee!!!!” Kako da vam opišem da se u svakom slovu osećala sreća? Kako vi da osetite ono što sam ja osetila dok sam čitala poruku?
Počela sam da plačem i vrištim: “Dajanaaa dobila letovanjeee!!!!” Sin me gleda u čudu. Zamišljam šta je mislio: ”To je to, mora majka u Sokolac!”
Potpuno sam zaboravila da mu kažem za ta dva meseca, koliko je bio kod kuće, za prijavu.
Muž je znao, i gledao me šokirano: “Nemoj zezati?!?!”
Pokažem mu poruku i dalje vrišteći: “Dajana ide na letovanjeee!”
“Hahahaha”- kaže mi sin, “Ok majko, i meni je drago, ali što se ti raduješ kao da ti ideš?!”
Uspeli smo da skupimo sve što im treba, “na vreme sinko, na vreme.”
Već par sedmica imam potrebu da ispričam priču o “tamo nekim ljudima”, ali ne znam kako rečima opisati ljude, koji žive “tamo daleko”, u našoj lepoj Grčkoj, a da ljudi shvate veličinu plemenitosti njihovih srca? Kako ljudima objasniti, da ne poznajem Sanju, Tijanu i Ivanu, žene-lavice, koje su osnovale Grčki kutak?
Da pokušam, ipak ?Bilo je to pre dve godine, slučajno, kao uostalom sve u životu što se dešava. Izletela mi je objava stranice Grčki kutak, o prijavi za besplatno letovanje. Besplatno?! Aha, malo sutra!
Da pokušam, ipak ?Bilo je to pre dve godine, slučajno, kao uostalom sve u životu što se dešava. Izletela mi je objava stranice Grčki kutak, o prijavi za besplatno letovanje. Besplatno?! Aha, malo sutra!
Proverim stranicu, preko 15.000 sviđanja i još više pratilaca. Počnem čitati objave, i ostanem u šoku! Ljudi se zahvaljuju za poklonjena letovanja (između ostalog, zbog toga pišem ove redove)! ISTINA JE!
Poskoči mi srce od radosti, jer možes i sebe prijaviti, ali nisam ispunjavala jedan od uslova, “da nikada niste bili na moru”. Ispadoh iz kombinacije, ali šteta da propadne prilika, za nekoga.
Nisam razmišljala mnogo, prijavim komšinicu, koja se skoro doselila, majku dvoje male dece. Ne bih pisala o njenom privatnom životu, samo da ispunjava SVE uslove za prijavu. Prolete mi život pred očima, koliko smo se muž i ja mučili da odgojimo i iškolujemo decu, sa njive i gradjevine (nadnica-jadnica), i znam koliko muke i truda će joj trebati. Ja sam imala muža, a ona samo sebe.
Vidim da se bori, posvećena je deci 100% i to mi je bio glavni motiv. Majka-borac za decu! Treba to malo “pogurati”!
Nisam bogata da joj finansijski pomognem, ali ovo je prilika.
U inbox pošaljem prijavu. Sutradan kažem Dajani da sam ih prijavila. “Ok, hvala ti, ko da sam dobila letovanje, ali nema od toga ništa.” I nije bilo ništa.
Ostala sam na toj stranici, čitala prelepe priče sa letovanja, iz, meni nepoznate, Grčke. Divila se moru, plažama, nebu, spomenicima… na slikama.
Nisam mislila da ONI TO RADE SVAKE GODINE – DAJU BESPLATNA LETOVANJA!
Ja tvrdoglava, bosanska glava, opet prijavim Dajanu i decu.
Čini mi se odmah sam dobila odgovor u poruci. Objašnjavali su mi pravila, šta treba, savetovali me… Ispitivala sam ko budala(), jer i da dobiju letovanje, strah me! Šta ako je prevara?! Šta ako su…?! Uh! Nije lako, verujte mi, ali nešto u ispisanim rečima u porukama, mi je govorilo da ne piše rukama, već srcem i dušom. Koliko strpljenja su imali sa mnom, na pitanje, sledi im jos 10 potpitanja. Šta ću kad me sve zanima.Iznenadila sam se kad mi je rekla da se seća moje prijave od prošle godine. Bilo im je žao sto nisu imali organizovan prevoz iz Republike Srpske. Dok se dopisujem sa jednom adminkom ( Sanjom) Grčkog kutka, šaljem poruku Dajani, proveravam da li je kod kuće. Odlazim da joj kažem da sam je opet prijavila.
Pitam je : ”Je l’ vi ono imate pasoše?”
Kaze: “Imam, što?”
“Ja sam vas opet prijavila za letovanje, nemaš ništa protiv? Da ne bude dobijete, a ti nećes da ideš.”
“Hahahaha, hvala tebi kono, jašta nego bi išli, ali nisam ja te sreće!”
“Ih, mora se jednom sreća osmehnuti svima, pa i tebi! Tada je zgrabi i ne puštaj.”
Ne znam zašto, ali sam imala osećaj da će proći žiri. Samohrana majka dvoje male dece, nema stalno zaposlenje, preživela izbeglištvo, poplavu, odmah i požar, u kojem joj je izgorela kuća, deca bolesna od bronhitisa (kažu da je morska voda dobra za to
), mali imao dve operacije, Dajana iako ima problema sa kičmom, radi šta stigne da prehrani svoju malu porodicu…“Hm, što ne bi bili izabrani?”- tešila sam se danima i noćima.I još da kažem, Dajana i ja jesmo komšinice, ali ne one koje svaki dan ispijaju kafe i tračaju. “Preko ograde” prozborimo koju, padne kakav savet (mene babe-Savete
), na dečijim rodjendanima se počastimo kafom, pićem i kolačima. 
I tako, jedno veče, dok ispraćam goste, stiže mi poruka. Nisam je mislila otvarati. Ćera mi sad ode kući, sina u 2h posle ponoći ispraćam na dug i dalek put, na 9 meseci. Nije mi bilo ni do čega. 
Mislila sam samo osvetliti ekran telefona, vidim od koga je i ostaviti telefon, ali me štrecnu slika grčkog stuba i početak poruke što se video “Ljiljooooooooo…”
E ljudi, ne može se opisati kako me ta poruka digla sa dna! Nastavak poruke je”…dobili suu letoovanjeee!!!!” Kako da vam opišem da se u svakom slovu osećala sreća? Kako vi da osetite ono što sam ja osetila dok sam čitala poruku?
Počela sam da plačem i vrištim: “Dajanaaa dobila letovanjeee!!!!” Sin me gleda u čudu.
Zamišljam šta je mislio: ”To je to, mora majka u Sokolac!”Potpuno sam zaboravila da mu kažem za ta dva meseca, koliko je bio kod kuće, za prijavu.
Muž je znao, i gledao me šokirano: “Nemoj zezati?!?!”
Pokažem mu poruku i dalje vrišteći: “Dajana ide na letovanjeee!”
“Hahahaha”- kaže mi sin, “Ok majko, i meni je drago, ali što se ti raduješ kao da ti ideš?!”
Kad sam mu rekla za Grčki kutak, i dobre ljude koji poklanjaju letovanja, radovao se kao i ja!
Iako je bilo kasno(za nas, seljake), otisla sam kod Dajane, mada nisam videla svetlo upaljeno. Vredi ih probuditi za ovo! Svašta sam jo mislila reći, ali kad je otvorila uplašeno(kod nas se noću samo loše vesti donose), samo sam vrisnula: “Dobiiili stee letovaanjeee, idete u Grčkuuu!!!!!”
Iako je bilo kasno(za nas, seljake
), otisla sam kod Dajane, mada nisam videla svetlo upaljeno. Vredi ih probuditi za ovo! Svašta sam jo mislila reći, ali kad je otvorila uplašeno(kod nas se noću samo loše vesti donose
), samo sam vrisnula: “Dobiiili stee letovaanjeee, idete u Grčkuuu!!!!!”Još mi je njen vrisak sreće u ušima, njene suze i njen zagrljaj! Dok ovo pišem ne mogu zaustaviti suze, naježila sam se od glave do pete! Koja je to bila eksplozija sreće!
Uspeli smo da skupimo sve što im treba, “na vreme sinko, na vreme.”
“Kažu da nije bogat onaj koji ima, nego ona koji daje!” Srećna sam zbog tog bogatstva, još sam “treća ruka.” “Druga ruka” je Grčki kutak, oni su bogatiji od mene… Bogatstvo “prve ruke”, tj. Sonje…(i ostalih) je nemerljivo!!!!
Pojavi se tako anđeo što zemljom hoda, baci nas u euforiju sreće, stavi nam svima osmeh na lice i radost u srce, a sebi donese mir u duši.Možda sam odužila(bez možda()), ali rečima ne mogu opisati ono što mi je u srcu i duši, ovu sreću i VELIKU ZAHVALNOST, svim ljudima koji su pomogli da se usreći jedna porodica!Biću ta alka u lancu kad god mi se ukaže prilika!
“Ne prekidaj lanac sreće…!!!”
BUDI ALKA !!!!!
Pojavi se tako anđeo što zemljom hoda, baci nas u euforiju sreće, stavi nam svima osmeh na lice i radost u srce, a sebi donese mir u duši.
Možda sam odužila(bez možda(
)), ali rečima ne mogu opisati ono što mi je u srcu i duši, ovu sreću i VELIKU ZAHVALNOST, svim ljudima koji su pomogli da se usreći jedna porodica!Biću ta alka u lancu kad god mi se ukaže prilika!“Ne prekidaj lanac sreće…!!!”
BUDI ALKA !!!!!
Ovu divnu priču poslala nam je Ljiljana Stevanović. Ako vas je inspirisala u bilo kom pogledu, da napišete svoju grčkuu priču ili da sledeće godine postanete i vi alka u našem lancu, javite nam se jer mi jedva čekamo da stupimo u kontakt sa vama.